Abu Zejd el Balhi

Abu Zejd el Balhi ابو زید احمد بن سهل بلخی
Mapa jednog od geografa Balhijske škole
Lični podaci
Datum rođenja	850.
Mesto rođenja	Šamistijan, Balh, Horasan (sada severni Avganistan), Abasidsko carstvo
Datum smrti	934.
Naučni rad
Polje	geograf, matematičar, lekar, psiholog i naučnik
Institucija	Balhijska škola
Učenici	Muhamed ibn Zakarija Razi, Ibn Sina, El Mukadasi, Ibn Havkal, Istahri,
Poznat po	Opisi regija, Opskrba tela i duše

Abu Zejd Ahmed ibn Sahl el Balhi (pers. ابو زید احمد بن سهل بلخی) bio je persijski muslimanski učenjak: geograf, matematičar, lekar, psiholog i naučnik. Rođen 850. godine u Šamistijanu, u provinciji Balh, Horasan (sadašnji Avganistan), bio je učenik al-Kindija. On je takođe osnovao „Balhijsku školu“ geografskog mapiranja u Bagdadu.

Biografija

Njegovo puno ime je Abū Zayd Ahmаd ibn Sahl al-Balẖi arap. أبو زيد أحمد ابن البَلْخِي i rođen je 849. godine (235. po Hidžri) u malom selu po imenu Šamistijan, u persijskoj provinciji Balh. Obrazovanje je u početku sticao pod uticajem svog oca, a kasnije se u njemu rađa želja za saznanjem o naukama i umetnostima tog vremena. Bio je mršav čovek srednje visine, imao je izrazito taman ten i iskolačene oči, sa licem koje je imalo ožiljke od malih boginja. On je uglavnom bio ćutljiv i zamišljen, time odajući primer stidljive ličnosti. Umro je 934. godine u svojoj 85. godini života.

Dela

U mnogim knjigama koje mu se pripisuju u delu al-Fihrist Ibn el Nadima, može se primetiti „njegova savršenost u poznavanju matematike, kao i tačnost u astrologiji“. Njegovo delo Opisi regija (arap. صور الاقاليم) sastoji se uglavnom od geografskih karata. On je takođe napisao delo o medicini i psihologiji, Opskrba tela i duše (arap. مصالح الأبدان والأنفس).

Opisi regija

Ovo njegovo delo (arap. صور الاقاليم) se sastoji uglavnom od geografskih karata i podstaklo ga je da osnuje „Balhijsku školu“ geografskog mapiranja u Bagdadu. Geografi iz ove škole su opširno pisali o narodima, bogatstvima i običajima iz oblasti širom muslimanskog sveta, sa zanemarljivim interesovanjem za nemuslimanske krajeve. Prema nekim tekstovima, iako se ovo delo sastoji od mapa i komentara o onome što je na mapama predstavljeno, smatra se da je el Balhi imao udela samo u komentarima, a da je mape prvenstveno nacrtao Abu Džafar Muhamed ibn Muhamed el Hazin Međutim, kako ni el Hazinove mape, niti el Balhijevi komentari nisu sačuvani, ne može se pouzdano znati. El Balhi je prvenstveno bio učenjak, a ne geograf.

Prema el Mukadasiju, el Balhi je „planirao u svojoj knjizi da prvenstveno mapama prikaže Zemlju... Svaku mapu (samo) je kratko opisao bez davanja korisnih podataka ili jasnih odrednica, niti je poređao činjenice koje bi bile vredno znati.“ On takođe navodi da je „el Balhijeva knjiga sa veoma pažljivo pripremljenim mapama, ali zbunjena na mnogim mestima i površna u svojim beleškama, i ne deli pokrajine na okruge.“ zbog toga se čini da je glavni interes el Balhija na mapama, koje su mu bile na prvom mestu, dok je tekst bio sekundaran.

Opskrba tela i duše

U islamskoj psihologiji, Abu Zejd el Balhi je uveo koncepte mentalnog zdravlja i „mentalne higijene“, a ujedno ih je povezivao sa duhovnim zdravljem. U svom delu Opskrba tela i duše (arap. مصالح الأبدان والأنفس), on je bio prvi koji je uspešno govorio o bolestima podjednako vezanim za telo i dušu. On je koristio termin al-Tibb al-Ruhani da opiše duhovno i psihičko zdravlje, a termin Tibb al-Qalb da opiše mentalni lek. On je kritikovao mnoge lekare u svoje vreme zbog njihovog posvećivanja previše pažnje fizičkim bolestima i zanemarivanja psihološke ili mentalne bolesti pacijenata, i tvrdio je da „pošto se čovek sastoji iz duše i tela, dakle, ljudsko postojanje ne može biti kompletno bez ištibaka (preplitanja) duše i tela.“ On je dalje tvrdio da: „ukoliko se telo razboli, da Nafs (duša) gubi veći deo svoje kognitivne i sveobuhvatne sposobnosti i ne uživa u svim aspektima života“ i da: „ako se Nafs razboli, telo takođe ne može naći nikakvu radost u životu i može čak razviti i fizičku bolest.“ El Balhi je pronalazio svoje ideje o mentalnom zdravlju u stihovima Kurana i hadisa koji se pripisuju Muhamedu.

Literatura

• Bayhaqī, Tatemma ṣewān al-ḥekma, ed. M. Šafīʿ, Lahore, 1350/1931-32. str. 26f.
• De Goeje, M. J. Die Istaḫrī-Baḷḫī Frage, ZDMG 25, (1871). str. 42-58.
• Kramers, J. H. La question Baḷḫī-Iṣṭaḫrī—Ibn Ḥawkal et l’atlas de l’Islam Acta Orientalia 10, (1932). str. 9-30.
• V. V. Barthold, preface to Ḥodūd al-ʿālam, tr. Minorsky. str. 15-23.
• Brockelmann, GAL I. str. 408. EI2 I. str. 1003.
• Dunlop, D. M., al-Balkhi Encyclopedia of Islam. Leiden: EJ. Brill, I960.
• Edson, E. and Emilie Savage-Smith, Medieval Views of the Cosmos. str. 61–3.
• Miller, Konrad, Mappae arabicae: arabische Welt-und Landkarte des 9-13 Jahrhunderts, 6v. Stuttgart, 1926-1931.
• Miquek, Andrt, “Ibn Hauqal” and “al-Istakhri”, Encyclopedia of Islam, 1960.
• Park, H., Mapping the Chinese and Islamic Worlds. str. 75-78.
• Tibbetts, G. R., The Balkhi School of Geographers, History of Cartography, Vol. II, Book I, Cartography in the Traditional Islamic and South Asian Societies. str. 108-36.

Spoljašnje veze

• Abu Zayd Balkhi's biography by W.M. Watt in Iranica