Aleksandar Tralski
_-_Veloso_Salgado.png)
Aleksandar Tralski (stgrč. Ἀλέξανδρος ὁ ΤραλλιανόςἈλέξανδρος ὁ Τραλλιανός; oko 525 – oko 605) bio je lekar aktivan u Vizantijskom carstvu. Smatra se jednim od najeminentnijih vizantijkih lekara. Njegov datum rođenja se sa sigurnošću može datirati u 6. vek nove ere, jer ga pominje Aecija Amidena,[1] koji je verovatno pisao tek krajem 5. ili početkom 6. veka, a Aleksandra Tralskog citira lekar Pavle Eginski,[2] za kojeg se pretpostavlja da je živeo u 7. veku; osim toga, spominje se i kao savremenik Agatije,[3] koji je počeo da piše svoju Istoriju u periodu početka vladavine Justina II, oko 565.[4]
Život[uredi | uredi izvor]
Aleksandar je rođen u grčkoj porodici u Tralu u Maloj Aziji.[5] Njegov otac Stefan je bio lekar i on ga je odgajao.[6] U svom delu on odaje počast i drugoj osobi koju ne spominje po imenu ali njegovon sinu Kozmi posvećuje svoje glavno delo,[7] koje je na njegovu molbu napisao iz zahvalnosti.
U lekarskom radu je ima dosta iskustva i veliki ugled, ne samo u Rimu, već gde god je putovao, po Španiji, Galiji i Italiji,[8] gde su ga zvali „Aleksandar lekar“. Agatija takođe sa velikom pohvalom govori o svoja četiri brata, Antemiju, Dioskoru, Metrodoru i Olimpiju, koji su svi bili istaknuti po radu u nekoliko profesija. Aleksandar nije bio samo sastavljač, kao druge kolege u ovom periodu, već je originalniji autor sa lilnim autorskim pečatom u delima. Svoje veliko delo napisao je u dubokoj starosti,[9] na osnovu rezultata sopstvenog iskustva, u dobu života kada više nije mogao da podnese umor od prakse. Njegov stil pisanja je uglavnom bio, prema naučnicima kao što je Džon Frejnd, veoma dobar, kratak, jasan i birao je izraze koji[9] iako nisu uvek bili savršeno elegantni ali su bili veoma ekspresivni i razumljivi.
Postoji spor oko toga kojem ogranku medicinske škole je pripadao.
Verovao je u primenu čari i amajlija. Na primer, njegov predlog za lečenje groznice bio je: „Skupite list masline pre izlaska Sunca, napišite na njemu običnim mastilom κα ροι α (ka roi a) i okači ga na vrata.“[10]
Stručna dela[uredi | uredi izvor]
Aleksandrovo glavno delo, pod naslovom Dvanaest knjiga o medicini, prvi put je objavljeno u lošem latinskom prevodu, sa naslovom Alexandri Yatros Practica. Knjiga je više puta preštampana. Na grčkom je prvi put objavljeno u Parizu 1548.
Drugo Aleksandrovo delo koje je još uvek sačuvano je kratka rasprava, Περὶ Ἑλμίνθων, De Lumbricis, koje je prvi na grčkom i latinskom jeziku objavio italijanski lekar Hijeronim Merkurijalis (Venecija 1570).
Čini se da je Aleksandar napisao i nekoliko drugih medicinskih radova koji su sada izgubljeni.
On je takođe zaslužan za otkriće da depresija (melanholija) može dovesti do ubilačkih i suicidalnih tendencija.
Na rasprava o urinu koju je napisao Aleksandar od Trala aludira Jovan Aktuarije,[11] dok sam Aleksandar pominje svoje delo o bolestima očiju koje je prevedeno na arapski. Druga medicinska rasprava o pleuritisu, za koju se navodi da je takođe prevedena na arapski, verovatno je bila tek šesta knjiga njegovog većeg dela, koja je u potpunosti posvećeno razmatranju ove bolesti. Dva druga medicinska dela koja se ponekad pripisuju Aleksandru od Trala, takođe se pripisuju Aleksandru od Afrodizije.[12][13][14][15]
Dela[uredi | uredi izvor]
- Fragment d'un ouvrage grec d'Anthèmius sur des Paradoxes de mècanique (na jeziku: francuski). Pariz. 1777.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Alexander of Tralles, xii. 8, p. 346
- ^ Paul of Aegina, iii. 21. 78, vii. 5, 11, 19, pp. 447, 495, 650, 660, 687
- ^ Agathias, History v. p. 149
- ^ Greenhill, William Alexander (1867). „Alexander”. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston: Little, Brown and Company. str. 126—127.
- ^ Wallis, Faith (2019). Medieval Medicine: A Reader (na jeziku: engleski). University of Toronto Press. str. 23. ISBN 978-1-4426-0423-0.
- ^ Alexander of Tralles, iv. p. 198
- ^ Alexander of Tralles, xii. i. p. 313
- ^ Alexander of Tralles, i. 15, pp. 156, 157
- ^ a b Alexander of Tralles, xii. 1, p. 313
- ^ Alexander of Tralles, xii. 7, p. 339
- ^ Joannes Actuarius, De Urin. Differ. c. 2. p. 43
- ^ John Freind, The History of Physic
- ^ Johann Albert Fabricius. Bibl. Graec. vol. xii. p. 593, sq. ed. vet.
- ^ Albrecht von Haller, Bibliotheca Medicinae Practicae, tom. i.
- ^ Curt Polycarp Joachim Sprengel. Hist. de la Méd. tom. ii.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Smith, William (1870). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 3. str. 146, 152, 153.
Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]
- Kudlien, Fridolf (1970). „Alexander of Tralles”. Dictionary of Scientific Biography. 1. New York: Charles Scribner's Sons. str. 121. ISBN 0-684-10114-9. on line [1]
- Langslow, D. R. (2006). The Latin Alexander Trallianus: The Text and Transmission of a Late Latin Medical Book. London: Society for the Promotion of Roman Studies, Journal of Roman Studies Monograph no. 10. ISBN 0-907764-32-0.
- Knight, Valerie (2014), „Simon and the Tradition of the Latin Alexander of Tralles”, Ur.: Barbara Zipser, Simon of Genoa's Medical Lexicon, Berlin: De Gruyter, str. 99—128, ISBN 9788376560236, doi:10.2478/9788376560236
- Girolamo Mercuriale, Jan H. Chrościejowski (1583). De morbis puerorum Tractatus. „de morbis puerorum.”
