Jovan Petrović (ministar)
Jovan Petrović
| |
|---|---|
| |
| Rođen | 16. juna 1843 Sombor, Austrijsko carstvo |
| Umro | 19. marta 1902 (star 58) Niš, Kraljevina Srbija |
| Rang | general |
Jovan Petrović (Sombor, Austrijsko carstvo, 16. jun 1843 — Niš, Kraljevina Srbija, 19. mart 1902) je bio general srpske vojske, ministar odbrane i ministar javnih radova Kraljevine Srbije. Obavljao je i dužnost 10. dekana Nastavnog odbora Vojne akademije u Srbiji od 1894. do 1897.[1]
Vojna akademija
[uredi | uredi izvor]Jovan Petrović je rođen 16. juna 1843. godine u Somboru. Njegov otac Petar je bio šef radionice u Vojnotehničkom institutu u Kragujevcu. Jovan je završio gimnaziju u Beogradu, zatim je završio četiri razreda Gimnazije u Kragujevcu, a u Beogradu je završio Veliku školu. Potom je upisao Vojnu akademiju Univerziteta odbrane u Beogradu 1860. godine. Akademiju je završio 1865. godine, kada je unapređen u čin potporučnika. Prilikom incidenta na Čukur česmi 1862. pridružio se borcima za slobodu na barikadama.[2]
Ratna akademija u Berlinu
[uredi | uredi izvor]Po završetku Vojne akademije služio je u Upravi artiljerije i Topolivnici u Kragujevcu. Jedno vreme je bio komandir u Vojno-zanatskoj školi do 1867. godine. Godine 1868. bio je mlađi vodnik u 3. teritorijalnoj brigadi. Od 1868. do 1872. unapređen je u generalštabnog oficira Knjaževačke narodne vojske. Poslat je kao državni pitomac 1872. u Pruski štabni koledž, tada nazvan Allgemeine Kriegsschule (Ratna škola).[3] Posle trogodišnjeg školovanja, završio je akademiju u Berlinu 1875. godine. Nakon toga bio je pripravnik u Gardijskom pešadijskom puku u Berlinu. Po povratku u Srbiju od 1875. do 1876. godine služio je u Ministarstvu odbrane, a potom bio načelnik Srpskog generalštaba.[2]
U Prvom srpsko-turskom ratu služio je u Vrhovnoj komandi. Od 27. juna do 18. avgusta 1876. bio je načelnik štaba Moravske vojske i učestvovao je u Bici na Šumatovcu, komandujući odredom od šest bataljona kod Prugovca, na levom krilu. Turska brojčano nadmoćna divizija lako je držala potisnute šest bataljona, ali kada je stigla pomoć postigli su svoj cilj da zaštite levi bok. Potom je postao načelnik štaba Moravsko-timočke vojske generala Mihaila Černjajeva. Kasnije je postao komandant Katunske vojske i načelnik štaba 2. korpusa. Posle mira dobio je od turskog komandanta u Aleksincu uobičajeni „mač za predaju“. U Drugom srpsko-turskom ratu bio je načelnik štaba Moravskog korpusa. Prilikom oslobođenja Niša učestvovao je u pregovorima, kada su Turci predali grad Niš.[2]
Ministar javnih radova i odbrane
[uredi | uredi izvor]U leto 1879. bio je pomoćni član srpske delegacije u Međunarodnoj komisiji za utvrđivanje granice posle srpsko-turskih ratova. Oktobra 1879. postavljen je u srpski generalštab. Od 1879. predavao je Generalštab na Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane u Beogradu, a od 1882. istoriju ratova i strategiju. Za komandanta 2. pešadijskog puka postavljen je 1881. godine. U čin pukovnika ga je generalštab unapredio 1883. godine. Politički je pripadao naprednjacima i postao je ministar u nekoliko naprednjačkih vlada u to vreme. Bio je ministar građevina u Vladi Milana Piroćanca od 16. januara 1883. do 3. oktobra 1883. godine. Potom je bio ministar odbrane u vladama Nikole Hristića i Milutina Garašanina od 3. oktobra 1883. do 6. decembra 1885. godine. Na početku srpsko-bugarskog rata, pored dužnosti ministra odbrane, obavljao je dužnost načelnika štaba Vrhovne komande. Pošto nije imao većeg ratnog iskustva, vojska ga je smatrala nesposobnim da obavlja i dužnosti ministra vojnog i načelnika štaba Vrhovne komande. Bio je i počasni ađutant kralja Milana Obrenovića. Posle poraza u bici kod Slivnice, kralj je razrešio njegove dužnosti proglasivši ga kao bolestnog i nesposobnog. Na lični zahtev penzionisan je 10. januara 1886.[2]
Dekan Vojne akademije
[uredi | uredi izvor]Reaktiviran u martu 1894. i imenovan za dekana Vojne akademije gde je predavao i ratne veštine i strategiju do 1897. godine. U novembru 1897. ponovo je otišao u penziju. Potom je u avgustu 1900. ponovo aktiviran kada je unapređen u čin generala. Od 1900. do 1901. bio je komandant Šumadijske divizijske oblasti, a od 1901. do smrti 1902. komandant Moravske divizijske oblasti. Preminuo je u Nišu 1. aprila 1902.[2]
Književnost
[uredi | uredi izvor]- Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka, Beograd, knjiga 3, 445
- Petar Opačić i Savo Škoko: „Srpsko-turski ratovi 1876-1878“, BIGZ, Beograd, 1981.
- Slobodan Đukić: „Strani uticaji na razvoj srpske vojne doktrine 1878-1918“, doktorska disertacija, Beograd, 2013.
- Milić Milićević i Ljubodrag Popović: Generali vojske Kneževine i Kraljevine Srbije, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 2003.
- Slobodan Jovanović: „Vlada Milana Obrenovića“, knjiga 3, Beograd, 1934.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Vlada Milana Piroćanca
- Druga vlada Nikole Hristića
- Vojna akademija Univerziteta odbrane u Beogradu
- Ministarstvo odbrane Srbije
- František Zah
- Ranko Alimpić
- Milojko Lešjanin
- Ljubomir Ivanović (pukovnik)
- Jovan Anđelković (general)
- Stevan Zdravković (oficir)
- Petar Topalović
- Dimitrije Đurić
- Milovan S. Pavlović
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Jovan Petrović”. Srpska enciklopedija. 2. 8. 2017.
- ^ a b v g d „Jovan Petrović”. Srpska enciklopedija. 2. 8. 2017.
- ^ Allgemeine deutsche Biographie: Nachträge bis 1899: Kalnoy-Lindner. Duncker & Humblot. 1971.