Agamemnon

Tzv. Agamemnonova maska. Pronašao je Hajnrih Šliman u Mikeni 1876.

Agamemnon (grč. Αγαμέμνων; „vrlo odlučan“), jedan od najvećih heroja grčke mitologije, sin kralja Atreja iz Mikene ili Arga i kraljice Aerope, brat Menelajev. Drugi izvori kažu da je sin Plejstena, sina ili oca Atreja, za koga se kaže da je bio Aeropin prvi muž. Kad je Helenu, Menelajovu suprugu, Pariz odveo u Troju, Agamemnon je komandovao ujedinjenim grčkim oružanim snagama u Trojanskom ratu koji je usledio.

Nakon Agamemnonovog povratka iz Troje, njega je ubio Egist (prema najstarijem preživelom zapisu, Odiseji 11.409–11), ljubavnik njegove žene Klitemnestre. U starijim verzijama priče, scena ubistva, kada je navedena, obično se odvija u Egistovoj kući, koji se nije nastanio u Agamemnonovoj palati, i sačinjena je od zasede i smrti Agamemnona i njegovih sledbenika. U nekim kasnijim verzijama, sama Klitemnestra ga ubija, ili oni deluju zajedno kao saučesnici, ubijajući Agamemnona u njegovoj kući.

Etimologija

Njegovo ime na grčkom, Ἀγαμέμνων, znači „veoma postojan”, „nepokoren”. Reč potiče od *Ἀγαμέδμων od ἄγαν, „veoma mnogo” i μέδομαι, „razmišljati”.

Mladost

Agamemnon je bio potomak Pelopsa, Tantalovog sina. Prema uobičajenoj priči (kako je ispričana u Ilijadi i Odiseji o Homeru), Agamemnon i njegov mlađi brat Menelaj bili su sinovi Atreja, kralja Mikene, i Aerope, ćerke kritskog kralja Katreja. Međutim, prema drugoj tradiciji, Agamemnon i Menelaj su bili sinovi Atrejevog sina Pleistena, a majka im je bila Aeropa, Kleola ili Erifila. U ovoj tradiciji, Pleistenes umire mlad, a Agamemnona i Menelaja je podigao Atrej. Agamemnon je imao sestru Anaksibiju (ili Astiohu) koja se udala za Strofija, Krisovog sina.

Agamemnonovog oca Atreja ubio je Egist, koji je zauzeo mikenski presto i vladao njome zajedno sa ocem Tistejem. Za to vreme Agamemnon i Menelaj našli su utočište kod Tindareja, kralja Sparte. Oni su se oženili njegovim kćerkama, Agamemnon Klitemnestrom, a Menelaj Jelenom. Agamemnon i Klitemnestra imali su četvoro dece: tri kćeri, Ifigeniju, Elektru i Hrisotemidu, i jednog sina, Oresta.

Menelaj je nasledio Tindareja u Sparti, dok je Agamemnon, uz bratovljevu pomoć, svrgao Egista i Tisteja i povratio očevo kraljevstvo. Proširio je kraljevstvo osvajanjima i postao najmoćniji vladar u Grčkoj.

Agamemnonova porodična istorija datira još od legendarnog kralja Pelopsa i bila je ukaljana brojnim silovanjima, ubistvima i prevarama. Grci veruju da je nasilnička prošlost bila uzrok zle sudbine koja je zadesila čitav Atrejev dom.

Trojanski rat

Iako nije bio ravan Ahilu u junaštvu, Agamemnon je kao kralj imao nesumnjivi autoritet. On je sazivao ratna veća i vodio vojsku u bitku. Lično se pojavljivao na bojnom polju i učinio je mnoga herojska dela dok nije ranjen i bio prinuđen da se povuče u svoj šator. Njegova najveća greška je njegova prgava narav i ponekad preuveličano insistiranje na autoritetu i položaju, što je dovelo do uvrede Hriseja i Ahila, a što je izazvalo veliki razdor među Grcima. Agamamnon je okupio grčke snage da bi krenule ka Troji. Pripremajući se da otplove iz Aulide, luke u Beotiji, Agamemnonovi ratnici su izazvali bes boginje Artemide, jer su ubili jednu njoj posvećenu životinju. Zla sreća u vidu kuge i nedostatka vetra sprečavala je isplovljavanje. Konačno je prorok Kalhas objavio da se boginjin bes može umiriti samo žrtvovanjem Ifigenije, Agamemnonove kćeri. Klasični dramatičari se razlikuju u tome da li su se otac i kćerka dobrovoljno pokorili sudbini, ali Ifigenija je ipak žrtvovana. Njena smrt je odobrovoljila Artemidu i grčka vojska je isplovila za Troju. Postoji nekoliko verzija ove ljudske žrtve u grčkoj mitologiji. Neki izvori navode da je Agamemnon bio spreman da žrtvuje Ifigeniju, ali je Artemida prihvatila žrtvovanje jelena umesto Ifigenije, a prebacila na planinu Taurus na Krim. Hesiod kaže da je ona postala boginja Hekata.

Agamemnon je bio komandant grčke vojske u Trojanskom ratu. Za vreme borbe Agamemnon je ubio Antipa. Agamemnon pratilac Haleas se kasnije borio s Enejom u Italiji. U Ilijadi se pominje priča o svađi Agamemnona i Ahila u poslednjoj godini rata. Agamemnon je uzeo Ahilu jednu lepu robinju, Briseju, kao ratni plen. Ahil, najveći ratnik svoga doba, se naljutio i napustio bitku, tako da je grčka vojska zamalo izgubila rat. Zahvaljujući Odisejevoj veštini pregovaranja, spor je izglađen.

Posle osvajanja Troje, proročica Kasandra, kćerka trojanskog kralja Prijama, postala je deo njegovog ratnog plena.

Agamemnonovo ubistvo, ilustracija iz Priča o grčkim tragičarima 1879. Alfreda Čerča.

Povratak u Grčku i smrt

Posle putovanja praćenog olujom, Agamemnon i Kasandra iskrcali su se na Argolidu ili su se, nošeni vetrom iskrcali na Egistovu zemlju. Egist, koji je u međuvremenu zaveo Agamemnonovu ženu Klitemnestru, pozvao ga je na gozbu i izdajnički ubio. Po Pindaru i drugim tragedistima, Agamemnona je ubila njegova žena u kupatilu, bacivši preko njega komad tkanine ili mrežu da ne bi mogao da se brani. Klitemnestra je ubila i Kasandru. Njen bes zbog žrtvovanja Ifigenije, i ljubomora zbog Kasandre, bili su motivi ovog zločina. Agememnonovu smrt osvetio je njegov sin Orest, koji ubija svoju majku i Egista.

Druge priče

Agamemnonova sudbina bila je predmet brojnih tragedija, klasičnih i modernih, od kojih je najpoznatija Eshilov „Agamemnon“ prvi deo trilogije Orestija. U legendi o Peloponezu, Agamemnon je smatran najvišim tipom moćnog monarha, a u Sparti je obožavan kao Zevs Agamemnon. Njegov grob se verovatno nalazi u ruševinama Mikene ili u Amikleji. U umetničkim delima često se koristi sličnost između predstave Zevsa, kao kralja bogova i Agamemnona, kao kralja ljudi. On se često slika sa skiptrom i dijademom, uobičajenim atributima kralja.

Atenej pripovijeda o tome kako je Agamemnon oplakivao gubitak svog prijatelja ili ljubavnika Arginusa, koji se udavio u reci Kefis. On ja sahranio, i izrazio poštovanje grobnicom i svetilištem Afrodite Arginis. Ova epizoda se isto tako nalazi kod Klimenta Aleksandrijskog, kod Stefana Vizantijskog (Kopaj i Argunos), i kod Seksta Propercija III, uz manje varijacije.

Literatura

• Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 13. ISBN 86-331-2075-5. 
• Beekes, R. S. P. (2009). Etymological Dictionary of Greek. BRILL. str. 8. 
• Slovník antické kultury, nakl. Svoboda, Praha, 1974
• Vojtěch Zamarovský, Bohové a hrdinové antických bájíMladá fronta, Praha 1965
• Graves, Robert (2004). Řecké mýty. ISBN 978-80-7309-153-8. .
• Houtzager, Guus (2003). Encyklopedie řecké mytologie. Rebo Productions CZ. ISBN 978-80-7234-287-7. 
• Homer, Iliad;
• Euripides, Electra;
• Sophocles, Electra;
• Seneca, Agamemnon
• Aeschylus, The Libation Bearers;
• Homer, Odyssey I, 28–31; XI, 385–464;
• Aeschylus, Agamemnon
• Apollodorus, Epitome, II, 15 – III, 22; VI, 23.
• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Agamemnon”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 1 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 363—364. 

• Aeschylus, Agamemnon in Aeschylus, with an English translation by Herbert Weir Smyth, Ph. D. in two volumes, Vol 2, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, 1926, Online version at the Perseus Digital Library.
• Apollodorus, Apollodorus, The Library, with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. Online version at the Perseus Digital Library.
• Athenaeus (2011). The Learned Banqueters, Volume VI: Books 12-13.594b. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-99673-1.  edited and translated by S. Douglas Olson, Loeb Classical Library No. 345, Cambridge, Massachusetts. . Online version at Harvard University Press.
• Collard, Christopher and Martin Cropp (2008a), Euripides Fragments: Aegeus–Meleanger. Harvard University Press. 2008. ISBN 978-0-674-99625-0.  Loeb Classical Library No. 504, Cambridge, Massachusetts. . Online version at Harvard University Press.
• Collard, Christopher and Martin Cropp (2008b), Euripides Fragments: Oedipus-Chrysippus: Other Fragments. Harvard University Press. 2008. ISBN 978-0-674-99631-1.  Loeb Classical Library No. 506, Cambridge, Massachusetts. . Online version at Harvard University Press.
• Dictys Cretensis, The Trojan War. The Chronicles of Dictys of Crete and Dares the Phrygian, translated by R. M. Frazer (Jr.). Indiana University Press. 1966.
• Euripides, Helen, translated by E. P. Coleridge in The Complete Greek Drama, edited by Whitney J. Oates and Eugene O'Neill, Jr. Volume 2. New York. Random House. 1938. Online version at the Perseus Digital Library Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. јануар 2022).
• Euripides, Iphigenia in Tauris, translated by Robert Potter in The Complete Greek Drama, edited by Whitney J. Oates and Eugene O'Neill, Jr. Volume 2. New York. Random House. 1938. Online version at the Perseus Digital Library.
• Euripides, Orestes, translated by E. P. Coleridge in The Complete Greek Drama, edited by Whitney J. Oates and Eugene O'Neill, Jr. Volume 1. New York. Random House. 1938. Online version at the Perseus Digital Library.
• Gantz, Timothy (1996). Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources. Johns Hopkins University Press. , Two volumes: ISBN 978-0-8018-5360-9 (Vol. 1), ISBN 978-0-8018-5362-3 (Vol. 2).
• Grimal, Pierre (1996). The Dictionary of Classical Mythology. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-20102-1. .
• Hard, Robin (2004). The Routledge Handbook of Greek Mythology: Based on H.J. Rose's "Handbook of Greek Mythology". Psychology Press. ISBN 9780415186360. 
• Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. Online version at the Perseus Digital Library.
• Homer, The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919. Online version at the Perseus Digital Library.
• Hyginus, Gaius Julius, Fabulae, in The Myths of Hyginus, edited and translated by Mary A. Grant, Lawrence: University of Kansas Press, 1960. Online version at ToposText.
• Most, G.W. (2018). Hesiod: The Shield, Catalogue of Women, Other Fragments. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-99721-9.  Loeb Classical Library, No. 503, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, 2007. . Online version at Harvard University Press.
• Parada, Carlos (1993). Genealogical Guide to Greek Mythology. ISBN 978-91-7081-062-6.  Jonsered, Paul Åströms Förlag. .
• Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. Online version at the Perseus Digital Library.
• Sophocles, The Ajax of Sophocles. Edited with introduction and notes by Sir Richard Jebb, Sir Richard Jebb. Cambridge. Cambridge University Press. 1893 Online version at the Perseus Digital Library.
• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Agamemnon”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 1 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 363—364. 
• Leeming, David (2005). Argos. Oxford Companion to World Mythology. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199916481. 

Spoljašnje veze

• Agamemnon im Greek Myth Index (englisch)
• Agamemnon im Greek Mythology Link (englisch)
• Agamemnon - Ancient History Encyclopedia
• Agamemnon – World History Encyclopedia