Пређи на садржај

Абу Зејд ел Балхи

С Википедије, слободне енциклопедије
Абу Зејд ел Балхи
ابو زید احمد بن سهل بلخی
Мапа једног од географа Балхијске школе
Лични подаци
Датум рођења850.
Место рођењаШамистијан, Балх, Хорасан
(сада северни Авганистан), Абасидско царство
Датум смрти934.
Научни рад
Пољегеограф, математичар, лекар, психолог и научник
ИнституцијаБалхијска школа
УченициМухамед ибн Закарија Рази, Ибн Сина, Ел Мукадаси, Ибн Хавкал, Истахри,
Познат поОписи регија, Опскрба тела и душе

Абу Зејд Ахмед ибн Сахл ел Балхи (перс. ابو زید احمد بن سهل بلخی) био је персијски муслимански учењак: географ, математичар, лекар, психолог и научник. Рођен 850. године у Шамистијану, у провинцији Балх, Хорасан (садашњи Авганистан), био је ученик ал-Киндија. Он је такође основао „Балхијску школу“ географског мапирања у Багдаду.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Његово пуно име је Abū Zayd Ahmаd ibn Sahl al-Balẖi арап. أبو زيد أحمد ابن البَلْخِي и рођен је 849. године (235. по Хиџри) у малом селу по имену Шамистијан, у персијској провинцији Балх. Образовање је у почетку стицао под утицајем свог оца, а касније се у њему рађа жеља за сазнањем о наукама и уметностима тог времена. Био је мршав човек средње висине, имао је изразито таман тен и исколачене очи, са лицем које је имало ожиљке од малих богиња. Он је углавном био ћутљив и замишљен, тиме одајући пример стидљиве личности.[2] Умро је 934. године у својој 85. години живота.

Дела

[уреди | уреди извор]

У многим књигама које му се приписују у делу al-Fihrist Ибн ел Надима, може се приметити „његова савршеност у познавању математике, као и тачност у астрологији“. Његово дело Описи регија (арап. صور الاقاليم) састоји се углавном од географских карата. Он је такође написао дело о медицини и психологији, Опскрба тела и душе (арап. مصالح الأبدان والأنفس).

Описи регија

[уреди | уреди извор]

Ово његово дело (арап. صور الاقاليم) се састоји углавном од географских карата и подстакло га је да оснује „Балхијску школу“ географског мапирања у Багдаду. Географи из ове школе су опширно писали о народима, богатствима и обичајима из области широм муслиманског света, са занемарљивим интересовањем за немуслиманске крајеве.[1] Према неким текстовима, иако се ово дело састоји од мапа и коментара о ономе што је на мапама представљено, сматра се да је ел Балхи имао удела само у коментарима, а да је мапе првенствено нацртао Абу Џафар Мухамед ибн Мухамед ел Хазин[3] Међутим, како ни ел Хазинове мапе, нити ел Балхијеви коментари нису сачувани, не може се поуздано знати. Ел Балхи је првенствено био учењак, а не географ.

Према ел Мукадасију, ел Балхи је „планирао у својој књизи да првенствено мапама прикаже Земљу... Сваку мапу (само) је кратко описао без давања корисних података или јасних одредница, нити је поређао чињенице које би биле вредно знати.“ Он такође наводи да је „ел Балхијева књига са веома пажљиво припремљеним мапама, али збуњена на многим местима и површна у својим белешкама, и не дели покрајине на округе.“ због тога се чини да је главни интерес ел Балхија на мапама, које су му биле на првом месту, док је текст био секундаран.[4]

Опскрба тела и душе

[уреди | уреди извор]

У исламској психологији, Абу Зејд ел Балхи је увео концепте менталног здравља и „менталне хигијене“, а уједно их је повезивао са духовним здрављем. У свом делу Опскрба тела и душе (арап. مصالح الأبدان والأنفس), он је био први који је успешно говорио о болестима подједнако везаним за тело и душу. Он је користио термин al-Tibb al-Ruhani да опише духовно и психичко здравље, а термин Tibb al-Qalb да опише ментални лек. Он је критиковао многе лекаре у своје време због њиховог посвећивања превише пажње физичким болестима и занемаривања психолошке или менталне болести пацијената, и тврдио је да „пошто се човек састоји из душе и тела, дакле, људско постојање не може бити комплетно без иштибака (преплитања) душе и тела.“ Он је даље тврдио да: „уколико се тело разболи, да Нафс (душа) губи већи део своје когнитивне и свеобухватне способности и не ужива у свим аспектима живота“ и да: „ако се Нафс разболи, тело такође не може наћи никакву радост у животу и може чак развити и физичку болест.“ Ел Балхи је проналазио своје идеје о менталном здрављу у стиховима Курана и хадиса који се приписују Мухамеду.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б E. Edson and Emilie Savage-Smith, Medieval Views of the Cosmos. стр. 61—3, Bodleian Library, University of Oxford
  2. ^ Yāqūt ibn-'Abdullah al-Rūmī al-Hamawī. (1226). Iršād al-arīb ilā maʿrifat al-adīb al-maʿrūf bi-muʿğam al-'udabā' wa ṭabaqāt al-udabā'.
  3. ^ islam.wikia, Abū Ja'far al-Khāzin
  4. ^ W. M. Watt, “Abu Zayd Balki,” Encyclopædia Iranica, I/4. стр. 399-400, Приступљено:25.10.2015.
  5. ^ Nurdeen Deuraseh and Mansor Abu Talib (2005), "Mental health in Islamic medical tradition", The International Medical Journal 4 (2). стр. 76—79.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Bayhaqī, Tatemma ṣewān al-ḥekma, ed. M. Šafīʿ, Lahore, 1350/1931-32. стр. 26f.
  • De Goeje, M. J. Die Istaḫrī-Baḷḫī Frage, ZDMG 25, (1871). стр. 42-58.
  • Kramers, J. H. La question Baḷḫī-Iṣṭaḫrī—Ibn Ḥawkal et l’atlas de l’Islam Acta Orientalia 10, (1932). стр. 9-30.
  • V. V. Barthold, preface to Ḥodūd al-ʿālam, tr. Minorsky. стр. 15-23.
  • Brockelmann, GAL I. стр. 408. EI2 I. стр. 1003.
  • Dunlop, D. M., al-Balkhi Encyclopedia of Islam. Leiden: EJ. Brill, I960.
  • Edson, E. and Emilie Savage-Smith, Medieval Views of the Cosmos. стр. 61–3.
  • Miller, Konrad, Mappae arabicae: arabische Welt-und Landkarte des 9-13 Jahrhunderts, 6v. Stuttgart, 1926-1931.
  • Miquek, Andrt, “Ibn Hauqal” and “al-Istakhri”, Encyclopedia of Islam, 1960.
  • Park, H., Mapping the Chinese and Islamic Worlds. стр. 75-78.
  • Tibbetts, G. R., The Balkhi School of Geographers, History of Cartography, Vol. II, Book I, Cartography in the Traditional Islamic and South Asian Societies. стр. 108-36.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абу_Зејд_ел_Балхи&oldid=26804375”