Катарина I Алексејевна
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
| Катарина I Алексејевна | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. април 1684.[1] |
| Место рођења | Ронгу, Ливонија, данас Естонија |
| Датум смрти | 17. мај 1727. (43 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
| Породица | |
| Супружник | Петар Велики |
| Потомство | Ана Петровна, Јелисавета I Петровна, Велики војвода Петар Петрович, Наталија Петровна |
| Династија | Романов |
| Наследник | Петар II Алексејевич |
| Потпис | [[File: |frameless|upright=0.72|alt=]] |
 Царски монограм Катарине I Алексејевне | |
Катарина I Алексејевна (рус. Екатерина I Алексеевна; Ронгу, 15. април 1684[1] — Санкт Петербург, 17. мај 1727) била је друга жена Петра Великог и царица Русије од 1725. до 1727. године.
Младост и удаја за Петра Великог
[уреди | уреди извор]Била је кћи литванског сељака пољског порекла. Родитељи су јој умрли од куге, па је одрасла као слушкиња лутеранског свештеника Ернста Глика. Касније је радила као служавка Александра Мењшикова, пријатеља Петра Великог. Меншиков ју је упознао с Петром након неверства Петрове љубавнице. Катарина и Петар су се тајно венчали 1707. године.[2] Имали су деветоро деце, од којих су Јелисавета (1709) и Ана (1708) преживеле детињство. Званично су се венчали у Санкт Петербургу 9. фебруара 1712. године. По њој је 1723. године град Јекатеринбург на Уралу добио име.[3]
Почетак владавине
[уреди | уреди извор]Године 1724, Катарина је именована за Петровог савладара. То је урађено зато што Петар није желео да одмах после њега дође његов унук Петар, касније Петар II, који је тада био сувише млад да би владао. Стога је његова последња жеља била да Катарина наследи руски престо и буде владар Русије. После Петрове смрти 1725, савет на челу са Мењшиковом је прогласио Катарину за владара Русије. Праву власт су током преостале две године њеног живота имали Мењшиков и Врховни тајни савјет.
Катарина је препустила власт над државом своме пријатељу Меншикову док је она била заокупљена дворским забавама, пијанкама и уживању у таквом раскалашном животу.
Смрт
[уреди | уреди извор]Умрла је са 43 године, две године након свога мужа. Многи извори тврде да је царица Катарина I умрла од туберкулозе, мада је било опште познато у руској јавности да је царица Катарина јако волела да пије алкохол.[тражи се извор]
Регналне титуле
[уреди | уреди извор]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ а б Encyclopædia Britannica
- ^ Hughes 2004, стр. 136.
- ^ „История Екатеринбурга”. www.ekburg.ru.
Референце
[уреди | уреди извор]- Hughes, Lindsey (2004). „Catherine I of Russia, Consort to Peter the Great”. Ур.: Campbell Orr, Clarissa. Queenship in Europe 1660-1815: The Role of the Consort. Cambridge University Press. стр. 131—154. ISBN 0-521-81422-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Romanovs. The third film. Peter I, Catherine I на сајту YouTube – Historical reconstruction "The Romanovs". StarMedia. Babich-Design(Russia, 2013)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
