Пређи на садржај

Александар Тралски

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Тралски, 1906, рад Велоса Салгадо, Лисабон

Александар Тралски (стгрч. Ἀλέξανδρος ὁ ΤραλλιανόςἈλέξανδρος ὁ Τραλλιανός; око 525 – око 605) био је лекар активан у Византијском царству. Сматра се једним од најеминентнијих византијких лекара. Његов датум рођења се са сигурношћу може датирати у 6. век нове ере, јер га помиње Аеција Амидена,[1] који је вероватно писао тек крајем 5. или почетком 6. века, а Александра Тралског цитира лекар Павле Егински,[2] за којег се претпоставља да је живео у 7. веку; осим тога, спомиње се и као савременик Агатије,[3] који је почео да пише своју Историју у периоду почетка владавине Јустина II, око 565.[4]

Живот[уреди | уреди извор]

Александар је рођен у грчкој породици у Тралу у Малој Азији.[5] Његов отац Стефан је био лекар и он га је одгајао.[6] У свом делу он одаје почаст и другој особи коју не спомиње по имену али његовон сину Козми посвећује своје главно дело,[7] које је на његову молбу написао из захвалности.

У лекарском раду је има доста искуства и велики углед, не само у Риму, већ где год је путовао, по Шпанији, Галији и Италији,[8] где су га звали „Александар лекар“. Агатија такође са великом похвалом говори о своја четири брата, Антемију, Диоскору, Метродору и Олимпију, који су сви били истакнути по раду у неколико професија. Александар није био само састављач, као друге колеге у овом периоду, већ је оригиналнији аутор са лилним ауторским печатом у делима. Своје велико дело написао је у дубокој старости,[9] на основу резултата сопственог искуства, у добу живота када више није могао да поднесе умор од праксе. Његов стил писања је углавном био, према научницима као што је Џон Фрејнд, веома добар, кратак, јасан и бирао је изразе који[9] иако нису увек били савршено елегантни али су били веома експресивни и разумљиви.

Постоји спор око тога којем огранку медицинске школе је припадао.

Веровао је у примену чари и амајлија. На пример, његов предлог за лечење грознице био је: „Скупите лист маслине пре изласка Сунца, напишите на њему обичним мастилом κα ροι α (ka roi a) и окачи га на врата.“[10]

Стручна дела[уреди | уреди извор]

Александрово главно дело, под насловом Дванаест књига о медицини, први пут је објављено у лошем латинском преводу, са насловом Alexandri Yatros Practica. Књига је више пута прештампана. На грчком је први пут објављено у Паризу 1548.

Друго Александрово дело које је још увек сачувано је кратка расправа, Περὶ Ἑλμίνθων, De Lumbricis, које је први на грчком и латинском језику објавио италијански лекар Хијероним Меркуријалис (Венeција 1570).

Чини се да је Александар написао и неколико других медицинских радова који су сада изгубљени.

Он је такође заслужан за откриће да депресија (меланхолија) може довести до убилачких и суицидалних тенденција.

На расправа о урину коју је написао Александар од Трала алудира Јован Актуарије,[11] док сам Александар помиње своје дело о болестима очију које је преведено на арапски. Друга медицинска расправа о плеуритису, за коју се наводи да је такође преведена на арапски, вероватно је била тек шеста књига његовог већег дела, која је у потпуности посвећено разматрању ове болести. Два друга медицинска дела која се понекад приписују Александру од Трала, такође се приписују Александру од Афродизије.[12][13][14][15]

Дела[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Alexander of Tralles, xii. 8, p. 346
  2. ^ Paul of Aegina, iii. 21. 78, vii. 5, 11, 19, pp. 447, 495, 650, 660, 687
  3. ^ Agathias, History v. p. 149
  4. ^ Greenhill, William Alexander (1867). „Alexander”. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston: Little, Brown and Company. стр. 126—127. 
  5. ^ Wallis, Faith (2019). Medieval Medicine: A Reader (на језику: енглески). University of Toronto Press. стр. 23. ISBN 978-1-4426-0423-0. 
  6. ^ Alexander of Tralles, iv. p. 198
  7. ^ Alexander of Tralles, xii. i. p. 313
  8. ^ Alexander of Tralles, i. 15, pp. 156, 157
  9. ^ а б Alexander of Tralles, xii. 1, p. 313
  10. ^ Alexander of Tralles, xii. 7, p. 339
  11. ^ Joannes Actuarius, De Urin. Differ. c. 2. p. 43
  12. ^ John Freind, The History of Physic
  13. ^ Johann Albert Fabricius. Bibl. Graec. vol. xii. p. 593, sq. ed. vet.
  14. ^ Albrecht von Haller, Bibliotheca Medicinae Practicae, tom. i.
  15. ^ Curt Polycarp Joachim Sprengel. Hist. de la Méd. tom. ii.

Литература[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]