Пређи на садржај

Људмила Туришчева

С Википедије, слободне енциклопедије
Људмила Туришчева
Лични подаци
Пуно имеЉудмила Ивановна Туришчева
Датум рођења(1952-10-07)7. октобар 1952.(72 год.)
Место рођењаГрозни, Совјетски Савез
ДржављанствоСовјетски Савез
Спортске информације
СпортГимнастика
КлубДинамо
Награде и медаље
Освојене медаље
Представљајући  Совјетски Савез
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1968 Мексико Сити Тим
Златна медаља — прво место 1972 Минхен Тим
Златна медаља — прво место 1972 Минхен Вишебој
Златна медаља — прво место 1976 Монтреал Тим
Сребрна медаља — друго место 1972 Минхен Партер
Сребрна медаља — друго место 1976 Монтреал Коњ
Сребрна медаља — друго место 1976 Монтреал Партер
Бронзана медаља — треће место 1972 Минхен Коњ
Бронзана медаља — треће место 1976 Монтреал Вишебој
Светски шампионати
Златна медаља — прво место 1970 Љубљана Тим
Златна медаља — прво место 1970 Љубљана Вишебој
Златна медаља — прво место 1970 Љубљана Партер
Златна медаља — прво место 1974 Варна Вишебој
Златна медаља — прво место 1974 Варна Тим
Златна медаља — прво место 1974 Варна Партер
Златна медаља — прво место 1974 Варна Греда
Сребрна медаља — друго место 1970 Љубљана Двовисински разбој
Сребрна медаља — друго место 1974 Варна Коњ
Бронзана медаља — треће место 1970 Љубљана Коњ
Бронзана медаља — треће место 1974 Варна Двовисински разбој
Финале светског купа
Златна медаља — прво место 1975 Лондон Вишебој
Златна медаља — прво место 1975 Лондон Коњ
Златна медаља — прво место 1975 Лондон Двовисински разбој
Златна медаља — прво место 1975 Лондон Греда
Златна медаља — прво место 1975 Лондон Партер
Европска првенства
Златна медаља — прво место 1971 Минск Вишебој
Златна медаља — прво место 1971 Минск Коњ
Златна медаља — прво место 1971 Минск Партер
Златна медаља — прво место 1973 Лондон Вишебој
Златна медаља — прво место 1973 Лондон Коњ
Златна медаља — прво место 1973 Лондон Двовисински разбој
Златна медаља — прво место 1973 Лондон Греда
Златна медаља — прво место 1973 Лондон Партер
Сребрна медаља — друго место 1971 Минск Двовисински разбој
Сребрна медаља — друго место 1971 Минск Греда
Бронзана медаља — треће место 1969 Ландскрона Вишебој
Бронзана медаља — треће место 1969 Ландскрона Двовисински разбој
Бронзана медаља — треће место 1969 Ландскрона Партер
Бронзана медаља — треће место 1975 Скиен Партер

Људмила Ивановна Туришчева (рус. Людми́ла Ива́новна Тури́щева; Ludmilla Turischeva, Ludmilla Tourischcheva или Ljudmila Turichtchieva; рођена 7. октобра 1952. године у Грозном) је бивша руска гимнастичарка и светски првак који је донео златну медаљу Совјетском Савезу.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Туришчева је почела да се бави гимнастиком 1965. године у тринаестој години живота. Године 1967. улази у олимпијски тим Совјетског Савеза. Представљала је своју земљу на Летњим олимпијским играма 1968. године. Заједно са својим тимом однела је златну медаљу а то јој је био и највећи рођендански поклон који је могла себи да приушти.

Две године касније, Људмила постаје лидер совјетског тима. Од 1970. до 1974. године доминира јна скоро свим великим међународним такмичењима, освајајући злато као и најбољи класман на светском првенству 1975. године. Сматрало се да прикупила класични совјетски стил : грациозност, елеганцију, беспрекорна форму и инзваредну технику.[1]

На Летњим олимпијским играма 1972. године у Минхену, Људмила је освојила златну медаљу у више наврата, али била је засењена изненадном популарношћу њене млађе сународнице Олге Корбут. Квалификовала се у сва четири финала такмичења, освојила је сребро и бронзу. Била једна од првих женских гимнастичарки које су користиле два одвојена дела музике за своје подне рутине на међународном такмичењу. Током такмичења користила је музику из филма Циркус под називом „Март”.

На Европском првенству 1975. године освојила је четврто место у свим категоријама и била је позади тринљестогошње руске гимнастичарке Нађе Команечи, на другом месту се налазила Нели Кин и на првом месту Алеонор Кине. Након повреде у пределу леђа прави кратку паузу али се убрзо враћа и такмичи се на Летњим играма 1976. у Монтреалу, где је са својом екипом освојила треће злато.

Године 1980. британски новинар Давид Хун написао је да "никада није била љубоморна на своје ривале зато је била врхунска у свом послу".[2][3] Ова реченица је сјајно илустрована када је током Светског првенства 1975. године на стадиону Вемблеи у Лондону, сломљена кука која је држала потпорне каблове и који су узроковали да се апарат распадне и сруши баш кад је Туришчева завршила своју тачку. Поздравивши судије, она је сишла са подијума, а да се није ни окренула да погледа остатке апарата.[4] Наставила је да осваја све финале и сва четири финала турнира. Годинама касније, за инцидент је рекла да је у том моменту мислила само једно: да мора довршити своју рутину и „држати је“.[5][6] Расторотски, њен тренер, рекао је, „Људмила ће се борити до смрти у било којој ситуацији”.[7] [8]

Данас је друга од две жене која је освојила све Гренд слемове, Светскa првенствa, Светски куп и Европско првенство. Такође је једна од само две жене која је освојила четири златне медаље на једном Светском првенству (1974.) године. Била је позната и по свом љубазном понашању. На Олимпијским играма 1976. обишла је подијум да лично честита шампиону Команечи и руковала се са њом пре него што је прихватила сопствену медаљу.[9]

Живот након гимнастике

[уреди | уреди извор]

Године 1977, Туришчева се удала за спринтера Валерија Борзова, двоструког олимпијског шампиона 1972. године. Она је изабрана у Технички комитет за женску уметничку гимнастику Међународне гимнастичке федерације (FIG) 1981.[10] и остала је ангажована у гимнастичкој дворани као тренер, међународни судија и званичник Украјинске гимнастичке федерације. Једна од њених штићеница била је Украјинка Лилија Подкопајева, добитница златне медаље у вишебоју на Олимпијским играма 1996. године.

Туришчева је добила разне награде за своју гимнастичку каријеру, укључујући трофеј Жене у спорту од Међународног олимпијског комитета. Године 1998, примљена је у Међународну галерију славних гимнастике.[11]

Епонимна вештина

[уреди | уреди извор]

Туришчева има једну истоимену вештину наведену у Кодексу поена.[12]

Апарат Име Опис Тешкоћа[а]
Коњ Туришчева Туришчевљино пресавијање 3,2
  1. ^ Важи за Кодекс бодова 2022-2024

Медаље (неолимпијске)

[уреди | уреди извор]
Година Догађај AA Тим VT UB BB FX
1967 Куп СССР 1.
1968 Куп СССР 3.
1969 Европска првенства 3. 3. 3.
Првенство СССР 3. 2. 2. 2.
Куп СССР 1.
1970 Светска првенства 1. 1. 3. 2. 1.
Првенство СССР 1. 1.
Куп СССР 3.
1971 Европска првенства 1. 1. 2. 2. 1.
Првенство СССР 2. 3. 2.
Куп СССР 1.
1972 Првенство СССР 1. 1. 1.
Куп СССР 2.
1973 Европска првенства 1. 1. 1. 1. 1.
Првенство СССР 1. 1.
Куп СССР 1.
1974 Светска првенства 1. 1. 2. 3. 1. 1.
Првенство СССР 1.
Куп СССР 1.
1975 Светски куп 1. 1. 1. 1. 1.
Европска првенства 3.
Првенство СССР 3. 1.
1976 Куп СССР 2.

Приватан живот

[уреди | уреди извор]

Године 1977, Туришчева се удала за спринтера Валерија Борзова, двоструког олимпијског првака 1972. године. Изабрана је у Технички комитет за женску уметничку гимнастику Међународне федерације за гимнастику (ФИГ) 1981. године[13] и остала је укључена у гимнастику као тренер, међународни судија и званичник украјинског гимнастичког савеза. Једна од њених заштитница била је Лилиа Подкопајева из Украјине, освајачица златне медаље на Олимпијади 1996. године.

Добила је разне награде за своју гимнастичку каријеру, укључујући трофеј Жене у спорту од Међународног олимпијског комитета. 1998. године примењена је у Кућу славних међународне гимнастике.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tmh General Knowledge Manual (на језику: енглески). Tata McGraw-Hill Education. 2007. ISBN 978-0-07-061999-9. 
  2. ^ Hunn, David (1980). The Complete Book of Gymnastics. London: Ward Lock Ltd. ISBN 99903-963-2-9. 
  3. ^ Kan nu grat ledo maler. [publisher not identified]. ISBN 99903-963-2-9. 
  4. ^ „Gymnast Magazine - January 1972”. Issuu (на језику: енглески). Приступљено 1. 5. 2020. 
  5. ^ „And the steel was broken”. Olympic Panorama (3): 33—34. 1990. 
  6. ^ UnionBornOctober 7, Ludmilla TourischevaTourischeva at the 1972 Summer OlympicsPersonal informationFull nameLudmilla Ivanovna TourischevaCountry represented Soviet; SFSR, Russian. „Ludmilla Tourischeva - Wikipedia”. WordDisk. Архивирано из оригинала 05. 04. 2022. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  7. ^ „National Property”. Novaya sportivnaya gazeta. 2003-03-26. 
  8. ^ „Reports” (PDF). stillmed.olympic. 
  9. ^ Comăneci, Nadia (2003). Letters to a young gymnastНеопходна слободна регистрација. New York: Basic Books. ISBN 0-465-01276-0. 
  10. ^ „Within International Federations” (PDF). Olympic Review (162): 253. април 1981. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 12. 2010. г. Приступљено 2006-04-11. 
  11. ^ „LUDMILLA TOURISCHEVA”. International Gymnastics Hall of Fame. Приступљено 12. 5. 2007. 
  12. ^ „2022-2024 Code of Points Women's Artistic Gymnastics” (PDF). International Gymnastics Federation. стр. 66, 206. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 05. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2022. 
  13. ^ „la84foundation” (PDF). presentation. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 12. 2010. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  14. ^ „Ludmilla Tourischeva | The International Gymnastics Hall of Fame”. www.ighof.com (на језику: енглески). Приступљено 27. 4. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Tmh General Knowledge Manual (на језику: енглески). Tata McGraw-Hill Education. 2007. ISBN 978-0-07-061999-9. 
  • Голубев В.Л. (1977). Людмила Турищева. Герои олимпийских игр. М.: Физкультура и спорт. 
  • Малов В. И. (2006). Сто великих Олимпийских чемпионов. 100 великих. М.: Вече. ISBN 5-9533-1078-1. 
  • Самин Д. К. (2001). Самые знаменитые спортсмены России. Самые знаменитые. М.: Вече. ISBN 5-7838-0833-4. 
  • Турищева Л. И. (1986). Жизнь моя - гимнастика. М.: Советская Россия. 
  • С-А. М. Аслаханов, Х. Х. Хизриев (2015). Физическая культура и спорт Чечни: истоки и современность. М.: «Перо». ISBN 978-500086-997-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]