Симеон Иванович
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Симеон Иванович | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. новембар 1316. |
Место рођења | Москва, |
Датум смрти | 27. април 1353.36 год.) ( |
Место смрти | Москва, |
Породица | |
Супружник | Augusta Anastasia of Lithuania |
Родитељи | Иван I |
Династија | Рјуриковичи |
Период | 1340 — 1353. |
Претходник | Иван I |
Наследник | Иван II Иванович |
Симеон Иванович (1317 — 1353) је био велики кнез Москве од 1340. (од 1353. свих Руса) и велики кнез Владимира од 1340. године. Отац Симеона је био Иван I чијом смрћу 31. марта 1340. године он наслеђује његову државу. За разлику од очеве миротворне политике ограничене на добровољна ширења територија одмах по доласку на власт Симеон се налази уплетен у рат који сам покреће. Како замишљена жртва тако и остварена жртва тога рата постаје Новгород који плаћа ратну одштету и предаје један град Москви. Други пуно незгоднији рат се дешава десетак година касније када Симеон напада Смоленск. Та акција се није свидела Великом војводству Литваније која у њој за себе види будућу опасност. Тамошње опште припреме за рат доводе до панике у Москви чији владар 1353. године одлази на пут у седиште Златне Хорде која је његов вазални господар. При повратку с овога путовања Симеон пролази кроз подручје где хара куга тако да прво обољевају и умиру његова деца па онда он. Кратко време пре смрти када му је постало јасно да неће преживети Симеон се заредио. Историјска важност његове владавине се огледа у чињеници да је први пут један владар Москве користио титулу господара свих Руса. Службени државнички печат Симеона из раздобља краја његова живота гласи: "Печат Симеона Великог Кнеза свих Руса"
Породично стабло
[уреди | уреди извор]2. Иван I | ||||||||||||||||
1. Симеон Иванович | ||||||||||||||||
Литература
[уреди | уреди извор]- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.