Johan Fridrih Gmelin
| Johan Fridrih Gmelin | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 8. avgust 1748. |
| Mesto rođenja | Tibingen, Sveto rimsko carstvo |
| Datum smrti | 1. novembar 1804. (56 god.) |
| Mesto smrti | Getingen, Elektorat Braunšvajg-Lineburg |
| Naučni rad | |
| Polje | Prirodna istorija, botanika i entomologija |
| Institucija | Univerzitet u Getingenu i Univerzitet u Tibingenu |
| Učenici | Georg Fridrih Hildebrant, Fridrih Štromajer, Karl Fridrih Kilmajer i Vilhelm Avgust Lampadius |
| Skraćeno ime autora u botanici J.F.Gmel. | |
Johan Fridrih Gmelin (nem. Johann Friedrich Gmelin; 8. avgust 1748 – 1. novembar 1804) — nemački prirodnjak, botaničar, entomolog, herpetolog i malakolog.
Obrazovanje
[uredi | uredi izvor]Gmelin je rođen 1748. u Tibingenu kao sin profesora Filipa Fridriha Gmelina. Studirao je medicinu kod svog oca[1] na Univerzitetu u Tibingenu, gde je magistrirao 1768. sa tezom "Irritabilitatem vegetabilium, in singulis plantarum partibus exploratam ulterioribusque experimentis confirmatam". Tezu je odbranio pred komisijom na čijem čelu je bio Ferdinand Kristof Etinger.[2]
Karijera
[uredi | uredi izvor]Gmelin je 1769. postavljen za vanrednog profesora medicine na Univerzitetu u Tibingenu, a 1773. postao je profesor filozofije i profesor medicine na Univerzitetu u Getingenu. Imenovan je 1778. za šefa katedre za medicinu i profesora hemije, botanike i mineralogije. Umro je 1804. u Getingenu.
Izdao je nekoliko udžbenika iz oblasti hemije, farmaceutike, mineralogije i botanike. Završio je i izdao 1788. XIII izdanje dela „Sistem prirode“ Karla fon Linea. Ono je sadržalo opise i naučna imena velikog broja novih vrsta, kao i neke vrste koje je ranije bez davanja naučnog imena opisao Džon Latam. Gmelinova publikacija se citira kao izvor autorstva za više od 290 vrsta ptica[3] i većeg broja vrsta leptira.[4]
Zaostavština
[uredi | uredi izvor]Među studente Johana Fridriha Gmelina ubrajaju se istaknati naučni delatnici kao što su Georg Fridrih Hildebrant, Karl Fridrih Kilmajer, Fridrih Štromajer i Vilhelm Avgust Lampadius.
Johan Fridrih Gmelin je otac hemičara Leopolda Gmelina.
Na polju herpetologije opisao je mnoge nove vrste vodozemaca i gmizavaca. U oblasti malakologije opisao je i imenovao brojne vrste puževa. Poznat je i po otkriću američke štuke (Esox americanus) 1789.
U njegovu čast je jedna vrsta biljke nazvana Gmelinov pelin (Artemisia gmelinii).
Dela
[uredi | uredi izvor]
- Gmelin, Johann Friedrich; Ferdinand Christoph Oetinger (1768). Irritabilitatem vegetabilium, in singulis plantarum partibus exploraam ulterioribusque experimentis confirmatam. Thesis Tübingen. OCLC 10717434.
- Allgemeine Geschichte der Gifte (dva toma, 1776/1777)
- Allgemeine Geschichte der Pflanzengifte (1777)
- Allgemeine Geschichte der mineralischen Gifte (1777)
- Einleitung in die Chemie (1780)
- Beyträge zur Geschichte des teutschen Bergbaus (1783)
- Ueber die neuere Entdeckungen in der Lehre von der Luft, und deren Anwendung auf Arzneikunst (1784)
- Grundsätze der technischen Chemie (1786)
- Grundriß der Pharmazie (1792)
- Geschichte der Chemie (1799)
- Allgemeine Geschichte der thierischen und mineralischen Gifte (1806)
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Mainz, Vera V.; Girolami, Gregory S. (1998). „Genealogy Database Entry: Gmelin, Johann Friedrich” (PDF). School of Chemical Sciences Web Genealogy. University of Illinois, Champaign-Urbana. Pristupljeno 19. 4. 2019.
- ^ Irritabilitatem vegetabilium in singulis plantarum partibus exploratatam
- ^ Gill, Frank; Donsker, David (ur.). „IOC World Bird List Version 5.4”. International Ornithologists' Union. Pristupljeno 24. 1. 2016.
- ^ Vane-Wright, R. I., 1975. "The butterflies named by J. F. Gmelin (Lepidoptera: Rhopalocera)". Bulletin of the British Museum (Natural History), Entomology, 32: 17-64.pdf
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
