Pređi na sadržaj

Džon Gerdon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džon Gerdon
Džon Gerdon
Lični podaci
Datum rođenja(1933-10-02)2. oktobar 1933. (91 god.)
Mesto rođenjaDippenhall, Ujedinjeno Kraljevstvo
PrebivališteUjedinjeno Kraljevstvo
Naučni rad
PoljeRazvojna biologija
InstitucijaUniverzitet u Oksfordu, Univerzitet u Kembridžu, Institut za tehnologiju u Kaliforniji
Poznat poKloniranju i Nuklearnom prenosu
Nagrade Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (2012)
Zvanični veb-sajt
www.gurdon.cam.ac.uk/research/gurdon

Ser Džon Gerdon (engl. Sir John Bertrand Gurdon; 2. oktobar 1933) je britanski biolog, profesor na Univerzitetu u Kembridžu i pionir u istraživanju nuklearne transplantacije i kloniranja.[1][2][3][4][5][6] Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu za 2012. (zajedno sa japanskim naučnikom Šinja Jamanakom), za istraživanja u oblasti razvojne biologije i reprogramiranje pluripotentne matične ćelije u tkivima. Ovim istraživanjima Gerdona i Jamanake ostvaren je novi pogled na razvoj ćelija i organizama.[7]

Život i karijera

[uredi | uredi izvor]

Ser Džon B. Gerdon rođen je 1933. godine u engl. Dippenhall-у, u Ujedinjenom Kraljevstvu. Doktorirao je na Univerzitetu u Oksfordu 1960. U toku bogate karijere naučnika istraživača, Gerdon je bio saradnik na postdoktorskim studijama u Kalifornijskom institutu za tehnologiju, profesor na Univerzitetu u Kembridž, u Ujedinjenom Kraljevstvu, 1972. i profesor biologije ćelije i magistar na Magdalen koledžu. Gerdona je dodela Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2012. zatekla na dužnosti profesora Gurdon instituta na Univerzitetu u Kembridžu.[7]

Delo

[uredi | uredi izvor]

Džon Gerdon je u svojim istraživanjima izdvojio jezgro jedne nezrele jajne ćelije žabe i zamenio ga jezgrom specijalizovane zrele crevne ćelije uzete od punoglavaca. Tako modifikovano jaje razvilo se u normalnog punoglavaca. To je pokazalo da je DNK zrele ćelije još uvek imala sve informacije potrebne da se nezrela ćelija razvije u žabu. Naknadni nuklearni transfer, zasnovan na ovim eksperimentima, generisao je kloniranog sisara.[8]

Ovo revolucionarno otkriće Džon Gerdon potpuno je promenilo pogled na razvoj i specijalizaciju ćelije. Sada shvatamo da zrela ćelija ne mora da bude zauvek ograničena na svoje specijalizovano stanje. Reprogramiranjem ljudske ćelije, Džon Gerdon i njegovi saradnici stvorili su nove mogućnosti za proučavanje bolesti i razvoj novih metoda u dijagnostici i terapiji.[9]

Džon Gerdon sa studentima u Kembridžu

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]

Publikacije

[uredi | uredi izvor]
Video iz članka otvorenog pristupa čiji je koautor Gerdon:[14] u klome su prikazane životinja različitih embriona koji se razvijaju u jajima Xenopus laevis-a

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Gurdon, J. B.; Byrne, J. A. (2003). „The first half-century of nuclear transplantation”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 100 (14): 8048—8052. Bibcode:2003PNAS..100.8048G. PMC 166179 Slobodan pristup. PMID 12821779. doi:10.1073/pnas.1337135100 Slobodan pristup. .
  2. ^ Gurdon, J.B. (2006). „From Nuclear Transfer to Nuclear Reprogramming: The Reversal of Cell Differentiation”. Annual Review of Cell and Developmental Biology. 22: 1—22. PMID 16704337. S2CID 6185731. doi:10.1146/annurev.cellbio.22.090805.140144. 
  3. ^ Gurdon, J. B.; Melton, D. A. (2008). „Nuclear Reprogramming in Cells”. Science. 322 (5909): 1811—1815. Bibcode:2008Sci...322.1811G. PMID 19095934. S2CID 12563361. doi:10.1126/science.1160810. 
  4. ^ Kain, Kristin (2009). „The birth of cloning: An interview with John Gurdon”. Disease Models & Mechanisms. 2 (1–2): 9—10. PMC 2615171 Slobodan pristup. PMID 19132124. doi:10.1242/dmm.002014. 
  5. ^ Gurdon, John (2003). „John Gurdon”. Current Biology. 13 (19): R759—R760. Bibcode:2003CBio...13.R759G. PMID 14521852. S2CID 12271157. doi:10.1016/j.cub.2003.09.015. 
  6. ^ Gurdon, J. (2000). „Not a total waste of time. An interview with John Gurdon. Interview by James C Smith”. The International Journal of Developmental Biology. 44 (1): 93—99. PMID 10761853. 
  7. ^ a b „The 2012 Nobel Prize in Physiology or Medicine - Press Release” (na jeziku: engleski). Nobel Media. Pristupljeno 10. 10. 2012. 
  8. ^ Gurdon, J.B. (1962). „The developmental capacity of nuclei taken from intestinal epithelium cells of feeding tadpoles.”. Journal of Embryology and Experimental Morphology. 10: 622—640. PMID 13951335. 
  9. ^ Simonsson, Stina; Gurdon, John (2004). „DNA demethylation is necessary for the epigenetic reprogramming of somatic cell nuclei”. Nature Cell Biology. 6 (10): 984—990. PMID 15448701. S2CID 23201099. doi:10.1038/ncb1176. ]
  10. ^ „Prizewinners 1961–1981”. Arhivirano iz originala 14. 02. 2016. g. Pristupljeno 11. 10. 2012.  bei feldbergfoundation.org;
  11. ^ (jezik: engleski)„The 1989 Wolf Foundation Prize in Medicine”. Pristupljeno 11. 10. 2012.  bei wolffund.org.il;
  12. ^ (jezik: francuski) „Associé étranger de l'Académie des sciences, John GURDON Élu Associé étranger le 24 avril 1989”. Arhivirano iz originala 08. 02. 2013. g. Pristupljeno 11. 10. 2012. 
  13. ^ „Albert Lasker Basic Medical Research Award. 2009 Winners John Gurdon and Shinya Yamanaka”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2012. g. Pristupljeno 11. 10. 2012.  laskerfoundation.org;
  14. ^ Narbonne, P.; Simpson, D. E.; Gurdon, J. B. (2011). Misteli, Tom (ed.). "Deficient Induction Response in a Xenopus Nucleocytoplasmic Hybrid". PLOS Biology. 9 (11): e1001197.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_Гердон&oldid=29005298”