Исаија
| Исаија | |
|---|---|
.jpg) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. век пне |
| Датум смрти | 7. век пне |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Јудаизам католицизам источно православље миафизитство[4] ислам[5] |
| Празник | 9. мај[6] Четвртак после празника Преображења Господњег (Јерменска апостолска црква)[7] |
Исаија[8][9] (יְשַׁעְיָהוּ на хебрејском)[10] је старозаветни пророк.[11][12]
Био је царског рода. Рођен је у Јерусалиму од оца Амоса (брата Амасије, цара Jудејског). По Xришћанској традицији Исаија се удостојио да види Господа Саваота на престолу небеском, окруженог шестокрилим серафимима, који непрестано певају "Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот". Исаија је пророковао много ствари, како појединим људима, тако и народима. Једанпут је три дана ходао сасвим наг по улицама Јерусалима проричући скори пад Јерусалима под Aсирског цара Сенахирима, и опомињући цара и главаре народне, да се не уздају у помоћ Мисираца и Етиопљана, пошто ће и ови ускоро бити покорени од истога Сенахирима, него да се уздају у помоћ Богa. Најважнија су му пророчанства о рођењу Бога, о зачећу Пресвете Богородице, о Јовану Претечи, и о многим догађајима из живота Христова. Хришћани верују да је имао и дар чудотворства тако да је због његове молитве вода потекла испод горе Сиона када је опседан Јерусалим. Та вода прозвана је Силоам (послата). У Библији је записано да је на ту воду упутио доцније Господ слепорођеног да се умије, да би прогледао. За време владавине цара Манасије, када је Исаија говорио против обичаја цара и главара, сравњујући тадашњи нараштај са Содомом и Гомором, ухваћен је, изведен ван Јерусалима и тестером преструган. Живео је и пророковао око седам стотина година пре Христа.
О његовом животу говори старозаветна "Књига пророка Исаије". Српска православна црква слави га 9. маја по црквеном, а 22. маја по грегоријанском календару.
У тексту Књиге пророка Исаије, сам Исаија се помиње као „пророк“,[13] али тачан однос између књиге Исаија и стварног пророка Исаије је компликован. Традиционално мишљење је да је свих 66 поглавља књиге Исаија написао један човек, Исаија, вероватно у два периода између 740. п. н. е. и око 686. п. н. е, раздвојена за отприлике 15 година, и да књига укључује драматичне пророчке изјаве Кира Великог у Библији, које су деловале на обнављању нације Израела из вавилонског ропства. Још једно широко распрострањено мишљење је да делови прве половине књиге (поглавља 1–39) потичу од историјског пророка, испресецани прозним коментарима написаним у време краља Јосије сто година касније, и да остатак књиге датира од непосредно пре и непосредно после завршетка изгнанства у Вавилону, скоро два века после времена историјског пророка.[н. 1]
Биографија
[уреди | уреди извор]
Први стих Књиге Исаије наводи да је Исаија пророковао за време владавине Озије (или Азарије), Јотама, Ахаза и Језекије, краљева Јудеје.[14] Озијина владавина трајала је 52 године средином 8. века п. н. е, а Исаија је сигурно започео своју службу неколико година пре Озијеве смрти, вероватно 740-их година п. н. е. Можда је неколико година био савременик Манасије. Дакле, Исаија је можда пророковао чак 64 године.[15]
Према неким савременим тумачењима, Исаијина жена је названа „пророчицом“,[16] или зато што је била обдарена пророчким даром, као Дебора[17] и Хулда,[18] или једноставно зато што је била „жена пророка”.[15][19] Имали су два сина, дајући најстаријем име Шир-Јашуб, што значи „Остатак ће се вратити“,[20] а млађем, Махер-Шалал-Хаш-Баз, што значи: „Брзо плени, брзо пљачкај“.[21]
Убрзо након тога, Шалманасар V је одлучио да покори краљевство Израела, преузимајући и уништавајући Самарију (722. п. н. е.). Све док је Ахаз владао, асирска моћ није дотакла краљевство Јуде. Али када је Језекија дошао на престо, био је подстакнут да се побуни „против цара асирског“,[22] и ступио је у савез са египатским краљем.[23] Асирски краљ је запретио краљу Јуде и на крају је напао земљу. Сенахериб (701. п. н. е.) је повео моћну војску у Јудеју. Језекија је пао у очај, и потчинио се Асирцима.[24] Али после кратког интервала, рат је поново избио. Поново је Сенахериб повео војску на Јудеју, чији је један одред претио Јерусалиму.[25] Исаија је том приликом охрабрио Језекију да се одупре Асирцима,[26] након чега је Сенахериб послао претеће писмо Језекији, које је „раширио пред Господом“.[27][15]
Тада је Исаија, син Амозов, послан Језекији, говорећи: „Овако казује Господ, Бог Израела: Док си ми се молио против Сенахерима, краља асирског,
ово је реч коју је Господ рекао о њему: Девица кћи зионска те је презрела и смејала ти се презирно; ћерка јерусалимска је одмахнула главом на тебе.
Кога си изругивао и хулио? И против кога си узвишавао свој глас? Да, подигао си очи своје на свеца Израелског!”[28]
Према извештају у 2 Краљевима 19 (и његовом изведеном извештају у 2 Летописима 32), анђео Божји је пао на асирску војску и 185.000 њених људи је убијено у једној ноћи. „Попут Ксеркса у Грчкој, Сенахериб се никада није опоравио од шока катастрофе у Јудеји. Није више предузимао походе ни против Јудеје ни против Египта.“[15][29]
Преостале године Језекијине владавине биле су мирне.[30] Исаија је вероватно доживео њен крај, а вероватно и Манасијину владавину. Време и начин његове смрти нису наведени ни у Библији ни у другим примарним изворима.[15] Каснија јеврејска традиција каже да је страдао тако што је био преполовљен по Манасијином наређењу.[31]
Књига пророка Исаије, заједно са књигом Јеремије, у Танаху је препознатљива по непосредном приказу „гнева Господњег“ као што је представљено, на пример, у Исаији 9:19 где се каже: „Кроз гнева Господњег на обитаваоце помрачи се земља, и људи су били гориво огњено."[32]
Археологија
[уреди | уреди извор]У фебруару 2018, археолог Ејлат Мазар је објавио да су она и њен тим открили мали отисак печата који гласи „[који припада] Исаији“ (може се реконструисати и читати као „[припада] Исаији пророку“) током ископавања у Офелу, јужно од Храмске горе у Јерусалиму.[33] Мала була је пронађена „само 10 стопа даље“ од места где је исти тим 2015. открио нетакнуту булу са натписом „[који припада] краљу Језекију од Јудеје“.[34] Иако је име „Исаија“ у палеохебрејском алфабету непогрешиво, оштећење на доњем левом делу печата изазива потешкоће у потврђивању речи „пророк“ или имена „Нави“, што доводи у сумњу да ли овај печат заиста припада пророку Исаији.[35]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ See the article "Book of Isaiah" for an extended overview of theories of its composition.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Chilvers, Ian, ур. (2009). „Michelangelo (Michelangelo Buonarroti)”. The Oxford Dictionary of Art and Artists (на језику: енглески) (4th изд.). Online: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953294-0. doi:10.1093/acref/9780199532940.001.0001.
- ^ Campbell, Gordon, ур. (2005). „Michelangelo Buonarroti or Michelagnolo Buonarroti”. The Oxford Dictionary of the Renaissance (на језику: енглески) (Online изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860175-3. doi:10.1093/acref/9780198601753.001.0001.
- ^ Osborne, Harold; Brigstocke, Hugh (2001). „Michelangelo Buonarroti”. Ур.: Brigstocke, Hugh. The Oxford Companion to Western Art (на језику: енглески) (1st изд.). Oxford University Press. стр. 474—476. ISBN 0-19-866203-3. doi:10.1093/acref/9780198662037.001.0001.
- ^ The Departure of Isaiah the Prophet.
- ^ Historical Dictionary of Prophets in Islam and Judaism, B. M. Wheeler, Appendix II
- ^ St. John the Baptist Byzantine Catholic Cathedral, Holy Prophet Isaiah Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2017)
- ^ „Holidays | Qahana.am”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 30. 08. 2022.
- ^ Wells, John C. (1990). „Isaiah”. Longman pronunciation dictionary. Harlow, England: Longman. стр. 378. ISBN 978-0-582-05383-0.
- ^ Rippin, A., “S̲h̲aʿyā”, in: Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C. E. Bosworth, E. van Donzel, W. P. Heinrichs.
- ^ New Bible Dictionary, Second Edition, Tyndale Press, Wheaton, IL, 1987.
- ^ The Scofield Study Bible III, NKJV, Oxford University Press
- ^ De Jong, Matthijs J., Isaiah Among The Ancient Near Eastern Prophets: A Comparative Study of the Earliest Stages of the Isaiah Tradition and the Neo-Assyrian Prophecies, BRILL, 2007, pp. 13–17
- ^ Hebrew-English Bible, Isaiah 38:1
- ^ Hebrew-English Bible Isaiah 1:1
- ^ а б в г д
One or more of the preceding sentences incorporates text from a publication now in the public domain: Easton, Matthew George (1897). „Isaiah”. Easton's Bible Dictionary (New and revised изд.). T. Nelson and Sons.
- ^ Hebrew-English Bible, Isaiah 8:3
- ^ Hebrew-English Bible Judges 4:4
- ^ Hebrew-English Bible 2 Kings 22:14–20
- ^ Coogan, Michael D. A Brief Introduction to the Old Testament, Oxford University Press, 2009, p.273.
- ^ Hebrew-English Bible Isaiah 7:3
- ^ Hebrew-English Bible Isaiah 8:3
- ^ Hebrew-English Bible 2 Kings 18:7
- ^ Hebrew-English Bible Isaiah 30:2–4
- ^ Hebrew-English Bible 2 Kings 18:14–16
- ^ Hebrew-English Bible Isaiah 36:2–22; 37:8
- ^ Hebrew-English Bible 37:1–7
- ^ Hebrew-English Bible Isaiah 37:14
- ^ Hebrew-English Bible Isaiah 37:21–23
- ^ Sayce, Archibald Henry, The Ancient Empires of the East. Macmillan, 1884, p. 134.
- ^ Hebrew-English Bible 2 Chr 32:23–29
- ^ Babylonian Talmud, Yevamot 49b
- ^ Isaiah 9:19.
- ^ Mazar, Eilat. Is This the "Prophet Isaiah’s Signature?" Biblical Archaeology Review 44:2, March/April May/June 2018.
- ^ In find of biblical proportions, seal of Prophet Isaiah said found in Jerusalem. By Amanda Borschel-Dan. The Times of Israel. 22 February 2018. Quote: "Chanced upon near a seal identified with King Hezekiah, a tiny clay piece may be the first-ever proof of the prophet, though a missing letter leaves room for doubt."
- ^ "Isaiah’s Signature Uncovered in Jerusalem: Evidence of the prophet Isaiah?" By Megan Sauter. Bible History Daily. Biblical Archeology Society. 22 Feb 2018. Quote by Mazar: "Because the bulla has been slightly damaged at end of the word nvy, it is not known if it originally ended with the Hebrew letter aleph, which would have resulted in the Hebrew word for "prophet" and would have definitively identified the seal as the signature of the prophet Isaiah. The absence of this final letter, however, requires that we leave open the possibility that it could just be the name Navi. The name of Isaiah, however, is clear."
Литература
[уреди | уреди извор]
Овај чланак садржи текст из публикације које је сада у јавном власништву: „Isaiah”. Jewish Encyclopedia. 1901—1906.
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
- Lynch, Matthew J. (2021). First Isaiah and the Disappearance of the Gods. The Pennsylvania State University Press.
- { {cite book|last=Baltzer|first=Klaus|title=Deutero-Isaiah: A Commentary on Isaiah 40–55|year=2001|publisher=Fortress Press|location=Minneapolis}}
- Buck, Christopher (1990). The Anatomy of Figuration: Maimonides’ Exegesis of Natural Convulsions in Apocalyptic Texts (Guide II.29). University of Calgary.
- Childs, Brevard S. (2001). Isaiah: a commentary. Louisville, Kentucky: Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-22143-0.
- Church, Brooke Peters (1953). The Private Lives of the Prophets and the Times in Which They Lived. New York: Rinehart.
- Cohon, Beryl D. (1939). The Prophets: Their Personalities and Teachings. New York: Scribner.
- Herbert, Arthur Sumner (1975). The book of the prophet Isaiah: Commentary
. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-08624-0. - Herbert, Arthur Sumner (1975). The book of the Prophet Isaiah, chapters 40–66. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20721-8.
- Kraeling, Emil G. (1969). The Prophets. Chicago: Rand McNally.
- Miscall, Peter D. (1993). Isaiah. Sheffield, England: JSOT Press. ISBN 978-1-85075-435-0.
- Quinn-Miscall, Peter D. (2001). Reading Isaiah: poetry and vision. Louisville: Westminster Press. ISBN 978-0-664-22369-4.
- Phillips, J. B. (1963). Four Prophets, Amos, Hosea, First Isaiah, Micha: A Modern Translation from the Hebrew. New York: Macmillan.
- Sawyer, John F. A. (1996). The fifth gospel: Isaiah in the history of Christianity. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44007-3.
- Scott, R. B. Y. (1968). The Relevance of the Prophets. Macmillan: London.
- Smith, J. M. Powis (1941). The Prophets and Their Times. Chicago: University of Chicago.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
