Pređi na sadržaj

Adrijen Peti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Adrijen Peti
Peti na Tur de Fransu 2023.
Lični podaci
Puno imeAdrijen Peti
Nadimak„Bivo“[1]
Datum rođenja(1990-09-26)26. septembar 1990. (33 god.)
Mjesto rođenjaAras, Francuska
DržavljanstvoFrancuska
Visina1,87 m[2]
Masa80 kg[2]
Timske informacije
Trenutni tim
Intermarše—vanti
Disciplinadrumski
Ulogavozač
Tip vozačasprinter, klasik specijalista
Juniorska karijera
2009—2010Nogent—sir—oaze
2010Kofidis (pripravnik)
Profesionalna karijera
2011—2015Kofidis[3][4]
2016—2021Direkt enerži[5][6][7]
2022—Intermarše—vanti—gober materioks
Nagrade i medalje
Predstavljajući Francuska Francusku
Drumski biciklizam
Svjetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto Kopenhagen 2011. Drumska trka do 23 godine
Ažurirano: 24. april 2024.

Adrijen Peti (fr. Adrien Petit; Aras, 26. septembar 1990) francuski je biciklista koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim — Intermarše—vanti.[8] Osvojio je po jednom klasike Tro bro leon i Pariz—Troa.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Profesionalnu karijeru počeo je 2011. u Kofidisu, ali je vozio pretežno trke za vozače do 23 godine, a na Svjetskom prvenstvu u drumskoj vožnji za vozače do 23 godine osvojio je srebrnu medalju, završivši iza Arnoa Demara.[9] Godine 2012. završio je Le Samin klasik na trećem mjestu[10] i Benš—Šime—Benš na drugom mjestu, izgubivši u sprintu od Adama Blajta,[11] Godine 2013. ostvario je etapnu pobjedu na trci La tropikale Amisa Bongo, što mu je bila prva pobjeda u karijeri,[12] a Le Samin klasik završio je na trećem mjestu,[13] dok je 2014. osvojio klasik Tro bro leon[14] i vozio je Tur de Frans po prvi put.[15]

Godine 2016. prešao je u Direkt enerži,[16] a tokom sezone osvojio je La tropikale Amisa Bongo trku, uz tri etapne pobjede[17] i završio je Pariz—Rube na desetom mjestu, pobijedivši u sprintu Petera Sagana.[18] Godine 2017. ostvario je etapnu pobjedu na trci Katre žurs de Dinkerk, na poslednjoj etapi i završio je na drugom mjestu u klasifikaciji po poenima, pet poena iza Klemena Venturinija.[19] Pariz—Rube je završio na devetom mjestu, u sprintu velike grupe koja je došla na cilj 12 sekundi iza vodeće petorice, koju je odsprintao Greg van Avermat.[20] U julu je vozio Tur de Frans, gdje je četvrtu etapu završio na petom mjestu u sprintu, iza Demara, Aleksandera Kristofa, Andrea Grajpela i Nasera Buanija.[21]

U februaru 2018. završio je Le Samin klasik na četvrtom mjestu, minut i 18 sekundi iza Nikija Terpstre,[22] a sredinom marta osvojio je Pariz—Troa klasik, pobijedivši u sprintu ispred Lorenca Manzena.[23] Godine 2019. završio je Gent—Vevelgem na šestom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Kristof,[24] a Pariz—Rube je završio na 15 mjestu, minut i 25 sekundi iza Filipa Žilbera.[25] U finišu sezone završio je Šal sils klasik na četvrtom mjestu u sprintu, u kojem je pobijedio Atilio Vivijani,[26] a takođe je završio Kampeonšip van Flanderen na četvrtom mjestu, u grupi koja je na cilj došla četiri sekunde iza Janika Stimlea.[27]

Poslije dvije sezone tokom kojih nijednu trku nije završio u prvih deset, 2022. je prešao u belgijski tim Intermarše—vanti—gober materioks, što mu je bio prvi tim van Francuske, a izjavio je da ga ubijedilo interesovanje Kristofa za njega i da se raduje što će biti dio njegovih uspjeha.[28] Tokom prve sezone završio je Gran pri de Denen na trećem mjestu, iza Maksa Valšajda i Drisa de Bonta.[29] U aprilu je vozio Pariz—Rube, gdje je Matej Mohorič napao na 29 km do cilja, što je pratio Iv Lampar, a zatim ih je dostigao i Dilan van Barle. Vaut van Art, Tom Devrint i Stefan King su radili zajedno u drugoj grupi, dok je Peti bio u trećoj grupi. Van Barle je napao na petom sektoru, na 20 km do cilja, što niko nije pratio. Lampar je pao, zbog čega su ga prestigle i druga i treća grupa i Peti je završio na šestom mjestu, dva i po minuta iza Van Barlea, odsprintavši Jaspera Stojvena.[30] Vozio je Tur de Frans prvi put poslije 2017. gdje je radio za Kristofa na sprinterskim etapama, a završio je na 110 mjestu u generalnom plasmanu.[31]

Godine 2023. vozio je ponovo Tur de Frans, gdje je na etapi 15 dobio nagradu za najagresivnijeg vozača.[32] U generalnom plasmanu završio je na 143 mjestu.[33]

Rezultati na trkama[uredi | uredi izvor]

Rezultati na grand tur trkama[uredi | uredi izvor]

Grand tur trke 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024.
Roze majica Điro d’Italija — — — — — — — — — — —
Žuta majica Tur de Frans — 156 — 164 126 — — — — 112 143
Crvena majica Vuelta a Espanja 130 — — — — — — — — — —
Legenda
— Nije učestvovao
DNF Nije završio

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bonamy, Raphaël (2. 2. 2016). „Adrien Petit, le ch'ti de Direct Énergie”. Ouest-France (na jeziku: francuski). Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  2. ^ a b „Adrien Petit”. eurosport.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  3. ^ Philippon, Alexandre (5. 1. 2012). „Équipes 2012: Cofidis”. Velochrono.fr (na jeziku: francuski). Velochrono. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  4. ^ „Cofidis, Solutions Credits (COF) - FRA”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  5. ^ „Direct Énergie”. Directvelo (na jeziku: francuski). Association Le Peloton. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  6. ^ „Total Direct Énergie”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 12. 1. 2020. g. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  7. ^ „Total Direct Energie”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Arhivirano iz originala 7. 1. 2021. g. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  8. ^ Tyson, Jackie (12. 1. 2022). „2022 Team Preview: Intermarché-Wanty-Gobert Matériaux”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  9. ^ „Final Results / Résultats finaux: Men's U23 Road Race / Course en ligne Hommes – moins de 23 ans” (PDF). Sport Result. Tissot Timing. 23. 9. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 9. 2012. g. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  10. ^ „Démare sprints to Samyn victory”. cyclingnews.com. 29. 2. 2012. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  11. ^ „Blythe wins Binche-Tournai-Binche”. cyclingnews.com. 2. 10. 2012. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  12. ^ Hamilton, Alastair (21. 1. 2013). „EuroTrash Monday!”. pezcyclingnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  13. ^ „Tsatevich wins Le Samyn”. cyclingnews.com. 27. 2. 2013. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  14. ^ „Petit wins Tro-Bro Leon”. cyclingnews.com. 20. 4. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  15. ^ „Tour de France 2014 startlist”. procyclingstats.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  16. ^ „Direct Energie replaces Europcar as sponsor”. VeloNews. 15. 9. 2015. Arhivirano iz originala 31. 3. 2016. g. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  17. ^ Bishumba, Richard (25. 1. 2016). „Petit wins Amissa Bongo Tour, Team Rwanda 7th”. newtimes.co.rw. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  18. ^ Rogers, Neal (11. 4. 2016). „Mat Hayman surprises at Paris–Roubaix to win from daylong breakaway”. CyclingTips. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  19. ^ „Venturini seals overall 4 Jours de Dunkerque victory”. cyclingnews.com. 14. 5. 2017. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  20. ^ „Van Avermaet wins Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 9. 4. 2017. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  21. ^ Farrand, Stephen (4. 7. 2017). „Tour de France: Demare wins in Vittel”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  22. ^ Frattini, Kirsten (27. 2. 2018). „Terpstra wins second Le Samyn title”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  23. ^ „C’est Adrien Petit qui remporte le 60ème Paris-Troyes”. francetvinfo.fr (na jeziku: francuski). 11. 3. 2018. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  24. ^ Decaluwé, Brecht; Ostanek, Dani (31. 3. 2019). „Kristoff wins Gent-Wevelgem”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  25. ^ Decaluwé, Brecht; Ryan, Barry (14. 4. 2019). „Philippe Gilbert wins Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  26. ^ „Schaal Sels Merksem / Johan Museeuw Classic 2019”. procyclingstats.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  27. ^ „Kampioenschap van Vlaanderen 2019”. procyclingstats.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  28. ^ Hamilton, Alastair (11. 10. 2021). „EUROTRASH News Round Up Monday!”. pezcyclingnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  29. ^ Kaplan, Greg (17. 3. 2022). „Grand Prix de Denain: Max Walscheid wins with late sprint from reduced peloton”. VeloNews. Outside Interactive, Inc. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  30. ^ Ostanek, Daniel; Ryan, Barry (17. 4. 2022). „Dylan van Baarle wins thrilling Paris-Roubaix”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  31. ^ Fotheringham, Alasdair (24. 7. 2022). „Vingegaard crowned Tour de France champion while Philipsen wins stage 21”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  32. ^ Ostanek, Daniel (16. 7. 2023). „Tour de France: Wout Poels blasts to blockbuster stage 15 solo victory”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 4. 2024. 
  33. ^ Lamoureux, Lyne (23. 7. 2023). „Jonas Vingegaard wins the 2023 Tour de France”. cyclingnews.com. Future plc. Pristupljeno 24. 4. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Profil na sajtu uci.org
  • Profil na sajtu cyclingarchives.com
  • Profil na sajtu procyclingstats.com
  • Profil na sajtu cqranking.com
  • Profil na sajtu cyclebase.nl
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адријен_Пети&oldid=27706821”