Aleksandar Sergejevič Stroganov
Grof Aleksandar Sergejevič Stroganov (3. januar 1733 — 27. septembar 1811) bio je ruski aristokrata i član porodice Stroganov. Bio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, dugogodišnji predsednik Carske akademije umetnosti, direktor Ruske carske biblioteke i član Ruske akademije.
Mladost
[uredi | uredi izvor]Stroganov je rođen 3. januara 1733. u Sankt Peterburgu, kao sin barona Sergeja Grigorijeviča Stroganova (1707–1756), koji je odigrao značajnu ulogu za vreme vladavine Elizabete Petrovne. Tokom 1752–1757 studirao je na univerzitetima u Ženevi, Bolonji (umetnička blaga) i Parizu (hemija, fizika i metalurgija). U Parizu je bio mason i posetio je Voltera.[1]
Karijera
[uredi | uredi izvor]
Nakon smrti oca 1756. godine, završio je uređenje Palate Stroganov 1760. godine. 1780. postao je senator.[1] Godine 1783. postao je član Ruske akademije i jedan od urednika Akademskog rečnika.
Stroganov je bio član komisije za izradu novog zakonika za vreme vladavine Katarine Velike (1762–1796). Od 1800. do smrti bio je predsednik Carske akademije umetnosti i direktor Carske javne biblioteke (1800–1811). Bio je drugi direktor biblioteke. Bio je i član Državnog saveta.[1]
Od 1801. godine kao predsednik poverilačkog odbora, bio je nadzornik Kazanske katedrale u Sankt Peterburgu.[2]
Godine 1805. predložio je Aleksandru I osnivanje posebnog skladišta rukopisa („depo manuskriptov“) u Carskoj biblioteci. Rukopisi preuzeti iz zbirke Petra P. Dubrovskog činili su osnovu ovog depozita.[1]
Stroganov je takođe bio kolekcionar slika poznatih umetnika.[2]
Lični život
[uredi | uredi izvor]
Godine 1769. oženio se princezom Ekaterinom Petrovnom Trubeckom, ćerkom kneza Petra Nikitiča Trubeckog. Zajedno, Ekaterina i Aleksandar su bili roditelji:
- Grofa Pavela Aleksandroviča Stroganova (1774–1817), koji se oženio princezom Sofijom Golitsn, ćerkom kneza Vladimira Borisoviča Golicina i Natalije Petrovne.
Umro je 27. septembra 1811. u Sankt Peterburgu.[1]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d Lander, N. G. Stroganov Aleksandr Sergeevič. biografičeskaя spravka na saйte RNB (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 13. 1. 2013. g. Pristupljeno 5. 12. 2010.
- ^ a b „Stroganov Aleksandr Sergeevič”. Russkaя nacionalьnaя filosofiя. Pristupljeno 5. 12. 2010. Stroganov Aleksandr Sergeevič (jezik: ruski)
Dodatna literatura
[uredi | uredi izvor]- Kuznecov S. O. Pustь Franciя poučit nas "tancovatь". Sozdanie Strogonovskogo dvorca v Peterburge i soeobrazie pridvornoй kulьturы Rossii v pervoй polovine XVIII veka. SPb., 2003. — 512 c. — ISBN 5-303-00109-1
- Kuznecov S. O. Ne huže Tomona. Gosudarstvennaя, mecenatskaя, sobiratelьskaя deяtelьnostь roda Strogonovыh v 1771—1817 gg. i formirovanie imperskogo oblika S.-Peterburga. SPB.: Nestor, 2006—447 s — ISBN 5-303-00293-4
- Kuznecov S. O. Dvorcы i doma Strogonovыh. Tri veka istorii.. — M-SPb: Centrpoligraf, MiM-Delьta, 2008. — 319 s. — ISBN 978-5-9524-3471-4
- Susanne Jaeger, Alexander S. Stroganov (1733-1811): Sammler und Mäzen im Russland der Aufklärung, Böhlau Verlag Köln Weimar, 2007
- Kuznecov S. O. Strogonovы. 500 let roda. Vыše tolьko cari. - M-SPb: Centrpoligraf, 2012. - 558 s - ISBN 978-5-227-03730-5
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
