Pređi na sadržaj

Džejms Kameron

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džejms Kameron
Džejms Kameron (2016)
Puno imeDžejms Fransis „Džim” Kameron
Datum rođenja(1954-08-16)16. avgust 1954.
Mesto rođenjaKapuskejsing (Ontario), Kanada
PrebivališteMalibu (Kalifornija)
Vajrarapa (Novi Zeland)
UniverzitetKoledž Fulerton
Državni univerzitet Kalifornija (Fulerton)
Zanimanjeproducent, scenarista, režiser, istraživač, pronalazač, filantrop
Aktivni period1975—danas
Neto vrednostRast 1,79 mlrd. $ (2016)
SupružniciŠeron Vilijams (1978—1984)
Gejl En Herd (1985—1989)
Ketrin Bigelou (1989—1991)
Linda Hamilton (1997—1999)
Suzi Ejmis (v. 2000)
Deca4

Džejms Fransis „Džim” Kameron[1] (engl. James Francis "Jim" Cameron; Kapuskejsing, 16. avgust 1954) kanadski je filmski režiser, producent, scenarista, istraživač, pronalazač i filantrop iz Kanade.[2][3] Poznat je po svojim akcionim i naučnofantastičnim filmovima koji su bivali obično komercijalno uspešni i vrlo inovativni. Kameron je režirao Titanik, koji je postao najuspješniji film svih vremena, sa svetskom zaradom od 1,8 milijardi dolara. Stvorio je i franšizu Terminator.

Nakon Titanika, Kameron je započeo projekat za koji je trebalo skoro deset godina da se sprovede: njegov naučno-fikcioni ep Avatar (2009), koji je bio posebna prekretnica za 3D tehnologiju, i za koji je bio nominovan za tri oskara. Uprkos toga što je Avatar jedini njegov 3D film do sada, Kameron je najuspešniji stvaralac 3D filma u pogledu prihoda.[4] U vrememu između pravljenja Titanika i Avatara, Kameron je proveo nekoliko godina stvarajući mnoge dokumentarne filmove (posebno podvodne dokumentarce) i doprineo je razvoju digitalnog 3D sistema fuzione kamere. Njegov biograf ga opisuje kao delom naučnika i delom umetnika.[5] Kameron je isto tako doprineo tehnologijama podvodnog snimanja i daljinskih vozila.[2][3][6] Dana 26. marta 2012. Kameron je dosegao do dna Marijanskog rova, najdubljeg segmenta okeana, pomoću podmorskog vozila Dubokomorski izazivač.[7][8][9] On je bio prva osoba koja je ostvarila to samostalnim spuštanjem, i treća osoba ikad. Godine 2010, Tajms magazin je naveo Kameruna na spisku 100 najuticajnijih ljudi na svetu.[10]

U totalu, Kameronovi režiserski doprinosi su ostvarili zaradu od približno 2 milijarde dolara u Severnoj Americi i 6 milijardi dolara širom sveta.[11] Neprilagođeno inflaciji, Kameronov Titanik i Avatar su bila dva filma sa najvećom sveukupnom zaradom svih vremena sa $2,19 milijarde i $2,78 milijarde respektivno. Kameron je isto tako prva osoba u istoriji koja je režirala dva od pet filmova sa ukupnim globalnim prihodom od preko 2 milijarde američkih dolara (ostala tri su Ratovi zvezda: Buđenje sile, Osvetnici: Rat beskraja i Osvetnici: Kraj igre).[12] U martu 2011, časopis Vanity Fair ga je imenovao osobom sa najvećom zaradom u Holivudu, sa procenjenom zaradom u 2010. godini od 257 miliona američkih dolara.[13] U oktobru 2013, nova vrsta žabe Pristimantis jamescameroni iz Venecuele je nazvana po njemu kao znak priznanja za njegove napore na očuvanju životne sredine, pored njegovog javnog promovisanja veganizma.[14][15][16]

Mladost

[uredi | uredi izvor]

Džejms Kameron rođen je u Kapuskasingu, Ontario, Kanada, kao sin Filipa, inženjera elektrike i Širli Kameron, umetnice.[17][18] Odrastao je u Čipavi, Ontario, a 1971. njegova se porodica preselila u Breu, Kalifornija.[19] Tamo je studirao fiziku, ali strast za režiranjem odvukla će ga u filmski arhiv Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu[20] Nakon što je pogledao film Ratovi zvezda, Kameron je napustio svoj posao vozača kamiona kako bi ušao u filmsku industriju.[21][22]

Rana karijera

[uredi | uredi izvor]

U filmskoj industriji je počeo kao scenarista, a nakon toga je počeo da radi na scenografiji i efektima za filmove kao što su Bitka izvan zvezda i Bekstvo iz Njujorka.[21][23] Radeći s producentom Rodžerom Kormanom, Kameron je 1981. ostvario svoj režiserski debi s filmom Pirana 2: Mrešćenje, koji je sniman na Kejmanskim ostrvima za podvodne sekvence i u Rimu za enterijere. Prvo je bio angažiran kao režiser specijalnih efekata, a kad je originalni režiser napustio projekt, preuzeo je režiju.[24]

Filmografija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Filmografija Džejmsa Kamerona
Godina Film Režija Scenario Producent Montažer
1981 Pirana 2: Mrešćenje Da Ne Ne Ne
1984 Terminator Da Da Ne Ne
1985 Rambo 2 Ne Da Ne Ne
1986 Osmi putnik 2 Da Da Ne Ne
1989 Ambis Da Da Ne Ne
1991 Terminator 2: Sudnji dan Da Da Da Ne
1994 Istinite laži Da Da Da Ne
1997 Titanik Da Da Da Da
2002 Solaris Ne Ne Da Ne
2009 Avatar Da Da Da Da
2019 Alita: Borbeni anđeo Ne Da Da Ne
2019 Terminator: Mračna sudbina Ne Ne Da Ne
2022 Avatar: Put vode Da Da Da Da
2025 Avatar 3 Da Da Da Da
2029 Avatar 4 Da Da Da Da

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Space Foundation. (n.d.). America's vision: The case for space exploration, p. 42. Pristupljeno December 12, 2009.
  2. ^ a b Sony (2009). James Cameron returns to the abyss with Reality Camera System. Pristupljeno December 25, 2009.
  3. ^ a b Thompson A (2009). "The innovative new 3D tech behind James Cameron's Avatar". Fox News. Pristupljeno December 25, 2009.
  4. ^ Glenday, Craig (2013). Guinness Book of Records. str. 204. ISBN 978-1-908843-15-9. 
  5. ^ Milian, Mark; Keegan, Rebecca (10. 12. 2009). „James Cameron biographer says the 'Avatar' director is half scientist, half artist[Updated]”. Los Angeles Times. Pristupljeno 5. 1. 2010. 
  6. ^ Parisi, Paula (1998). Titanic and the Making of James Cameron. HarperCollins. ISBN 978-1-55704-365-8. 
  7. ^ Than, Ker (2012). „James Cameron Completes Record-Breaking Mariana Trench Dive”. National Geographic Society. Pristupljeno 25. 3. 2012. 
  8. ^ Broad, William J. (2012). „Filmmaker in Submarine Voyages to Bottom of Sea”. New York Times. Pristupljeno 25. 3. 2012. 
  9. ^ Staff, AP (2012). „James Cameron has reached deepest spot on Earth”. MSNBC. Pristupljeno 25. 3. 2012. 
  10. ^ „The 2010 TIME 100”. Time (na jeziku: engleski). ISSN 0040-781X. Pristupljeno 8. 5. 2018. 
  11. ^ Box Office Mojo (2010). "James Cameron movie box office results". Pristupljeno February 2, 2010.
  12. ^ „All Time Worldwide Box Office Grosses”. Boxofficemojo.com. Pristupljeno 6. 5. 2012. 
  13. ^ Newcomb, Peter (mart 2011). „Hollywood's Top 40”. Vanity Fair. Arhivirano iz originala 5. 7. 2011. g. 
  14. ^ Prostak, Sergio (4. 11. 2013). „Two New Frog Species Discovered in Venezuela, One Named after James Cameron”. Sci-News.com. Pristupljeno 5. 11. 2013. 
  15. ^ Kok, Philippe J.R. (2013). „Two new charismatic Pristimantis species (Anura: Craugastoridae) from the tepuis of the "Lost World" (Pantepui region, South America)”. European Journal of Taxonomy (60). doi:10.5852/ejt.2013.60. 
  16. ^ Destries, Michael (12. 4. 2014). „Director James Cameron on Vegan Diet: Like I've Set the Clock Back 15 Years.”. Ecorazzi.com. Arhivirano iz originala 29. 09. 2019. g. Pristupljeno 12. 4. 2014. 
  17. ^ Keegan, Rebecca (15. 1. 2010). „'The Futurist: The Life and Films of James Cameron'”. New York Times. Pristupljeno 18. 2. 2010. 
  18. ^ „James Cameron Biography (1954-)”. Theatre, Film, and Television Biographies. NetIndustries LLC. 
  19. ^ Goodyear, Dana (26. 10. 2009). „Man of Extremes: The Return of James Cameron”. The New Yorker. Pristupljeno 29. 1. 2010. 
  20. ^ Shapiro 2000, str. 44–47
  21. ^ a b Media Pro Tech Inc. „James Cameron Biography by FilmMakers Magazine”. Filmmakers.com. Arhivirano iz originala 17. 6. 2010. g. Pristupljeno 27. 8. 2010. 
  22. ^ Field, Syd. „Terminator 2: Judgment Day (Part I)”. Arhivirano iz originala 18. 04. 2019. g. Pristupljeno 7. 2. 2015. 
  23. ^ „James Cameron Biography and Interview”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  24. ^ „Biography”. Amazingcameron.com. Arhivirano iz originala 12. 12. 2010. g. Pristupljeno 21. 2. 2011. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џејмс_Камерон&oldid=28532805”