Pređi na sadržaj

Julija Hunjadi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Julija Hunjadi
Kneginja Julija Obrenović
Lični podaci
Datum rođenja(1831-08-26)26. avgust 1831.
Mesto rođenjaBeč, Austrijsko carstvo
Datum smrti19. februar 1919.(1919-02-19) (87 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
Porodica
SupružnikMihailo Obrenović, Karl od Arenberga
RoditeljiFerenc Hunjadi de Ketelji
Julija Ziči de Zič et Vasonke
DinastijaObrenovići
Kneginja Srbije
Period26. septembar 1860. — 10. jun 1868.
PrethodnikPersida Nenadović
NaslednikNatalija Obrenović

Julija Hunjadi de Ketelj (Beč, 26. avgust 1831 — Beč, 19. februar 1919) bila je kneginja Srbije, supruga kneza Mihaila Obrenovića.

Biografija

[uredi | uredi izvor]
Julija Obrenović
Julija Obrenović
Anastas Jovanović, Kneginja Julija 1854, Beč, litografija
Venčanje kneza Mihaila sa groficom Julijom Hunjadi, litografija nepoznatog autora (Istorijski muzej Srbije)

Rođena je 1831. godine u Beču u plemićkoj porodici Hunjadi (mađ. Hunyady de Kéthely) kao kćerka grofa Ferenca Hunjadi de Keteljija (1804—1882) i grofice Julije Ziči de Zič et Vasonke.

Julija Hunjadi je u mladosti bila izuzetno lepa žena, a u koju se knez Mihailo jako zaljubio. Udala se 20. jula/1. avgusta 1853. godine u ruskoj kapeli u Beču za kneza Mihaila Obrenovića koji je u tom gradu živeo kao izgnani bivši srpski knez. Bečke novine „Prese” su opisali venčanje u jednom članku. Taj događaj se odigrao u 11 časova. Naznačeno je da je knez Mihailo nosio srpsku nošnju i sablju koja je bila ukrašena dijamantima vrednu 80.000 florina, dok je kneginja imala dijamantsku dijademu.[1]

Šolja iz kuće kneza Mihaila i kneginje Julije u Beču, mesing, srebro, livenje, iskucavanje, visina 6,5 cm, prečnik 8,5 cm, sredina 19. veka

Do Svetoandrejske skupštine i povratka Obrenovića na tron Srbije 1858. godine, knez Mihailo i Julija živeli su u Austrougarskoj. Imali su imanje „Ivanka”[2] na Dunavu koje je knez Mihailo kupio od kneginje Leopoldine Grasalkovič de Giarak, rođene grofice Esterhazi-Edelšteten-Forhtenštajn (1776—1864). Kupac je bio zapravo knez Miloš Obrenović, a potrošio je 230.000 f. u srebru i pride 5.00 forinti za prenos i još 10.000 f. za opremu i nameštaj. Tu su živeli sve do povratka u Srbiju.[3] Julija je u mestu nadomak dvora podigla školu za žensku siročad.[4]

Zamak „Ivanka”

Nakon smrti kneza Miloša 1860. godine, knez Mihailo je po drugi put postao vladajući knez Srbije, a Julija kneginja Srbije. Učestvovala je zajedno sa knezom u javnom životu, priređivali su balove i humanitarne večeri i lutrije na dvoru. Pored toga, brinula je i o Mihailovom vanbračnom sinu Velimiru.[3]

Za nju je 1861. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu napravljen tron, treći uz dotadašnji patrijarhov i knežev, sa ikonom Bogorodice.

Srpski jezik učila je uz pomoć Đure Daničića i uz razgovor sa svojim svekrom knezom Milošem koji nije poznavao strane jezike, a koji ju je u jednom pismu savetovao da počne da uči srpski jezik.[5] Đuru Daničića je knez Mihailo pozvao jula 1853. godine da dođe u Beč, gde je i ostao sledeće tri godine, podučavajući kneginju.[6] Ona je kasnije u Srbiji normalno razgovarala, a čak je igrala i srpsko kolo.[1] Sa druge strane, o Mihailovom viđenju njegove supruge a i o samoj kneginji, Ilija Garašanin je rekao: „On pak zadovoljan je vrlo. Nije ta frajla ni tako lepa, vele, ali je vaspitana i izobražena devojka”.[1]

Kneginja Julija je izneverila svog supruga koji ju je veoma voleo, stupajući 1856. godine u nedozvoljen odnos sa nemačkim knezom Karlom od Arenberga.[7] Za to bračno neverstvo knez Mihailo je saznao tek 1861. godine, iz jednog pisma. Ona i knez Mihailo su se zbog toga rastavili „od postelje i stola” pismenim sporazumom 18. novembra 1865. godine, bez formalnog razvoda. Tim sporazumom je utvrđeno da joj knez Mihailo poklanja svoju palatu u Beču (procenjene vrednosti od 100.000 dukata)[1] i godišnju rentu od 5500 dukata. Julija se tada odrekla titule srpske kneginje zadržavajući naziv kneginja Julija Obrenović i pristajući na zakone pravoslavne crkve u slučaju ako bi knez tražio konačan razvod. Od 1865. godine živela je u Beču, odvojeno od kneza Mihaila. U braku nisu imali dece.[8]

U beogradskom listu „Vidov-dan” 1862. godine izlazio je kao feljton roman holandskog književnika Henrika Konscienca. Kneginja Julija je sa nemačkog na srpski jezik prevela njegovo delo pod nazivom „Slepa ruža”.[9]

Tokom 1863. godine zajedno je sa Filipom Hristićem u Londonu lobirala za interese Srbije.[10]

Posle ubistva kneza Mihaila 1868. godine kneginja Julija je 16. januara 1876.[1] godine udajom za vojvodu Karla od Arenberga (1831—1896), koji je bio u srodstvu sa austrijskom caricom Elizabetom Bavarskom, postala vojvotkinja od Arenberga i princeza od Reklinghauzena. Sa Karlom takođe nije imala dece.

Umrla je u Beču 1919. godine. Sahranjena je na Centralnom groblju 22. februara iste godine. Njen pepeo počiva u odeljku sa urnama koji se nalazi na drugom ulazu sa signaturom KNLH 13.[1]

Veza sa dinastijama Nemanjića, Lazarevića i Brankovića

[uredi | uredi izvor]

Grofica Julija Hunjadi de Ketelji, između ostalih najznačajnijih plemićkih porodica Evrope, vodi poreklo od srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, a preko njegove žene Milice i od Nemanjića.

Linija njenog porekla od velikog župana Stefana Nemanje:

  1. Veliki župan Stefan Nemanja, vladao od 1168. do 1196.
  2. Veliki župan Vukan Nemanjić, vladao od 1202. do 1204.
  3. Knez Dimitrije Nemanjić
  4. Knez Vratislav Nemanjić
  5. Knez Vratko Nemanjić, poznatiji kao Jug Bogdan
  6. Kneginja Milica Nemanjić, udata Hrebeljanović, umrla 1405.
  7. Kneginja Marija Lazarević, udata Branković, umrla 1426.
  8. Knez Đurađ Branković, despot Srbije od 1427. do 1456, živeo od 1366. do 1456.
  9. Knez Stefan Branković, despot Srbije od 1458. do 1459, živeo od 1425. do 1476.
  10. Knez Jovan Branković, despot od 1496. do 1502.
  11. Kneginja Marija Branković, udata Frankopan, umrla 1540.[11]
  12. Grofica Katarina Frankopan, udata Zrinska, umrla 1561.[12]
  13. Grofica Katarina Zrinska, udata Turzo de Betenfalva, živela od 1548. do 1585.[13]
  14. Grof Đorđe Turzo de Betenfalva, palatin Mađarske, živeo od 1567. do 1616. (hu:Thurzó György (nádor))
  15. Grofica Barbola Turzo de Betenfalva, udata Erdodi[14]
  16. Grof Gabor Erdodi
  17. Grofica Barbola Erdodi, udata Čobor de Čobor-Sentmihalji[15]
  18. Grofica Tereza-Marija Čobor de Čobor-Sentmihalji, udata Palfi de Erdod, živela od 1669. do 1733.[16]
  19. Grof Mikloš Palfi de Erdod, živeo od 1699. do 1734.[17]
  20. Grof Janoš Palfi de Erdod, živeo od 1728. do 1791.
  21. Grofica Franciska Palfi de Erdod, udata Hunjadi de Ketelji, živela od 1772. do 1827.[18]
  22. Grof Ferenc Hunjadi de Ketelji, živeo od 1804. do 1882.[19]
  23. Grofica Julija Hunjadi de Ketelji, živela od 1831. do 1919.

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Ferenc Hunjadi de Ketelji
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Julija Hunjadi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Julija Ziči de Zič et Vašonke
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Prvi brak

[uredi | uredi izvor]

Supružnik

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti
Knez Mihailo
16. septembar 1823. 10. jun 1868.

Drugi brak

[uredi | uredi izvor]

Supružnik

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti
Karl od Arenberga

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ Marušić, Aleksandar; Bolović, Ana; Borozan, Igor; Timotijević, Miloš (2017). Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope IV. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 315. ISBN 978-86-82877-68-4. 
  2. ^ "Stražilovo", Novi Sad 16. januar 1886. godine
  3. ^ a b Bolović, Ana; Marušić, Aleksandar; Petrović, Petar (2015). Vreme Obrenovića i njihovo pravo: Dinastija, rudničko-takovski kraj i stvaranje novovekovne srpske države. Gornji Milanovac: Opština Gornji Milanovac / Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 55. ISBN 978-86-82877-59-2. 
  4. ^ "Stražilovo",...
  5. ^ Trnavac, Nedeljko D. (2015). Obrenovići: detinjstvo i obrazovanje: Prosveta i školstvo u rudničko-takovskom kraju (1815-1903-2015). Gornji Milanovac: Opština Gornji Milanovac / Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 75. ISBN 978-86-82877-58-5. 
  6. ^ Marušić, Aleksandar; Bolović, Ana; Borozan, Igor; Timotijević, Miloš (2017). Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope IV. Gornji Milanovac: Muzej rudničko-takovskog kraja. str. 314. ISBN 978-86-82877-68-4. 
  7. ^ "Vreme", Beograd 4. maj 1925. godine
  8. ^ Kosta N. Hristić: „Zapisi starog Beograđanina“, Nolit. . Београд. 1989. ISBN 978-86-19-01637-7.  COBISS.SR 8503296
  9. ^ "Srpski narod", Beograd 1. jul 1944. godine
  10. ^ Prvo srpsko lobiranje u Londonu („Večernje novosti”, 8. jun 2017)
  11. ^ Frangepán 2, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  12. ^ Zrínyi, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  13. ^ Thurzó, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  14. ^ Erdõdy 2, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  15. ^ Czobor de Czoborszentmihály Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jun 2009), Pristupljeno 28. 3. 2013.
  16. ^ Pálffy 1, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  17. ^ Pálffy 5, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  18. ^ Hunyady de Kiskresztyen, Pristupljeno 28. 3. 2013.
  19. ^ Hunyady de Kéthely, Pristupljeno 28. 3. 2013.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Julija Hunjadi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јулија_Хуњади&oldid=28530829”