Aerodrom Bukurešt
| Međunarodni aerodrom Henri Koanda | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
|
| |||
| Opšti podaci | |||
| Izvorni naziv | Aeroportul Internaţional Henri Coandă | ||
| IATA | OTP | ||
| ICAO | LROP | ||
| Tip | Javni | ||
| Operator | Compania Naţională Aeroporturi Bucureşti S.A. | ||
| Otvoren | 1965. | ||
| Država | Rumunija | ||
| Najbliži grad | Bukurešt | ||
| Nadmorska visina | 96 m | ||
| Koordinate | 44° 34′ N 26° 05′ W / 44.567° S; 26.083° Z | ||
| Poletno-sletne staze | |||
| Smer | Dužina | Površina | |
| m | ft | ||
| 08R/26L | 3.500 | 11.484 | Asfaltirana |
| 08L/26R | 3.500 | 11.484 | Asfaltirana |
Međunarodni aerodrom Henri Koanda Bukurešt (rum. Aeroportul Internațional Henri Coandă București, IATA: OTP, ICAO: LROP), poznat skraćeno kao Aerodrom Bukurešt-Otopeni po obližnjem naselju, je međunarodni aerodrom rumunske prestonice Bukurešta, smešten 17 kilometara severno od grada. To je jedan od dva gradska aerodroma Bukurešta, mada drugi aerodrom, Aurel Vlajku, poznat i kao Baneasa, ima ograničen promet (biznis letovi).
Aerodrom Otopeni je najveća po veličini prometa vazdušna luka u Rumuniji, - 2018. godine tu je prevezeno blizu 14 miliona putnika[1]. Na aerodromu je sedište avio-kompanija „TAROM” (nacionalna) i „Bluer”, a sam aerodrom je avio-čvorište za još nekoliko avio-kompanija: „Er Bukurešt”, „Rajaner” i „Viz er”.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Tokom Drugom svetskom rata, Aerodrom Otopeni je koristila Nacistička Nemačka. Do 1965. godine bio je korišćen kao vojni aerodrom i bio je jedina i najveća glavna baza rumunskog vazuhoplovstva. Aerodrom Baneasa je do 1965. bio jedini aerodrom u Bukureštu koji je služio za civilno vazduhoplovstvo. Sa porastom putnika koji su koristili Aerodrom Baneasa renoviran je Aerodrom Otopeni da bi bio spreman za civilnu upotrebu. Poletno-sletna staza je bila produžena za 1.200 metara na 3.500 metara, koja je tada bila i veća od tadašnje poletno-sletne staze na Aerodromu Orli u Parizu. Takođe, na aerodromu je građen i novi terminal za domaće i mećunarodne letove.
Krajem šezdesetih godina 20. veka, kada je Američki predsednik Nikson posetio Rumuniju izgrađen je novi VIP salon, a 13. aprila 1970. aerodrom je rekonstruisan, a kapacitet je podignut na 1,2 miliona putnika godišnje. Sa porastom putnika, letova i avio-kompanija izgađena je još jedna poletno-sletna staza i više rulnih staza za ovu novu poletno-sletnu stazu.
Godine 1997. izgrađena je moderna hala za odlaske sa kapacitetom od 1.000-1.200 putnika na čas i pet modernih avio mostova. Godine 2000. počela je modernizacija hale za dolaske kao druga faza rekonstrukcije.
Danas je Aerodrom Henri Koanda je jedan od najmodernijih aerodroma u istočnoj Evropi i najveći aerodrom u Rumuniji.
Avio-kompanije i destinacije
[uredi | uredi izvor] | Ova stranica ili jedan njen deo nije ažuran. Ažurirajte ovu stranicu kako bi prikazivala nedavne događaje ili najnovije dostupne informacije. Pogledajte stranicu za razgovor za više informacija. |
Avio-kompanije koje koriste Aerodrom Henri Koanda-Bukurešt su (stanje od marta 2008. godine):
Međunarodni letovi
[uredi | uredi izvor]
- Adrija ervejz (Ljubljana)
- Er Srbija (Beograd)
- Aeroflot (Moskva-Šeremetjevo)
- Alitalija (Milano-Malpensa, Rim-Leonardo da Vinči)
- Britiš ervejz (London-Hitrou)
- Bulgarija er (Sofija)
- Vinddžet (Forli)
- Delta er lajns (Njujork-DžFK)
- Karpater (Kijev)
- Ejgijan erlajns (Atina)
- El Al (Tel Aviv)
- Er Lingus (Dablin)
- Er Moldova (Kišinjev)
- Er Frans (Pariz-Šarl de Gol)
- Iberija erlajns (Madrid)
- Izidžet (Madrid, Milano-Malpensa)
- Kilker (Barselona)
- KLM (Amsterdam)
- LOT poljske avio linije (Varšava)
- Lufthanza (Minhen, Frankfurt)
- Lufthanza Ridženal letove obavlja Eurovings (Diseldorf)
- Malev (Budimpešta)
- Olimpik erlajns (Atina)
- Ostrijan erlajns (Beč)
- Romavija (Sibinj, Tel Aviv)
- Sajmber er (Kopenhagen)
- Sajprus ervejz (Larnaka)
- Svis internašonal er lajns (Ženeva, Cirih)
- Sirijan Arab erlajns (Alepo, Damask)
- Skandinejvijan erlajns sistem (Kopenhagen)
- TAROM (Alepo, Aman, Antalija, Atina, Barselona, Bejrut, Beograd, Beč, Brisel, Budimpešta, Balensija, Damask, Dubai, Istanbul-Ataturk, Kairo, Kišinjev, Larnaka, London-Hitrou, Madrid, Milano-Malpensa, Minhen, Pariz-Šarl de Gol, Rim-Leonardo da Vinči, Solun, Sofija, Tel Aviv, Torino, Frankfurt)
- Terkiš erlajns (Istanbul-Ataturk)
- Finer (Helsinki)
- FlajOnEr (Peskara)
- ČSA (Prag)
Domaći letove
[uredi | uredi izvor]- Karpater (Temišvar)
- TAROM (Bakau, Baja Mare, Jaši, Kluž Napoka, Oradea, Satu Mare, Sibinj, Sućeava, Temišvar, Trgu Mureš)
Čarter avio-kompanije
[uredi | uredi izvor]- AtlasDžet (letnji letovi do Turske)
- Er Malta (Malta)
- Ion Tiriac er (biznis avijacija)
- Koral blu erlajns (Šarm el Šeik)
- Nuveler (Monastir)
- TAROM
