Pređi na sadržaj

Džudit Vorel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džudit Vorel
Datum rođenja1928.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
ObrazovanjeDoktorat, Univerzitet u Ohaju (1954)
ZanimanjePsihološkinja
SupružniciLeonard Vorel
NagradeZlatna medalja Američkog udruženja psihologa za životno delo

Džudit Vorel (rođena 1928) je klinička psihološkinja i njen rad je pretežno usmeren na razvijanje feminističkog modela u oblasti savetovanja i psihoterapije.[1] Bila je predsednica Društva za psihologiju žena koje predstavlja odeljak Američkog udruženja psihologa (APA). u periodu od 1997. do 1998. godine.[2][3] Pored toga je bila i urednica tromesečnika Psihologija žena. [2] Vorelova je profesorka emeritus na Univerzitetu u Kentakiju.[4]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Vorelova je rođena 1928. godine i odrasla je u Grinidž Viledžu (Greenwich Village). Odrasla je u jevrejskoj porodici u kojoj su vladale stroge rodne podele uloga. Upravo se kroz ophođenje njenog oca i kroz rodne uloge u svojoj kući upoznala sa seksizmom i podelom rada, ali nije želela da se pomiri sa njima. Vaspitanje i posmatranje odnosa njene majke i oca inspirisaće je da kasnije u svojoj karijeri izjavi: „Žene su te koje se udubljuju u priručnike jer su one staraju o vezi”. U adolescenciji postaje članica organizacije Encampment for Citizenship koja je bila usmerena na edukaciju mladih da postanu vođe u okviru zajednice. [2]

Džudit Vorel je diplomirala psihologiju na Kvins Koledžu (Queens College) na Univerzitetu u Njujorku 1950. godine. Nakon što se udala za svog kolegu sa fakulteta Leonarda Vorela, ona i suprug su upisali postdiplomske studije na Univerzitetu u Ohaju.[5] Na ovom univerzitetu, Vorelova je najpre masterirala 1952, a zatim i doktorirala 1954. godine pod mentorstvom Džulijana Rotera.[5] Nakon što je doktorirala Vorelova je neko vreme pratila muža koji je uspeo da se zaposli kao fakultetski profesor na nekoliko univerziteta, dok je ona morala da pronađe alternativne poslove.[5] Pred kraj 50-ih godina, Vorelova je dobila poziciju istraživačice u psihijatrijskoj klinici u Ajovi,[6] i u okviru ove pozicije je doprinela istraživanju da li Meprobamat pomaže osobama koje se suočavaju sa anksioznošću.[7]

Vorelova i njen muž su uspeli da dobiju pozicije profesora na Univerzitet u Kentakiju. Godine 1972. Vorelova je postala članica Komisije za status žena koju je organizovala Jugoistočna asocijacija psihologa[8] gde se susrela sa ženama koje su imale doktorate iz psihologije, ali nisu mogle da se zaposle zbog seksizma i patrijarhata unutar akademskih krugova. Sa ženama koje je upoznala Vorelova je pričala i o seksualnom nasilju i to iskustvo joj je pomoglo da shvati da je silovanja relativno učestala pojava i da je ženama potreban prostor da o tome govore. Kako bi doprinela promenama počela je aktivno da se bavi feminističkom teorijom, inkorporirajući feminističke principe sa pristupom učenja po modelu kako bi razvila efektivnije metode savetovanja i psihoterapije koji se saosećaju sa i podržavaju osnaživanje žena. [6] Vorelova je počela da pruža usluge savetovanja i preporuka u okviru Ženskog Centra na Univerzitetu u Kentakiju i sastavila je i prvi Pravilnik o seksualnom zlostavljanju na Univerzitetu u Kentakiju.[2]

Značajna dela

[uredi | uredi izvor]
  • „Više od izgleda: nova perspektiva o devojčicama u pubertetu”[9]
  • „Enciklopedija o ženama i rodu, Sličnosti i razlike među polovima i uticaj društva na rod”[10]
  • „Priručnik o psihološkom zdravlju devojčica i žena”[11]
  • „Oblikovanje budućnosti feminističke psihologije”[12]
  • „Feministička perspektiva u terapiji: Osnaživanje različitih žena”[13]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]

Džudit Vorel je 2010. godine dobila Zlatnu medalju Američkog udruženja psihologa za životno delo. U obrazloženju nagrade je stajalo: „Jedna od najprominentnijih feminističkih psihološkinja, ona je jedna od nekolicine individua koje je aktivno radila na uspostavljanju i definisanju nove oblasti. Feministička psihologija na svojoj formi i razvoju može u velikoj meri da zahvali Džudit Vorel i njenom istraživanju na temu žena i rodnih uloga, njenom posebnom ophođenju prema potrebama žena i na njenom radu na edukaciju u oblasti psihologije žena.” [14]

Vorelova je takođe dobila nagradu za liderstvo APA Komiteta za psihologiju žena 1990. godine za svoj izvanredni rad i neumoran doprinos poboljšavanju statusa žena u zajednici, ali i u profesionalnoj sferi, kao i za dugoročnu podršku, doprinos i promociju feminističkog akademskog učenja.[15] Dobitnica je i drugih nagrada poput „Nagrade Kerolin Vud Šerif” koju je dobila 2001. godine od stane Društva za psihologiju žena. [16]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Psychology in the United States”. Jewish Women's Archive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-13. 
  2. ^ a b v g „Feminist Voices - Judith Worell”. Feminist Voices (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-13. 
  3. ^ „Presidential Timeline”. https://www.apadivisions.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-14.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  4. ^ „Members of the Senate Council”. www.uky.edu. Pristupljeno 2022-10-13. 
  5. ^ a b v „Gold medal award for life achievement in the practice of psychology.”. American Psychologist (na jeziku: engleski). 65 (5): 373—375. 2010. ISSN 1935-990X. PMID 20642300. doi:10.1037/a0020057. 
  6. ^ a b (PDF). 2020-10-23 https://web.archive.org/web/20201023114741/http://www.feministvoices.com/assets/Feminist-Presence/Worell/JudithWorellOralHistoryTranscript.pdf. Arhivirano iz originala 23. 10. 2020. g. Pristupljeno 2022-10-14.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  7. ^ Knopf, Irwin J. (1959-12-01). „Effect of Meprobamate on Stimulus Generalization Under Experimental Stress”. Archives of General Psychiatry (na jeziku: engleski). 1 (6): 630—633. ISSN 0003-990X. PMID 14410187. doi:10.1001/archpsyc.1959.03590060092009. 
  8. ^ Kimmel, Ellen (jul 1974). „Status of Women in the Psychological Community in the Southeast: A Case Study.”. American Psychologist (na jeziku: engleski). 29 (7): 519—520. ISSN 1935-990X. doi:10.1037/h0020174. 
  9. ^ Beyond appearance : a new look at adolescent girls. Norine G. Johnson, Michael C. Roberts, Judith Worell (1st izd.). Washington, D.C.: American Psychological Association. 1999. ISBN 1-55798-582-0. OCLC 40881460. 
  10. ^ Encyclopedia of women and gender : sex similarities and differences and the impact of society on gender. Judith Worell. San Diego, Calif.: Academic Press. 2002. ISBN 978-1-84972-310-7. OCLC 436849015. 
  11. ^ Handbook of girls' and women's psychological health. Judith Worell, Carol D. Goodheart. New York: Oxford University Press. 2006. ISBN 978-0-19-803668-5. OCLC 62288345. 
  12. ^ Shaping the future of feminist psychology : education, research, and practice. Judith Worell, Norine G. Johnson (1st izd.). Washington, DC: American Psychological Association. 1997. ISBN 1-55798-448-4. OCLC 37180816. 
  13. ^ Worell, Judith (2003). Feminist perspectives in therapy : empowering diverse women. Pam Remer (2nd izd.). New York: Wiley. ISBN 0-471-25694-3. OCLC 51231955. 
  14. ^ „Gold medal award for life achievement in the practice of psychology.”. American Psychologist (na jeziku: engleski). 65 (5): 373—375. 2010. ISSN 1935-990X. PMID 20642300. doi:10.1037/a0020057. 
  15. ^ www.apa.org https://www.apa.org/pi/women/committee/leadership-award-recipients. Pristupljeno 2022-10-14.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  16. ^ „Carolyn Wood Sherif Award”. https://www.apadivisions.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-14.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Feministički glasovi Psihologije

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џудит_Ворел&oldid=27447527”