Pređi na sadržaj

Aleksandar Karljukevič

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksandar N. Karljukevič
Aleksandar Karljukevič 2017. godine
Lični podaci
Puno imeAleksandar Nikolajevič Karljukevič
Datum rođenja(1964-01-06)6. januar 1964. (61 god.)
Mesto rođenjaBeloruska SSR, Sovjetski Savez Sovjetski Savez
DržavljanstvoSSSR →  Belorusija
Književni rad
Jezik stvaranjabeloruski jezik, ruski jezik
Žanrknjiževna kritika, književnost za decu, publicistika

Aleksandar Nikolajevič Karljukevič (blr. Алесь Мікалаевіч Карлюкевіч; rođen 1964. godine) je beloruski književnik, novinar, književni kritičar, folklorista, Ministar informisanja Republike Belorusije (2017–2020). Glavni je urednik novina Zvezda i direktor Izdavačke kuće Zvezda[1].

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je 6. januara 1964. godine u selu Zatitova Sloboda u Puhovickom rejonu Minske oblasti u Belorusiji. Po profesiji je ratni novinar i radio je u redakcijama ratnih novina. Posle vojne službe 1995. godine bio je dopisnik, urednik više rubrika državnih novina, glavni urednik novina Crvena smena, Književnost i umetnost, Zvezda, a potom i direktor izdavačkih kuća Književnost i umetnost i Zvezda. Od 2017-2020. godine bio je na fuknciji Ministra informisanja Republike Belorusije. Od 1998. godine je član Udruženja književnika Belorusije[2]. Takođe je član udruženja književnika u Tadžikistanu, Azerbejdžanu i Jermeniji. Od 2018. godine je član beloruskog Udruženja umetnika.

Od 20. juna 2020. godine nalazi se na poziciji urednika novina Zvezda i direktora Izdavačke kuće Zvezda.

Književni rad

[uredi | uredi izvor]

Izučava belorusko-turkmenske, belorusko-tadžikistanske i belorusko-kazahstanske književne veze, kojima je posvetio i posebne knjige. O prisutnosti beloruske književnosti u Kini, Poljskoj, Pakistanu, Velikoj Britaniji i drugim zemljama sveta, pisao je u brojnim izdanjima.

Svoja dela objavljuje od 1976. godine. Prvi članak Podvizi mojih zemljaka je objavljen u časopisu Bjarozka. Prva knjiga Povratak u... Belorusiju izašla je na svetlost dana 1994. godine. Karljukevič se zanima lokalnom književnošću i istorijom, umetničkim prevodom, piše priče i bajke za decu. Autor je više od 70 knjiga, štampanih u Belorusiji, Rusiji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Jermeniji, Azerbejdžanu, Srbiji, Crnoj Gori, Litvanijii Ukrajini. Bavi se i književnim prevođenjem[3].

Stvaralaštvo

[uredi | uredi izvor]

Karljukevič piše na ruskom i beloruskom jeziku, autor je i priređivač brojnih knjiga. Njegova dela su prevođena na desetine jezika sveta.

  • Povratak... Belorusiji (Vozvraщenie k... Belarusi) (1994)
  • Iza Titovke je - Sloboda (Za Titovkoю - Sloboda)(1997)
  • Književna karta Puhovičkog okruga (Lіtaraturnaя karta Puhaўščыnы) (1998)
  • Iščekivanje Otadžbine (Ožidanie Otečestva) (1998)
  • Dalji i bliži rođaci (Dalёkія і blіzkія surodzіčы) (1999)
  • Igumenska beležnica (Іgumenskі blaknot) (2000)
  • I samo vekovečni kraj (І vekavečnы tolьkі kraй) (2000)
  • Od zemlje, koja je rodila ili nadahnjuje (Ad zяmlі, яkaя naradzіla cі nathnяe) (2001)
  • Prošlost moja oživljava (Bыloe maё ažыvae) (2002)
  • Zatitova Sloboda (Zacіtava Slabada) (2007)
  • Plavetnilo (Blonь) (2007; u koautorstvu sa B. Zubkovskim)
  • Tragovima Igumanije (Tropinkami Igumenщinы) (2008)
  • I maštama ću slobodu dati (I mečtam volю dam) (2011)
  • Stranice nauke o otadžbini (Staronkі radzіmaznaўstva: Mяscіnы. Asobы: kraяznaўčыя narыsы, Mn.: Zvяzda, (2013)[4]
  • Šuškalove avanture (Prыgodы Šuburšuna) (2013)
  • Mudri Šuškalo (Mudrы Šuburšun) (2014)
  • Izvor gospodara Jelskih (Krыnіca panoў Elьskіh) (2016)
  • Lekcije prijateljstva – beloruska književnost u svetu (Urokі sяbroўstva. Belaruskaя lіtaratura ў svece) (2017)
  • Neravnodušno čitanje – susreti, poznanstva, otkrića (Neravnodušnoe čtenie: vstreči, znakomstva, otkrыtiя) (2018)
  • Adresa ruske književnosti u Belorusiji. Adresa beloruske književnosti u Rusiji (Adres russkoй literaturы v Belarusi. Adres belorusskoй literaturы v Rossii) (2018)
  • Priče iz Otadžbine (Rasskazы ob Otečestve) (2019)[5]
  • Igumenski okrug - Putovanje po rodnom kraju (Іgumenskі pavet (Padarožža pa rodnыm kraі). — Mn., Belarusь, (2020)
  • Puhovska zemlja. Književno gnezdo Belorusije (Puhovщina. Literaturnoe gnezdo Belarusi. — Minsk, (2020)
  • Karakumsko sunce: stranice belorusko-turkmenskih književnih veza (Karakumskae sonca: staronki belaruska-turkmenskih litaraturnыh suvяzeй (Minsk, 2021).

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
  • Nagrada časopisa Mladost za najbolju knjigu godine (1994)
  • Republička književna nagrada Zlatni Kupidon (2009)
  • Nagrada Predsednika Republike Belorusije Za duhovno uzdizanje (2007)
  • Književna nagrada Valentina Pikulja (Ruska federacija, 2011)
  • Minska oblasna književna nagrada Pavljuka Trusa (2007, 2014)
  • Nagrada Prijateljstva Nezavisnih Država Zvezda Prijateljstva (2014)
  • Nagrada Lava Tolstoja (2018)
  • Književna nagrada Prohorovsko polje (rus. Prohorovskoe pole) (Rusija, 2019)
  • Medalja Franciska Skarine (Republika Belorusija, 2021)
  • Nacionalna književna nagrada (Republika Belorusija, 2021).

Dela A. Karljukeviča u Srbiji

[uredi | uredi izvor]

U izdanju KIZ Centra u Beogradu 2018. godine u Belorusiji je objavljen Karljukevičev roman za decu Šuškalo i njegovi prijatelji u prevodu sa beloruskog jezika[6]. Godinu dana kasnije 2019. izašao je i drugi Karljukevičev roman za decu i omladinu u izdanju Udruženja poetskih stvaralaca u Beogradu pod nazivom Izvor gospodara Jelskih[7]. Treća knjiga (zbirka priča iz istorije za sve izraste) je izašla u izdanju Izdavačke kuće ALMA u Beogradu 2020/2021 - Priče iz Belorusije , prevedena sa ruskog jezika[8]. Sve tri knjige je prevela Dajana Lazarević.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Dыrэktaram-galoўnыm rэdaktaram RVU «Vыdaveckі dom «Zvяzda» prыznačanы Alяksandr Karlюkevіč”. Zvяzda. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  2. ^ „Oficialьnoe opublikovanie”. Pravo. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  3. ^ „Biografija Aljesa Karljukeviča”. Zvezdani kolodvor. 17: 32—34. april—maj 2019. 
  4. ^ Karlюkevič, Alesь. „Staronkі radzіmaznaўstva. Mяscіnы. Asobы”. LitRes. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  5. ^ Šičko, Sergeй. „«Rasskazы ob Otečestve»: podarok юnыm čitatelяm k Godu maloй rodinы”. Sozvučie. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  6. ^ „Aljes Karljukevič: „Šuškalo i njegovi prijatelji“”. DKCB. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  7. ^ Karljukevič, Aljes. „Izvor gospodara Jelskih”. FlipHTML. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  8. ^ „Info”. ALMA. Pristupljeno 7. 2. 2021. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Priče iz Belorusije / Aljes Karljukevič ; prevela sa ruskog Dajana Lazarević. ALMA, 2020.
  • Izvor gospodara Jelskih / Aljes Karljukevič ; prevela sa beloruskog Dajana Lazarević. UPS, 2019.
  • Šuškalo i njegovi prijatelji / Aljes Karljukevič ; prevela sa beloruskog Dajana Lazarević. KIZ Centar, 2018.
  • Čыgrыn, S. (2011). Pa Belarusі z Radzіmaznaўstvam. Minsk: Maladoscь. s. 72—73.
  • Marcіnovіč, A. (2003). Alesь Mіkalaevіč // Эncыklapedыя gіstorыі Belarusі. Minsk: BelЭN. s. 397.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Карљукевич&oldid=28538699”