Александар Тралски
_-_Veloso_Salgado.png)
Александар Тралски (стгрч. Ἀλέξανδρος ὁ ΤραλλιανόςἈλέξανδρος ὁ Τραλλιανός; око 525 – око 605) био је лекар активан у Византијском царству. Сматра се једним од најеминентнијих византијких лекара. Његов датум рођења се са сигурношћу може датирати у 6. век нове ере, јер га помиње Аеција Амидена,[1] који је вероватно писао тек крајем 5. или почетком 6. века, а Александра Тралског цитира лекар Павле Егински,[2] за којег се претпоставља да је живео у 7. веку; осим тога, спомиње се и као савременик Агатије,[3] који је почео да пише своју Историју у периоду почетка владавине Јустина II, око 565.[4]
Живот[уреди | уреди извор]
Александар је рођен у грчкој породици у Тралу у Малој Азији.[5] Његов отац Стефан је био лекар и он га је одгајао.[6] У свом делу он одаје почаст и другој особи коју не спомиње по имену али његовон сину Козми посвећује своје главно дело,[7] које је на његову молбу написао из захвалности.
У лекарском раду је има доста искуства и велики углед, не само у Риму, већ где год је путовао, по Шпанији, Галији и Италији,[8] где су га звали „Александар лекар“. Агатија такође са великом похвалом говори о своја четири брата, Антемију, Диоскору, Метродору и Олимпију, који су сви били истакнути по раду у неколико професија. Александар није био само састављач, као друге колеге у овом периоду, већ је оригиналнији аутор са лилним ауторским печатом у делима. Своје велико дело написао је у дубокој старости,[9] на основу резултата сопственог искуства, у добу живота када више није могао да поднесе умор од праксе. Његов стил писања је углавном био, према научницима као што је Џон Фрејнд, веома добар, кратак, јасан и бирао је изразе који[9] иако нису увек били савршено елегантни али су били веома експресивни и разумљиви.
Постоји спор око тога којем огранку медицинске школе је припадао.
Веровао је у примену чари и амајлија. На пример, његов предлог за лечење грознице био је: „Скупите лист маслине пре изласка Сунца, напишите на њему обичним мастилом κα ροι α (ka roi a) и окачи га на врата.“[10]
Стручна дела[уреди | уреди извор]
Александрово главно дело, под насловом Дванаест књига о медицини, први пут је објављено у лошем латинском преводу, са насловом Alexandri Yatros Practica. Књига је више пута прештампана. На грчком је први пут објављено у Паризу 1548.
Друго Александрово дело које је још увек сачувано је кратка расправа, Περὶ Ἑλμίνθων, De Lumbricis, које је први на грчком и латинском језику објавио италијански лекар Хијероним Меркуријалис (Венeција 1570).
Чини се да је Александар написао и неколико других медицинских радова који су сада изгубљени.
Он је такође заслужан за откриће да депресија (меланхолија) може довести до убилачких и суицидалних тенденција.
На расправа о урину коју је написао Александар од Трала алудира Јован Актуарије,[11] док сам Александар помиње своје дело о болестима очију које је преведено на арапски. Друга медицинска расправа о плеуритису, за коју се наводи да је такође преведена на арапски, вероватно је била тек шеста књига његовог већег дела, која је у потпуности посвећено разматрању ове болести. Два друга медицинска дела која се понекад приписују Александру од Трала, такође се приписују Александру од Афродизије.[12][13][14][15]
Дела[уреди | уреди извор]
- Fragment d'un ouvrage grec d'Anthèmius sur des Paradoxes de mècanique (на језику: француски). Париз. 1777.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Alexander of Tralles, xii. 8, p. 346
- ^ Paul of Aegina, iii. 21. 78, vii. 5, 11, 19, pp. 447, 495, 650, 660, 687
- ^ Agathias, History v. p. 149
- ^ Greenhill, William Alexander (1867). „Alexander”. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston: Little, Brown and Company. стр. 126—127.
- ^ Wallis, Faith (2019). Medieval Medicine: A Reader (на језику: енглески). University of Toronto Press. стр. 23. ISBN 978-1-4426-0423-0.
- ^ Alexander of Tralles, iv. p. 198
- ^ Alexander of Tralles, xii. i. p. 313
- ^ Alexander of Tralles, i. 15, pp. 156, 157
- ^ а б Alexander of Tralles, xii. 1, p. 313
- ^ Alexander of Tralles, xii. 7, p. 339
- ^ Joannes Actuarius, De Urin. Differ. c. 2. p. 43
- ^ John Freind, The History of Physic
- ^ Johann Albert Fabricius. Bibl. Graec. vol. xii. p. 593, sq. ed. vet.
- ^ Albrecht von Haller, Bibliotheca Medicinae Practicae, tom. i.
- ^ Curt Polycarp Joachim Sprengel. Hist. de la Méd. tom. ii.
Литература[уреди | уреди извор]
- Smith, William (1870). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 3. стр. 146, 152, 153.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Kudlien, Fridolf (1970). „Alexander of Tralles”. Dictionary of Scientific Biography. 1. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 121. ISBN 0-684-10114-9. on line [1]
- Langslow, D. R. (2006). The Latin Alexander Trallianus: The Text and Transmission of a Late Latin Medical Book. London: Society for the Promotion of Roman Studies, Journal of Roman Studies Monograph no. 10. ISBN 0-907764-32-0.
- Knight, Valerie (2014), „Simon and the Tradition of the Latin Alexander of Tralles”, Ур.: Barbara Zipser, Simon of Genoa's Medical Lexicon, Berlin: De Gruyter, стр. 99—128, ISBN 9788376560236, doi:10.2478/9788376560236
- Girolamo Mercuriale, Jan H. Chrościejowski (1583). De morbis puerorum Tractatus. „de morbis puerorum.”
