Данил Московски
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
| Данил Московски | |
|---|---|
 Данил Московски | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Данил Александрович |
| Датум рођења | 1261. |
| Место рођења | Владимир-Суздаљ |
| Датум смрти | 5. март 1303. (41/42 год.) |
| Место смрти | Москва, Велика московска кнежевина |
| Породица | |
| Потомство | Јуриј Данилович, Иван Калита |
| Родитељи | Александар Невски Александра Брачиславна |
| Династија | Рјуриковичи |
| Период | 1263—1303. |
| Претходник | Образовање кнежевине[а] |
| Наследник | Јуриј Данилович |
Данил Александрович (рус. Даниил Александрович; 1261 — 5. март 1303), познатији као Данил Московски (рус. Даниил Московский), је био кнез Москве од 1263. године до своје смрти 1303. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Данил је био најмлађи син Александра Невског, великог кнеза Владимира, Новгорода и Москве. По тада већ у цијелом остатку Европе заосталом обичају његов отац своју државу дијели међу свим својим синовима. Као најмлађи Данил добива најмање важно кнежевство, оно Московско, чији је номинални власник од 1263. када му отац умире.
Првих осам година Даниловом државом управља његов стриц Јарослав III, велики кнез Твера, чијом смрћу Московска кнежевина добија независност. Од те 1272. године па све до своје смрти Данил води ратове без стварне одлуке против браће Димитрија и Андреја III за управљање великим кнежевством Владимира.
Неуспјех у тим ратовима је поткрај владавине ипак више него надокнађен успјесима на другим пољима. Прво је 1300. године на превару заробио Константина, кнеза Рјазања, од којега тада добива територијалне уступке, али га ипак не пушта на слободу. Тај првобитни успјех је убрзо надмашен када Иван кнез Переслава 1302. године умире без дјеце и тестаментарно поклања цијело кнежевство своме рођаку Данилу од Москве.
Недуго потом у ноћи с 4. на 5. март 1303. године Данил умире изненадном смрћу остављајући своме сину Јурију Даниловичу рат с Андрејом III и војни савез с Твером.
Како су током његове владавине направљени први манастири у Москви Данил бива проглашен свецем Руске православне цркве 1652. године.[тражи се извор]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| 16. Јуриј Долгоруки | ||||||||||||||||
| 8. Всеволд III | ||||||||||||||||
| 4. Јарослав II од Владимира | ||||||||||||||||
| 9. Марија Шварновна | ||||||||||||||||
| 2. Александар Невски | ||||||||||||||||
| 5. Ростислава Мстиславна Смоленскаја | ||||||||||||||||
| 1. Данил Московски | ||||||||||||||||
| 6. Брачислав Василкович | ||||||||||||||||
| 3. Александра Брачиславна | ||||||||||||||||
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Раније у Москви није било сталног кнежевског престола. Московска кнежевина је за кратко време додељена у посед сина Всеволда III Владимиру Всеволдовичу (кнез неколико месеци 1213. године), Всеволдовом унуку Владимиру Јурјевичу (1236—1238) и Даниловом стрицу Михаилу Јарославичу Хоробриту (1246—1248).[1] Након њихове смрти, град се вратио Великом владимирском кнежевству.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Михаил Ярославич Хороборит”. Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). XIXa. Санкт-Петебург: АО «Ф. А. Брокгауз — И. А. Ефрон». 1896. стр. 487.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
