Jeremija (prorok)
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. |
Sveti prorok Jeremija (hebrejski: יִרְמְיָהוּ, odnosno Yirməyāhū najčešće pogrešno preneseno kao Yirmiyahu) je hrišćanski svetitelj i starozavetni prorok.
Priča o Jeremiji
[uredi | uredi izvor]Rođen je oko 600. p. n. e. u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima.[1] Već u petnaestoj godini počeo je da proriče i zbog toga je vrlo često bio u nemilosti vlasti, čak i proganjan i zatvaran. Zbog prvih proročanstava u vreme vladavine cara Josije navukao je gnev tadašnjih velikaša i tada je jedva uspeo da spase svoj život. Caru Joakimu je prorekao da će njegov pogreb biti kao pogreb magarca, što je značilo da će njegovo mrtvo telo izbaciti van Jerusalima i da će se ono dugo povlačiti po zemlji bez sahrane.[2] Zbog toga je Jeremija bačen u tamnicu. Pošto nije mogao da piše u tamnici, Jeremija je pozvao Varuha, koji je stajao kod prozorčića tamnice i zapisivao ono što mu je Jeremija diktirao. Kada je caru pročitano ovo proročanstvo, razgnevljeni car je uzeo hartiju i bacio je u vatru. Uz Božju pomoć Jeremija je dobio slobodu, a njegovo proročanstvo se ostvarilo. Potom je caru Jehoniji prorekao da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i da će tamo umreti i to se uskoro i dogodilo. U vreme vladavine cara Sedekije, Jeremija je stavio jaram na svoj vrat i išao kroz Jerusalim proričući pad Jerusalima i ropstvo pod Vavilonjanima. Pisao je roblju jevrejskom u Vavilonu da se ne nadaju povratku u Jerusalim, jer će ostati tamo sedamdeset godina. U dolini Totef, pod Jerusalimom, gde su Jevreji prinosili decu na žrtvu svojim idolima, Jeremija je uzeo lonac u ruke i razbio ga pred narodom proričući skoru propast Judejskog carstva.
Uskoro su Vavilonci zauzeli Jerusalim, cara Sedekiju ubili, grad opljačkali i razorili, a ogroman broj Jevreja posekli upravo u dolini Totef. Jeremija je sa levitima uzeo Kovčeg zaveta iz hrama i odneo ga na brdo Navat, gde je Mojsije umro, gde ga je sakrio. Takođe je sakrio i oganj iz hrama u jedan duboki bunar. Neki Jevreji su ga primorali da ide sa njima u Misir gde je proživeo četiri godine, nakon čega je od svojih sunarodnika kamenovan i tako ubijen. Misircima je prorekao propast njihovih idola i dolazak „Deve sa Mladencem“. Postoji predanje, da je sam car Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije. Po naredbi cara Aleksandra telo Jeremijino je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
Po njemu se nazivaju Knjiga proroka Jeremije i Plač Jeremijin.
Jeremija u pravoslavlju
[uredi | uredi izvor]Srpska pravoslavna crkva slavi ga 1. maja po crkvenom, a 14. maja po Milankovićevom i gregorijanskom kalendaru, obeležava se kao Jeremijin dan.[3]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Sveti prorok Jeremija”. SPC. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ „Sveti prorok Jeremija”. Pravoslavna crkva. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020.
- ^ „Sveti prorok Jeremija”. Opanak. Pristupljeno 5. 2. 2020.
