Ljudmila Turiščeva

Ljudmila Turiščeva
Letnje olimpijske igre 1972.
Lični podaci
Puno ime	Ljudmila Ivanovna Turiščeva
Datum rođenja	(1952-10-07)7. oktobar 1952.
Mesto rođenja	Grozni, Sovjetski Savez
Državljanstvo	Sovjetski Savez
Sportske informacije
Sport	Gimnastika
Klub	Dinamo
Nagrade i medalje Osvojene medalje Predstavljajući Sovjetski Savez Olimpijske igre 1968 Meksiko Siti Tim 1972 Minhen Tim 1972 Minhen Višeboj 1976 Montreal Tim 1972 Minhen Parter 1976 Montreal Konj 1976 Montreal Parter 1972 Minhen Konj 1976 Montreal Višeboj Svetski šampionati 1970 Ljubljana Tim 1970 Ljubljana Višeboj 1970 Ljubljana Parter 1974 Varna Višeboj 1974 Varna Tim 1974 Varna Parter 1974 Varna Greda 1970 Ljubljana Dvovisinski razboj 1974 Varna Konj 1970 Ljubljana Konj 1974 Varna Dvovisinski razboj Finale svetskog kupa 1975 London Višeboj 1975 London Konj 1975 London Dvovisinski razboj 1975 London Greda 1975 London Parter Evropska prvenstva 1971 Minsk Višeboj 1971 Minsk Konj 1971 Minsk Parter 1973 London Višeboj 1973 London Konj 1973 London Dvovisinski razboj 1973 London Greda 1973 London Parter 1971 Minsk Dvovisinski razboj 1971 Minsk Greda 1969 Landskrona Višeboj 1969 Landskrona Dvovisinski razboj 1969 Landskrona Parter 1975 Skien Parter

Ljudmila Ivanovna Turiščeva (rus. Людми́ла Ива́новна Тури́щева; Ludmilla Turischeva, Ludmilla Tourischcheva или Ljudmila Turichtchieva; rođena 7. oktobra 1952. godine u Groznom) je bivša ruska gimnastičarka i svetski prvak koji je doneo zlatnu medalju Sovjetskom Savezu.

Karijera

Turiščeva je počela da se bavi gimnastikom 1965. godine u trinaestoj godini života. Godine 1967. ulazi u olimpijski tim Sovjetskog Saveza. Predstavljala je svoju zemlju na Letnjim olimpijskim igrama 1968. godine. Zajedno sa svojim timom odnela je zlatnu medalju a to joj je bio i najveći rođendanski poklon koji je mogla sebi da priušti.

Dve godine kasnije, Ljudmila postaje lider sovjetskog tima. Od 1970. do 1974. godine dominira jna skoro svim velikim međunarodnim takmičenjima, osvajajući zlato kao i najbolji klasman na svetskom prvenstvu 1975. godine. Smatralo se da prikupila klasični sovjetski stil : gracioznost, eleganciju, besprekorna formu i inzvarednu tehniku.

Na Letnjim olimpijskim igrama 1972. godine u Minhenu, Ljudmila je osvojila zlatnu medalju u više navrata, ali bila je zasenjena iznenadnom popularnošću njene mlađe sunarodnice Olge Korbut. Kvalifikovala se u sva četiri finala takmičenja, osvojila je srebro i bronzu. Bila jedna od prvih ženskih gimnastičarki koje su koristile dva odvojena dela muzike za svoje podne rutine na međunarodnom takmičenju. Tokom takmičenja koristila je muziku iz filma Cirkus pod nazivom „Mart”.

Na Evropskom prvenstvu 1975. godine osvojila je četvrto mesto u svim kategorijama i bila je pozadi trinljestogošnje ruske gimnastičarke Nađe Komaneči, na drugom mestu se nalazila Neli Kin i na prvom mestu Aleonor Kine. Nakon povrede u predelu leđa pravi kratku pauzu ali se ubrzo vraća i takmiči se na Letnjim igrama 1976. u Montrealu, gde je sa svojom ekipom osvojila treće zlato.

Godine 1980. britanski novinar David Hun napisao je da "nikada nije bila ljubomorna na svoje rivale zato je bila vrhunska u svom poslu". Ova rečenica je sjajno ilustrovana kada je tokom Svetskog prvenstva 1975. godine na stadionu Vemblei u Londonu, slomljena kuka koja je držala potporne kablove i koji su uzrokovali da se aparat raspadne i sruši baš kad je Turiščeva završila svoju tačku. Pozdravivši sudije, ona je sišla sa podijuma, a da se nije ni okrenula da pogleda ostatke aparata. Nastavila je da osvaja sve finale i sva četiri finala turnira. Godinama kasnije, za incident je rekla da je u tom momentu mislila samo jedno: da mora dovršiti svoju rutinu i „držati je“. Rastorotski, njen trener, rekao je, „Ljudmila će se boriti do smrti u bilo kojoj situaciji”.

Danas je druga od dve žene koja je osvojila sve Grend slemove, Svetska prvenstva, Svetski kup i Evropsko prvenstvo. Takođe je jedna od samo dve žene koja je osvojila četiri zlatne medalje na jednom Svetskom prvenstvu (1974.) godine. Bila je poznata i po svom ljubaznom ponašanju. Na Olimpijskim igrama 1976. obišla je podijum da lično čestita šampionu Komaneči i rukovala se sa njom pre nego što je prihvatila sopstvenu medalju.

Život nakon gimnastike

Godine 1977, Turiščeva se udala za sprintera Valerija Borzova, dvostrukog olimpijskog šampiona 1972. godine. Ona je izabrana u Tehnički komitet za žensku umetničku gimnastiku Međunarodne gimnastičke federacije (FIG) 1981. i ostala je angažovana u gimnastičkoj dvorani kao trener, međunarodni sudija i zvaničnik Ukrajinske gimnastičke federacije. Jedna od njenih štićenica bila je Ukrajinka Lilija Podkopajeva, dobitnica zlatne medalje u višeboju na Olimpijskim igrama 1996. godine.

Turiščeva je dobila razne nagrade za svoju gimnastičku karijeru, uključujući trofej Žene u sportu od Međunarodnog olimpijskog komiteta. Godine 1998, primljena je u Međunarodnu galeriju slavnih gimnastike.

Eponimna veština

Turiščeva ima jednu istoimenu veštinu navedenu u Kodeksu poena.

Aparat	Ime	Opis	Teškoća
Konj	Turiščeva	Turiščevljino presavijanje	3,2

Medalje (neolimpijske)

Godina	Događaj	AA	Tim	VT	UB	BB	FX
1967	Kup SSSR	1.
1968	Kup SSSR	3.
1969	Evropska prvenstva	3.			3.		3.
	Prvenstvo SSSR	3.		2.		2.	2.
	Kup SSSR	1.
1970	Svetska prvenstva	1.	1.	3.	2.		1.
	Prvenstvo SSSR				1.		1.
	Kup SSSR	3.
1971	Evropska prvenstva	1.		1.	2.	2.	1.
	Prvenstvo SSSR			2.	3.		2.
	Kup SSSR	1.
1972	Prvenstvo SSSR	1.		1.	1.
	Kup SSSR	2.
1973	Evropska prvenstva	1.		1.	1.	1.	1.
	Prvenstvo SSSR			1.	1.
	Kup SSSR	1.
1974	Svetska prvenstva	1.	1.	2.	3.	1.	1.
	Prvenstvo SSSR	1.
	Kup SSSR	1.
1975	Svetski kup	1.		1.	1.	1.	1.
	Evropska prvenstva						3.
	Prvenstvo SSSR	3.		1.
1976	Kup SSSR	2.

Privatan život

Godine 1977, Turiščeva se udala za sprintera Valerija Borzova, dvostrukog olimpijskog prvaka 1972. godine. Izabrana je u Tehnički komitet za žensku umetničku gimnastiku Međunarodne federacije za gimnastiku (FIG) 1981. godine i ostala je uključena u gimnastiku kao trener, međunarodni sudija i zvaničnik ukrajinskog gimnastičkog saveza. Jedna od njenih zaštitnica bila je Lilia Podkopajeva iz Ukrajine, osvajačica zlatne medalje na Olimpijadi 1996. godine.

Dobila je razne nagrade za svoju gimnastičku karijeru, uključujući trofej Žene u sportu od Međunarodnog olimpijskog komiteta. 1998. godine primenjena je u Kuću slavnih međunarodne gimnastike.

Literatura

• Tmh General Knowledge Manual (na jeziku: engleski). Tata McGraw-Hill Education. 2007. ISBN 978-0-07-061999-9. 
• Golubev V.L. (1977). Lюdmila Turiщeva. Geroi olimpiйskih igr. M.: Fizkulьtura i sport. 
• Malov V. I. (2006). Sto velikih Olimpiйskih čempionov. 100 velikih. M.: Veče. ISBN 5-9533-1078-1. 
• Samin D. K. (2001). Samыe znamenitыe sportsmenы Rossii. Samыe znamenitыe. M.: Veče. ISBN 5-7838-0833-4. 
• Turiщeva L. I. (1986). Žiznь moя - gimnastika. M.: Sovetskaя Rossiя. 
• S-A. M. Aslahanov, H. H. Hizriev (2015). Fizičeskaя kulьtura i sport Čečni: istoki i sovremennostь. M.: «Pero». ISBN 978-500086-997-0. 

Spoljašnje veze

• Ludmila TURICHEVA at the International Gymnastics Federation
• Article from "Soviet Life"
• Full list of competitive results