Роман Полански
| Роман Полански | |
|---|---|
 Роман Полански на Канском филмском фестивалу (2013) | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Рајмунд Роман Тијери Либлинг Полански |
| Датум рођења | 18. август 1933. |
| Место рођења | Париз, Француска |
| Пребивалиште | Француска, Пољска[1][2] |
| Занимање | филмски режисер, сценариста, продуцент и глумац |
| Породица | |
| Супружник | Барбара Квјатковска-Лас (в. 1959 — р. 1962) Шерон Тејт (в. 1968 — у. 1969) Емануел Сење (в. 1989) |
| Деца | 2 |
| Рад | |
| Активни период | 1954—данас |
| Веза до IMDb-а | |
Роман Полански (пољ. Roman Polański), право име Рајмунд Либлинг (пољ. Rajmund Liebling; Париз, 18. август 1933) француско-пољски је режисер, сценариста, глумац и продуцент, номинован за пет Оскара, и добитник Оскара за најбољег режисера за филм Пијаниста.[3] Његовим најпознатијим филмовима се, поред Пијанисте, сматрају Розмарина беба, психолошки хорор из 1968, и Писац из сенке из 2010. године. Од 1978. године он је бегунац из кривично-правног система САД, након што је побегао из земље док је чекао пресуду у случају сексуалног злостављања, у којој се изјаснио кривим за статуторно силовање.[4]
Биографија
[уреди | уреди извор]Полански је рођен 18. августа 1933. у Паризу, од оца Ришарда Либлинга (познатог и као Ришард Полански), Јеврејина из Француске, и мајке Буле (дјевојачко презиме Кац), Пољакиње. Године 1937. породица се вратила у Пољску. Његова мајка је умрла у концентрационом логору нацистичке Њемачке, а Полански је избегао ову судбину, побегавши из краковског гета и провевши ратне године у избеглиштву широм Европе. Полански је провео своје формативне године у хранитељским домовима под усвојеним идентитетом, покушавајући да преживи холокауст.[5]
Полански је завршио школу филма у Лођу, у Пољској, 1959. године. Снимио је више кратких филмова током својих студија који нису прошли незапажено. Његов филм Нож у води, из 1962. године, је први значајан пољски филм након Другог светског рата који нема рат као тематику. За овај филм Полански је први пут био номинован за престижну америчку филмску награду Оскар.
Први дугометражни филм Поланског, Нож у води (1962), направљен је у Пољској и номинован је за награду Оскар за најбољи филм на страном језику у Сједињеним Државама.[6] Од тада је добио још пет номинација за Оскара, заједно са две награде БАФТА, четири Цезара, Златним глобусом и Златном палмом филмског фестивала у Кануу у Француској. У Великој Британији режирао је три филма, почевши од Одвратности (1965). Године 1968. Полански је отишао у Холивуд где је добио репутацију са софистицираним психолошким трилером Розмарина беба.
Током снимања филма Неустрашиви ловци на вампире Полански је упознао звезду у успону Шерон Тејт, са којом је ушао у љубавну везу и пар се венчао 25. јануара 1968. у Лондону. Прекретница у његовом животу догодила се 1969. године, када су његова супруга Шерон Тејт и четири пријатеља брутално убијени од стране чланова породице Мансон.[7] Након њене смрти, Полански се вратио у Европу и на крају наставио да режира. Направио је Макбет (1971) у Енглеској и поново у Холивуду, филм Кинеска четврт (1974), који је номинован за Оскара.[8]
Полански је 1977. године ухапшен и оптужен за дрогирање и силовање 13-годишње девојчице. Он је накнадно признао кривицу за мање кривично дело незаконитог сексуалног односа са малолетницом.[9] Након 42 дана проведених у психијатријској процени у затвору у припреми за изрицање казне, Полански, који је очекивао да ће бити осуђен на пробни рок, побегао је у Париз након што је сазнао да судија планира да изрекне затворску казну.[10]
У Европи, Полански је наставио да снима филмове, укључујући Тес (1979), са Настасјом Кински у главној улози. Освојио је француске Цезар награде за најбољи филм и најбољу режију, а добио је и три Оскара.
Полански упознаје манекенку и глумицу Емануел Сење, даје јој улогу у филму Лудило (1988) и жени је следеће године. Она такође игра и у његовом филму из 1992 Горки месец.
Касније је продуцирао и режирао Пијанисту (2002), драму о јеврејско-пољском музичару који је побегао из нацистичког прогона, у којем су глумили Ејдријен Броди и Емилија Фокс. Филм је освојио три оскара, укључујући и оскара за најбољег режисера, као и бројне међународне награде. Режирао је и Оливера Твиста (2005), причу која је аналогна са његовим сопственим животом као „младић који покушава да тријумфује над невољама”.[11] Добитник је награде за најбољег режисера за филм Писац из сенке (писац који пише за друге) из 2010 на 23. Европској филмској награди.[12] Такође је добио номинацију за најбољег сценаристу на поменутим наградама за филм Крвопролиће (2011).
Године 2018, Академија филмских уметности и наука изгласала је да се Полански избаци из чланства због случаја силовања.[13]
Одабрана филмографија
[уреди | уреди извор]| Филмови које је режирао Роман Полански | ||||
| Год. | Српски назив | Изворни назив | ||
|---|---|---|---|---|
| 1962. | Нож у води | Nóż w wodzie | ||
| 1965. | Одвратност | Repulsion | ||
| 1968. | Розмарина беба | Rosemary's Baby | ||
| 1974. | Кинеска четврт | Chinatown | ||
| 1976. | Станар | Le locataire | ||
| 1999. | Девета капија | The Ninth Gate | ||
| 2002. | Пијаниста | The Pianist | ||
| 2010. | Писац из сенке | The Ghost Writer | ||
| 2011. | Крвопролиће | Carnage | ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Polish court to decide on Polanski's extradition on October 30”. Reuters. 22. 9. 2016.
- ^ Berendt, Joanna (6. 12. 2016). „roman-polanski-extradition-”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 2. 2017. г. — преко NYTimes.
- ^ All Movie Guide (23. 8. 2023). „Roman Polanski – Biography”. The New York Times. Архивирано из оригинала 24. 11. 2013. г. Приступљено 20. 11. 2013.
- ^ „Timeline of Director Roman Polanski's Life”. The Washington Post. Associated Press. 28. 9. 2009. Архивирано из оригинала 31. 12. 2016. г. Приступљено 24. 10. 2017.
- ^ Polanski, Roman; Bernstein, Catherine (5. 5. 2006). „Mémoires de la Shoah: témoignage de Roman Polanski, enfant de déporté, enfant caché, né le 18 aoüt 1933” (на језику: француски). INA. Приступљено 16. 11. 2018.
- ^ Ain-Krupa, Julia Roman Polanski: A Life in Exile ABC Clio Santa Barbara California 2010 pages 38–40
- ^ „Roman Polanski: Wanted and Desired”. Архивирано из оригинала 4. 7. 2009. г. Приступљено 25. 1. 2009.
- ^ „Chinatown (1974)”. IMDb.com. Архивирано из оригинала 11. 1. 2009. г.
- ^ Cieply, Michael (11. 10. 2009). „In Polanski Case, '70s Culture Collides With Today”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 2. 2017. г.
- ^ Kimble, Lindsay (31. 10. 2015). „Roman Polanski's Victim Samantha Geimer Is 'Pleased' the Director Won't Be Extradited, Says She Recovered 'A Long Time Ago'”. People. New York City: Meredith Corporation. Архивирано из оригинала 2. 11. 2015. г. Приступљено 19. 11. 2018.
- ^ Freer, Ian (2009). Movie Makers. Quercus. стр. 129–131..
- ^ „The Winners”. europeanfilmacademy.org. European Film Academy. 4. 12. 2010. Архивирано из оригинала 28. 7. 2012. г. Приступљено 4. 12. 2014.
- ^ „Bill Cosby and Roman Polanski expelled from Oscars academy”. BBC News. London, England: BBC. 3. 5. 2018. Приступљено 20. 11. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bugliosi, Vincent (1974). Helter Skelter: The True Story of the Manson Murders. London: Arrow. ISBN 978-0-09-997500-7.
- Cronin, Paul (2005). Roman Polanski: Interviews. Mississippi: University Press of Mississippi.. 200p
- Farrow, Mia (1997). What Falls Away: A Memoir. New York: Bantam.
- Feeney, F. X. (2006). Roman Polanski. Koln: Taschen. ISBN 978-3-8228-2542-6.
- Jacke, Andreas (2010). Roman Polanski: Traumatische Seelenlandschaften. Gießen: Psychosozial-Verlag. ISBN 978-3-8379-2037-6.
- Kael, Pauline (1982). 5001 Nights At The Movies. Zenith Books. ISBN 978-0-09-933550-4.
- King, Greg (2000). Sharon Tate and The Manson Murders. New York: Barricade Books. ISBN 978-1-56980-157-4.
- Leaming, Barbara (1981). Polanski, The Filmmaker as Voyeur: A Biography. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-24985-4.
- Moldes, Diego (2005). Roman Polanski. La fantasía del atormentado. Madrid: Ediciones JC Clementine. ISBN 978-84-89564-44-2.
- Parker, John (1994). Polanski. London: Victor Gollancz Ltd. ISBN 978-0-575-05615-2.
Литература
[уреди | уреди извор]- Polanski, Roman (1973). Roman Polanski's What? From the original screenplay. London: Lorrimer. ISBN 978-0-85647-033-2.
- Polanski, Roman (1973). What?. New York: Third press. ISBN 978-0-89388-121-4.
- Polanski, Roman (1975). Three film scripts. New York: Fitzhenry and Whiteside. ISBN 978-0-06-430062-9.
- Polanski, Roman; Skolimowski, Jerzy (1984). Knife in the Water. London: Lorrimer. ISBN 978-0-85647-092-9.
- Polanski, Roman (1984). Roman. New York: Morrow. ISBN 978-0-688-02621-9.
- Polanski, Roman (1984). Roman. London: Heinemann. ISBN 978-0-434-59180-0.
- Polanski, Roman (1985). Roman. Pan Books. ISBN 978-0-330-28597-1. (pbk)
- Polanski, Roman (2003). Le pianiste. Paris: Avant-Scene. ISBN 978-2-84725-016-9.
- John Visser, J. (27. 2. 2009). Satan-el: Fallen Mourning Star. Lulu Enterprises Incorporated. ISBN 978-0-557-03412-3.
- Young, Jordan R. (1987). The Beckett Actor: Jack MacGowran, Beginning to End. Beverly Hills: Moonstone Press. ISBN 978-0-940410-82-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Роман Полански на сајту Curlie (језик: енглески)
- Роман Полански на сајту IMDb (језик: енглески)
- Роман Полански на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Роман Полански на сајту TCMDb (језик: енглески)
- Roman Polanski's official Web page на сајту Wayback Machine (архивирано 2006-02-06)
- website dedicated to Polanski's victims (7 November 2017)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
- Рођени 1933.
- Парижани
- Пољски глумци
- Пољски редитељи
- Пољски сценаристи
- Пољски продуценти
- Јевреји
- Француски глумци
- Француски редитељи
- Француски сценаристи
- Француски продуценти
- Добитници награде Оскар за за најбољег редитеља
- Добитници награде Златни глобус
- Добитници награде БАФТА
- Добитници награде Сезар
- Добитници награде Сребрни медвед за најбољу режију
- Позоришни редитељи
- Сатиричари
- Агностици
- Силоватељи
- Председници жирија Филмског фестивала у Кану
- Председници жирија филмског фестивала у Венецији