Pređi na sadržaj

Jurij Andropov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jurij Andropov
Jurij Andropov 1974.
Lični podaci
Puno imeJurij Vladimirovič Andropov
Datum rođenja(1914-06-15)15. jun 1914.[1][2]
Mesto rođenjaNagitskoja, Ruska Imperija
Datum smrti9. februar 1984.(1984-02-09) (69 god.)
Mesto smrtiMoskva, SSSR
DržavljanstvoSovjetski Savez
Religijaateista
Profesijapolitičar i oficir
Politička karijera
Politička
stranka		Komunistička partija Sovjetskog Saveza
Čin
general-armije SSSR-a
Generalni sekretar KPSS
12. novembar 1982 — 9. februar 1984.
PrethodnikLeonid Brežnjev
NaslednikKonstantin Černjenko

Jurij Vladimirovič Andropov (rus. Ю́рий Влади́мирович Андро́пов; Nagitskoja, 15. jun 1914 — Moskva, 9. februar 1984) je bio ruski političar, general-armije SSSR-a, generalni sekretar KPSS-a i lider Sovjetskog Saveza[3] od 1982—1984. to jest do smrti 16 meseci nakon izbora.[3]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Andropov je bio sin železničkog službenika i verovatno je rođen u Nagitskoji, Stavropoljskoj guberniji, carska Rusija.[4] Kratko se obrazovao u Rubinskom tehničkom fakultetu, pre nego što je stupio u Komsomol 1930. godine. Postepeno je došao do članstva u punoj partiji 1939. i bio je prvi sekretar Komsomola u sovjetkoj Karelo-finskoj republici od 1940. do 1944. godine. Tokom Drugog svetskog rata, Andropov je uzeo učešća u partizanskim aktivnostima. 1951. se preselio u Moskvu i stupio je u partijski sekretarijat. 1954. godine je postao sovjetski ambasador u Mađarskoj. Andropov je bio jedan od odgovornih za sovjetsku odluku da se napadne Mađarska tokom Mađarske revolucije 1956. godine.

Uspon[uredi | uredi izvor]

Andropov se vratio u Moskvu na čelu Odseka za vezu sa socijalističkim državama (1957- 1967) i imenovan je u sekretarijat Centralnog komiteta 1962. nasledivši Mihajla Suslova, a 1967. je imenovan za šefa KGB-a. 1973. Andropov je postao član Politbiroa, iako nije dao ostavku na čelo KGB-a do 1982. godine.

Nekoliko dana nakon Brežnjevljeve smrti (10. novembar 1982), Andropov je iznenađujuće imenovan za Generalnog sekretara ispred Konstantina Černjenka.[3] On je bio prvi šef KGB-a koji je postao Generalni sekretar. Njegovo imenovanje na Zapadu je primljeno sa strahom, zbog njegove uloge u KGB-u i Mađarskoj.

Andropov kao premijer[uredi | uredi izvor]

Tokom svoje vladavine, Andropov je pokušavao da poboljša ekonomiju i smanji korupciju. Takođe je zapamćen zbog svoje antialkoholičarske kampanje i borbe da se poveća radna disciplina. Obe kampanje su sprovodene tipičnim sovjetskim administrativnim pristupom i grubost je mnogo podsećala na Staljinovu vladavinu.

U spoljnoj politici je malo uradio - rat se nastavio u Avganistanu. Andropovljeva vladavina je takođe obeležena zahlađenjem odnosa sa SAD. Dok je Andropov pokrenuo niz predloga koji su uključivali smanjenje nuklearnih raketa srednjeg dometa u Evropi i sastanak sa američkim predsednikom Ronaldom Reganom, ovi predlozi su naišli na gluve uši Reganove i Tačerkine administracije. Napetosti u Hladnom ratu su povećane obaranjem južnokorejskog putničkog aviona koji je zalutao na sovjetsku teritoriju 1. septembra 1983. i američkim razmeštanjem Peršing raketa u Evropi. Sovjetsko-američki pregovore o kontroli nuklearnog oružja u Evropi je prekinuo Sovjetski Savez novembra 1983.

Jedan od njegovih najpoznatijih činova tokom svog kratkog vremena na čelu Sovjetskog Saveza je bilo odgovaranje na pismo američke devojčice Samante Smit i njenim pozivom u Sovjetski Savez, što je dovelo do toga da Samanta postane vrlo poznat borac za mir.

Andropovljevo nasledstvo[uredi | uredi izvor]

Andropov je umro zbog otkazivanja bubrega 9. februara 1984, nakon nekoliko meseci neuspešnog lečenja, a nasledio ga je Konstantin Černjenko. Sahranjen je u Moskvi u nekropoli kod zida Kremlja.

Andropovljevo nasledstvo je postalo predmet mnogih debata u Rusiji i drugde, i među učenicima i među masovnim medijima. On ostaje konstantan fokus televizijskih dokumentaraca, posebno oko važnih godišnjica.

Uprkos Andropovljevom čvrstom stavu u Mađarskoj i brojnim progonstvima i intrigama za koje je odgovoran tokom svog dugog upravljanja KGB, označen je od strane mnogih komentatora kao humani reformator. Često se smatra je je započeo postepenije i konstruktivnije reforme od Gorbačova; najveća teme spekulacije je da li bi Andropov reformisao SSSR na način koji ne bi doveo do raspada Sovjetskog Saveza.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Po utverždeniю samogo Andropova — rodilsя on godom pozže i pripisal sebe god, čtobы postupitь na učёbu v tehnikum sm.
  2. ^ «Sluh ob inoй date roždeniя otca pošel posle izdaniя v Moskve kakoй-to knigi. Eё avtor soveršenno bezosnovatelьno vыskazal predpoloženie, čto Andropov rodilsя na god pozže. I эta informaciя pošla gulяtь po strane. U nas v semьe vsegda bыla izvestna tolьko odna data — эto 1914 god. Vse ostalьnoe čisteйšie vыdumki, kotorыe daže ne stoit i obsuždatь» (Dočь Юriя Andropova ot pervogo braka, Evgeniя Volkova) (Яroslavskaя gazeta «Karavan-ROS» ot 28.06.2004).
  3. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 51. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „Yury Andropov | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-02. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јуриј_Андропов&oldid=27345807”