Пређи на садржај

Александар Сергејевич Строганов

С Википедије, слободне енциклопедије
Портрет грофа Строганова, рад Александра Григоријевича Варнека

Гроф Александар Сергејевич Строганов (3. јануар 1733 — 27. септембар 1811) био је руски аристократа и члан породице Строганов. Био је помоћник министра унутрашњих послова, дугогодишњи председник Царске академије уметности, директор Руске царске библиотеке и члан Руске академије.

Младост

[уреди | уреди извор]

Строганов је рођен 3. јануара 1733. у Санкт Петербургу, као син барона Сергеја Григоријевича Строганова (1707–1756), који је одиграо значајну улогу за време владавине Елизабете Петровне. Током 1752–1757 студирао је на универзитетима у Женеви, Болоњи (уметничка блага) и Паризу (хемија, физика и металургија). У Паризу је био масон и посетио је Волтера.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]
Строганов са женом и децом, око 1778

Након смрти оца 1756. године, завршио је уређење Палате Строганов 1760. године. 1780. постао је сенатор.[1] Године 1783. постао је члан Руске академије и један од уредника Академског речника.

Строганов је био члан комисије за израду новог законика за време владавине Катарине Велике (1762–1796). Од 1800. до смрти био је председник Царске академије уметности и директор Царске јавне библиотеке (1800–1811). Био је други директор библиотеке. Био је и члан Државног савета.[1]

Од 1801. године као председник поверилачког одбора, био је надзорник Казанске катедрале у Санкт Петербургу.[2]

Године 1805. предложио је Александру I оснивање посебног складишта рукописа („депо манускриптов“) у Царској библиотеци. Рукописи преузети из збирке Петра П. Дубровског чинили су основу овог депозита.[1]

Строганов је такође био колекционар слика познатиh уметника.[2]

Лични живот

[уреди | уреди извор]
Портрет његове друге жене, принцезе Екатерине Петровне Трубецке

Године 1769. оженио се принцезом Екатерином Петровном Трубецком, ћерком кнеза Петра Никитича Трубецког. Заједно, Екатерина и Александар су били родитељи:

  • Грофa Павелa Александровичa Строгановa (1774–1817), који се оженио принцезом Софијом Голитсн, ћерком кнеза Владимира Борисовича Голицина и Наталије Петровне.

Умро је 27. септембра 1811. у Санкт Петербургу.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Ландер, Н. Г. Строганов Александр Сергеевич. биографическая справка на сайте РНБ (на језику: руски). Архивирано из оригинала 13. 1. 2013. г. Приступљено 5. 12. 2010. 
  2. ^ а б „Строганов Александр Сергеевич”. Русская национальная философия. Приступљено 5. 12. 2010.  Строганов Александр Сергеевич (језик: руски)

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Кузнецов С. О. Пусть Франция поучит нас "танцовать". Создание Строгоновского дворца в Петербурге и соеобразие придворной культуры России в первой половине XVIII века. СПб., 2003. — 512 c. — ISBN 5-303-00109-1
  • Кузнецов С. О. Не хуже Томона. Государственная, меценатская, собирательская деятельность рода Строгоновых в 1771—1817 гг. и формирование имперского облика С.-Петербурга. СПБ.: Нестор, 2006—447 с — ISBN 5-303-00293-4
  • Кузнецов С. О. Дворцы и дома Строгоновых. Три века истории.. — М-СПб: Центрполиграф, МиМ-Дельта, 2008. — 319 с. — ISBN 978-5-9524-3471-4
  • Susanne Jaeger, Alexander S. Stroganov (1733-1811): Sammler und Mäzen im Russland der Aufklärung, Böhlau Verlag Köln Weimar, 2007
  • Кузнецов С. О. Строгоновы. 500 лет рода. Выше только цари. - М-СПб: Центрполиграф, 2012. - 558 с - ISBN 978-5-227-03730-5
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Сергејевич_Строганов&oldid=27497280”