Pređi na sadržaj

Albatros D.III

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Albatros D.III

Albatros D.III
Opšte
Namena lovački avion
Posada 1 član
Zemlja porekla  Nemačko carstvo
Proizvođač Albatros (Albatros)
Prvi let 1917.
Dimenzije
Dužina 7,33 m
Razmah krila 9,04 m
Visina 2,98 m
Površina krila 20,50 m²
Masa
Prazan 661 kg
Normalna poletna 886 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 Mercedes D IIIa
Snaga 1 x 128 kW
Performanse
Brzina krstarenja 152 km/h
Maks. brzina na Hopt 175 km/h
Plafon leta 5500 m

Albatros D.III (nem. Albatros D.III) je nemački lovački avion korišćen u Prvom svetskom ratu i neposredno posle njega. Prvi let aviona je izvršen 1917. godine.[1][2].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Crtež aviona Albatros D.III u tri projekcije
Kokpit aviona Albatros D.III
Avion Albatros D.III u letu
Poslednja verzija aviona Albatros D.Va

U vreme uvođenja u službu aviona Albatros D.II, Robert Telen je počeo projektiranje bolje verzije sa boljom pokretljivošću. U tom cilju je izmenio konfiguraciju krila, i donje je dobilo veću vitkost i raspon. Dodati su i V upornice radi poboljšanja čvrstine krila, a snaga motora povećana sa 160 na 175 KS. Hladnjak je premešten na desni bok sa centra gornjeg krila, da vruća voda iz probušenog hladnjaka ne ošuri pilota.[1]

Avioni Albatros Albatros D.III su ušli u upotrebu početkom 1917. i uskoro su nadvladali avione protivnika. Tek krajem 1917, S.E.5 i Sopvit kamel su doneli ponovnu premoć saveznicima. Tokom 1917. izrađeno je oko 500 aviona Albatros D.III.[1]

Najveća brzina u horizontalnom letu je iznosila 175 km/h. Razmah krila je bio 9,04 m, a dužina 7,33 m. Masa praznog aviona je iznosila 661 kilograma a normalna poletna masa 886 kilograma. Bio je naoružan sa dva sinhronizovana mitraljeza LMG 08/15 Špandau (LMG 08/15 Spandau) kalibra 7,92 mm. [1]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Albatros D.III je dvokrili jednosedi lovački avion potpuno drvene konstrukcije koji se proizvodio u Nemačkoj i Austrougarskoj za vreme Prvog svetskog rata.

Trup mu je elipsastog poprečnog preseka, polu monokok konstrukcije. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, a ostali deo trupa je bio oblepljen drvenom lepenkom. Trup ovog aviona se isticao čistom aerodinamičnom linijom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu i bio je zaštićen malim vetrobranskim staklom. Preglednost iz pilotske kabine nije bila dobra jer su pogled pilotu ometali cilindri motora, izduvne cevi i cevi sistema za vodeno hlađenje motora.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorom, Mercedes D.IIIa snage 127 kW. Ovaj motor se u literaturi i dokumentaciji može naći i pod nazivom Daimler D.IIIa (Daimler D.IIIa). Hladnjak za vodu se nalazio sa desne strane aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa dva para V upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Gornje krilo je imalo oblik jednokrakog trapeza, dok je donje krilo takođe bilo trapezastog oblika ali je bilo malo uže od gornjeg. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni. Donje i gornje krilo su se poklapala po svojim osama. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom.[2]

Stajni organ je bio klasičan, napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Točkovi su bili dimenzija Ø 710 mm x 85 mm a razmak između točkova je bio 1.760 mm. Amortizacija je bila pomoću lisnatih čeličnih opruga a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa dva mitraljeza Spandau LMG 08/15 kalibra 7,92 mm koji su bili postavljeni ispred pilota i gađali su kroz obrtno polje elise.

Varijante aviona Albatros serije D[uredi | uredi izvor]

  • Albatros D.I - osnovni model serije D,
  • Albatros D.II - u odnosu na osnovni model, spušteno gornje krilo i manje aerodinamičke izmene,
  • Albatros D.III - upornice između krila u obliku slova V, premešteni hladnjaci, poboljšana aerodinamika,
  • Albatros D.V - prilagođeni elipsasti trup i krilo, modifikovano kormilo i povećana kapa elise,
  • Albatros D.Va - malo poboljšani model D.V

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Avion je bio naoružan sa dva sinhronizovana mitraljeza koji su se nalazila ispred pilota na gornjoj strani trupa i pucala su kroz obrtno polje elise. Mitraljezi su se nalazili u haptičkom polju pilota tako da je mogao da interveniše u slučaju zastoja u paljbi, što u to vreme nije bio redak slučaj.

Naoružanje aviona: Albatros D.III
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 h LMG 08/15 Spandau
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Uporedni prikaz aviona Albatros D.III sa sličnim avionima u jesen 1918. god.[uredi | uredi izvor]

Naziv aviona Zemlja Snaga Maks. brzina Poletna masa Naoružanje Plafon leta
Ansaldo SVA  Kraljevina Italija 265 KS 237 km/h 975 kg 2 i 90 kg bombi 7.000 m
Fokker D.VII  Nemačko carstvo 180 KS 189 km/h 910 kg 2 x LMG 08/15 6.000 m
Fokker D.VIII  Nemačko carstvo 110 KS 204 km/h 605 kg 2 x LMG 08/15 6.300 m
Siemens-Schuckert D.IV  Nemačko carstvo 160 KS 190 km/h 735 kg 2 x LMG 08/15 8.000 m
Albatros D.III*  Austrougarska 225 KS 202 km/h 995 kg 2 x LMG 08/15 5.500 m
SPAD S.XIII  Francuska 220 KS 222 km/h 820 kg 2 6.650 m
Sopwith Camel  Ujedinjeno Kraljevstvo 130 KS 185 km/h 659 kg 2 i 45,2-kg-bombi 5.791 m
S.E.5a  Ujedinjeno Kraljevstvo 200 KS 222 km/h 880 kg 2 5.185 m
Bristol F.2B  Ujedinjeno Kraljevstvo 275 KS 198 km/h 1.292 kg 2 i 130 kg bombi 6.096 m

*Odnosi se na avion Albatros D.III (ÖFFAG) serije 253 prema[2]

Tehnički podaci familije aviona Albatros D[3][uredi | uredi izvor]

Avion Albatros D.I
Avion Albatros D.II
Tip aviona Albatros D.I Albatros D.II Albatros D.III Albatros D.V Albatros D.Va
Namena Lovac Lovac Lovac Lovac Lovac
Godina 1916. 1916. 1916. 1917. 1917.
Posada 1 1 1 1 1
Dužina 7,33 m 7,33 m 7,33 m 7,33 m 7,33 m
Razmah 8,50 m 8,50 m 9,05 m 9,05 m 9,05 m
Visina 2,95 m 2,64 m 2,90 m 2,70 m 2,70 m
Površina krila 22,90 m² 24,50 m² 20,90 m² 20,32 m² 20,32 m²
Masa praznog 647 kg 637 kg 661 kg 680 kg 717 kg
Masa poletna 898 kg 888 kg 886 kg 915 kg 957 kg
6-cil. Linijski, Hlađenje tečnošću Mercedec D.III Mercedec D.III Mercedec D.IIIa Mercedec D.IIIa Mercedec D.IIIa
Snaga 160KS(117kW) 160KS(117kW) 160KS(117kW) 160KS(117kW) 160KS(117kW)
Brzina na 0 m 175 km/h 175 km/h 175 km/h 187 km/h 187 km/h
Brzina penjanja na 1000 m 4:00 min 4:50 min 3:18 min 4:20 min 4:00 min
Brzina penjanja na 3000 m 15:00 min 12:40 min 12:01 min 14:30 min 17:08 min
Brzina penjanja na 5000 m 40:00 min 37:00 min 28:49 min 32:00 min 35:00 min
Plafon 5200 m 5200 m 5800 m 6500 m 6250 m
Radijus 230 km 230 km 310 km 380 km 350 km
Naoružanje 2 x LMG 08/15 2 x LMG 08/15 2 x LMG 08/15 2 x LMG 08/15 2 x LMG 08/15

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Albatros D.III pilota Miroslava Navratil

Avioni Albatros D.III su se koristili u toku Velikog rata, ušli u upotrebu početkom 1917. i uskoro su ostvarili vazdušnu prevlast nad saveznicima. Engleski piloti su april mesec 1917. godine nazvali "Krvavi april" jer je život savezničkih pilota na zapadnom frontu tada trajao samo dva dana. Tek krajem 1917, saveznički avioni S.E.5, Sopvit Kamel i SPAD XIII su doneli ponovnu premoć saveznicima. Tokom 1917. u Nemačkoj je izrađeno oko 500 aviona Albatros D.III. Na ovim avionima su leteli čuveni nemački asovi kao što su Manfred fon Rihthofen (25 pobeda)[4], Ernst Udet, Osvald Boelke, Verner Vos, Erih Levenhardt, Kurt Volf i Karl Emil Šefer.

Austrijski Oeffag (ÖFFAG) je proizveo ukupno 526 aparata Albatros D.III. od ukupno poručenih 656 komada[2][5]. Proizvodnja ovih aviona je počela polovinom februara meseca 1917. godine a na italijanskom frontu su se prvi primerci ovih aviona počeli pojavljivati tokom 1917.g. u drugoj polovini godine isporučeni su avioni serije 153 sa motorom od 200 KS, a njihovi piloti doživljavaju svoje zlatne trenutke boreći se protiv italijanskih, francuskih i britanskih lovačkih eskadrila. Albatros D.III ser.253 sa Austro-Daimler motorom od 225 konja bio je najsavršeniji od svih. Na bojištu se pojavio u junu mesecu 1918. godine, a komande eskadrila su ovaj avion proglasile za najbolji lovački avionom kojim su leteli njihovi piloti.

Korišćenje aviona Albatros D.III u Kraljevini Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Avion Albatros D.III (OEFFAG) VV Kraljevine SHS 1919.

Nakon oslobođenja zemlje, na aerodromima koje su koristile austrougarske i nemačke trupe zarobljeno je prilično aviona i vazduhoplovnog materijala. Između ostalog zarobljeno je 18 aviona tipa Albatros D.III Posle prestanka neprijateljstva i potpisivanja primirja izvršeno je prikupljanje razvrstavanje, trijaža i osposobljavanje vazduhoplovnog materijala za upotrebu, tako da je u vojnom vazduhoplovstvu novonastale države Kraljevstvu SHS kompletirano oko sedam do deset aviona tipa Albatros D.III. Ovi avioni su korišćeni za lovačku službu i trenažu pilota. Osam novih aviona ovog tipa su bila bez krila pa je komanda VV od novo formirane fabrike "Rogožarski" naručila izradu 9 pari krila. Poslednji avion ovog tipa leteo je kao lovački u VV KSHS do 1926. godine, nakon toga ovi avioni su isključivo korišćeni kao školsko trenažni avioni u sastavu Pilotske škole u Novom Sadu. Na dugi vek korišćenja ovog aviona presudno je uticao njegov kvalitet. Kada su istekli resursi motorima Austro-Daimler na ove avione su ugrađivani motori Hiro (Hiero) snage 230 KS.[6][7][8][9]

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Albatros D.III
    Albatros D.III
  • Ernst Udet sa svojim Albatrosom D.III (broj D.1941/16)
    Ernst Udet sa svojim Albatrosom D.III (broj D.1941/16)
  • Albatros D.III eskadrila u Francuskoj.
    Albatros D.III eskadrila u Francuskoj.
  • Godvin Brumovski, as (levo), najuspešniji pilot-lovac Austrougarske sa Frank Linke Krofordom na slici.
    Godvin Brumovski, as (levo), najuspešniji pilot-lovac Austrougarske sa Frank Linke Krofordom na slici.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Albatros D.III”. Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  2. ^ a b v g Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching. ISBN 978-3-925505-78-2.
  3. ^ * Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 132: 139: 140. ISBN 3-89350-693-4. 
  4. ^ * http://www.theaerodrome.com/aces/germany/richthofen2.php
  5. ^ Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993) Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. . AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5. 
  6. ^ * Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  7. ^ Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) : pp. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  8. ^ Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  9. ^ O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 132: 139: 140. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) : pp. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. str. 41. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • „Albatros D.III”. Avijastar. Pristupljeno 19. 8. 2010. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi. Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. . Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. 1976. pp. 319. ISBN 978-3-8068-0391-4. 
  • Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching. ISBN 978-3-925505-78-2.
  • Guttman, Jon (2011). SPAD VII Vs Albatros D III: 1917-18. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84908-475-8. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993) Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. . AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113—126. ISSN 2334-7082. 
  • D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Albatros D.III na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Албатрос_D.III&oldid=27878659”