Alhemijski simbol

Simboli u alhemiji u delu Torberna Bergmana.

Alhemijski simboli, prvobitno osmišljeni kao deo alhemije, korišćeni su za označavanje nekih elemenata i jedinjenja sve do 18. veka. Iako je notacija bila delimično standardizovana, stil i simbol su varirali među alhemičarima. Lidi-Tengerž^[1] je objavio popis od 3.695 simbola i varijanti, i to nije bilo iscrpno, izostavljajući na primer mnoge simbole koje je koristio Isak Njutn. Ova stranica stoga navodi samo najčešće simbole.

Tri osnovna stanja

Prema Paracelzusu (1493—1541), glavna stanja ili tria prima kojima se materije nalaze su:

Sumpor ili duša, princip zapaljivosti : 🜍 ()
Merkur ili duh, princip topljivosti i isparljivosti : ☿ ()
So ili telo, princip nezapaljivosti i neisparljivosti: 🜔 ()

Četiri osnovna elementa

Zapadna alhemija koristi četiri klasična elementa. Simboli koji se koriste za njih su:^[2]

Vazduh 🜁 ()
Zemlja 🜃 ()
Vatra 🜂 ()
Voda 🜄 ()

Sedam planetarnih metala

Sedam metala poznatih od klasičnih vremena u Evropi bilo je povezano sa sedam klasičnih planeta; ovo je imalo veliku ulogu u alhemijskom simbolizmu. Tačna korelacija je varirala tokom vremena, a u ranim vekovima su ponekad pronađeni bronza ili elektrum umesto žive, ili bakar za Mars umesto gvožđa; međutim, zlato, srebro i olovo su oduvek bili povezani sa Suncem, Mesecom i Saturnom.^{[note 1]} Asocijacije u nastavku su potvrđene od 7. veka i ustalile su se do 15. veka. Ove standardizacije su počele da se raspadaju sa otkrićem antimona, bizmuta i cinka u 16. veku. Alhemičari bi metale obično nazivali njihovim planetarnim imenima, npr. „Saturn” za olovo, „Mars” za gvožđe; jedinjenja kalaja, gvožđa i srebra i dalje su se nazivala „veseli“, „borbeni“ i „mesečevi“; ili „Jupiterski”, „Marsovski” i „Mesečev”, tokom čitavog 17 veka. Tradicija je ostala i danas sa imenom elementa žive, gde su hemičari odlučili da je planetarno ime bolje od uobičajenih imena kao što je „živo srebro”, i u nekoliko arhaičnih izraza kao što su lunarna kaustika (za srebro-nitrat) i saturnizam (za trovanje olovom).^[3]^[4]

Svima sedam metala vladalo je jedno nebesko telo, planeta, ili božanstvo. Planete posle Saturna, Uran i Neptun.

Olovom vlada Saturn ♄ ()
Kalajem vlada Jupiter ♃ ()
Gvožđem vlada Mars ♂ ()
Zlatom vlada Sunce ☉ 🜚 ☼ ()
Bakrom vlada Venera ♀ ()
Živom vlada Merkur ☿ ()
Srebrom vlada Mesec ☽ ili ☾ ( ili) [takođe 🜛 po Njutnu] ^[5]

Svetovni elementi i kasniji metali

Antimon ♁ () (po Njutnu), takođe
Arsen 🜺 ()
Bizmut ♆ () (po Njutnu), 🜘 () (po Bergmanu)
Kobalt(približno 🜶) (po Bergmanu)
Mangan (po Bergmanu)
Nikl (po Bergmanu; ranije korišćen za regulus sumpora)
Kiseonik (po Lavoisieru)
Flogiston (po Bergmanu)
Fosfor ili
Platina ili (po Bergmanu i dr.)
Sumpor 🜍 () (po Njutnu)
Cink (po Bergmanu)

Alhemijska jedinjenja

Sledeći simboli su, između ostalih, usvojeni u Unikodu.

Kiselina (uključujući sirće) 🜊 (</img> )
Soni amonijak (amonijum hlorid) 🜹 (</img> ) ^[6]
Akva fortis (azotna kiselina) 🜅 (</img> ), AF ^[6]
Akva regia (azot-hlorovodonična kiselina) 🜆 (), 🜇 (), AR ^[6]
Vino života (koncentrovani etanol; zove se akua vitae ili spiritus vini) 🜈 (), SV ili 🜉 ()
Amalgam (legure metala i žive) 🝛 () = aaa, aaa (između ostalih skraćenica).
Cinobar (živin sulfid) 🜓 ()
Sirće (destilovano) 🜋 () (po Njutnu)
Vitriol ili Vitrolj (sulfati) 🜓 🜖 () ^[6]
Crni sumpor (ostatak od sublimacije sumpora) 🜏 ()^[7]

Simboli iz *Odabrane kolekcije retkih tajni,* Kenelma Digbija, 1682.

Alhemijski procesi

Alhemijski magnum opus se ponekad izražavao kao niz hemijskih operacija. U slučajevima kada ih je bilo dvanaest, svakom bi se mogao pripisati jedan od znakova zodijaka kao oblik kriptografije. Sledeći primer se može naći u Pernetijevom Dictionnaire mytho-hermétique (1758):^[8]

Kalcinacija (Ovan) ♈︎
Kongelacija (Bik) ♉︎
Fiksiranje (Blizanci) ♊︎
Disolucija (Rak ) ♋︎
Varenje (Lav ) ♌︎
Destilacija (Devica ) ♍︎
Sublimacija (Vaga ) ♎︎
Sinteza (Škorpija ) ♏︎
Sagorevanje (Strelac ) ♐︎
Fermentacija (Jarac ) ♑︎ (truljenje )
Umnožavanje (Vodolija ) ♒︎
Prikazivanje (Ribe ) ♓︎

Jedinice mere

Par simbola označamaju jedinice za zapreminu, težinu i vreme.

Mesec 🝱 () iliili xXx
Dan-Noć 🝰 ()
Čas ili sat 🝮 ()
Gutljaj 🝲
Unca ℥
Polovina unce 🝳

Unikod

Blok Alhemijski simboli je dodat 2010. godine kao deo Unikod 6.0.^[9]

Alhemijski simboli^[1]^[2] Zvanična tabela kodova Unikod konzorcijuma (PDF)
	0	1	2	3	4	5	6	7	8	9	A	B	C	D	E	F
U+1F70x	🜀	🜁	🜂	🜃	🜄	🜅	🜆	🜇	🜈	🜉	🜊	🜋	🜌	🜍	🜎	🜏
U+1F71x	🜐	🜑	🜒	🜓	🜔	🜕	🜖	🜗	🜘	🜙	🜚	🜛	🜜	🜝	🜞	🜟
U+1F72x	🜠	🜡	🜢	🜣	🜤	🜥	🜦	🜧	🜨	🜩	🜪	🜫	🜬	🜭	🜮	🜯
U+1F73x	🜰	🜱	🜲	🜳	🜴	🜵	🜶	🜷	🜸	🜹	🜺	🜻	🜼	🜽	🜾	🜿
U+1F74x	🝀	🝁	🝂	🝃	🝄	🝅	🝆	🝇	🝈	🝉	🝊	🝋	🝌	🝍	🝎	🝏
U+1F75x	🝐	🝑	🝒	🝓	🝔	🝕	🝖	🝗	🝘	🝙	🝚	🝛	🝜	🝝	🝞	🝟
U+1F76x	🝠	🝡	🝢	🝣	🝤	🝥	🝦	🝧	🝨	🝩	🝪	🝫	🝬	🝭	🝮	🝯
U+1F77x	🝰	🝱	🝲	🝳	🝴	🝵	🝶					🝻	🝼	🝽	🝾	🝿
Notes 1.^ Šablon:Junikod verzija 2.^ Siva područja označavaju neraspoređene kodne tačke

Galerija

Ovde su prikazane tablice iz knjige Reuter de Rozmon (1931) Istorija apotekarstva kroz vekove, tom II, 4 tablice posle strane 260 i 2 tablice posle strane 268.

(svih 6 tablica, uramljenih)

Napomene

^ For example, Mercury was tin and Jupiter was electrum in Marcianus.^[3]^‍:{{{1}}}

Reference

^ Fritz Lüdy-Tenger (1928). Alchemistische und chemische Zeichen. . Wolfgang Schneider (1962) Lexicon alchemistisch-pharmazeutischer Symbole covers many of the same symbols with a cross-index and indicates synonyms.
^ Holmyard 1957, str. 149.
^ ^a ^b Crosland, Maurice (2004). Historical Studies in the Language of Chemistry.
^ Holmyard 1957, str. 149
^ Newman, William R.; Walsh, John A.; Kowalczyk, Stacy; Hooper, Wallace E.; Lopez, Tamara (6. 3. 2009). „Proposal for Alchemical Symbols in Unicode” (PDF). Indiana University. p. 13, 2nd from bottom. Unicode: 1F71B. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b ^v ^g Holmyard 1957, str. 149
^ Explanation of the Chimical Characters from Nicaise Le Febvre, A compleat body of chymistry, London, 1670.
^ See Holmyard 1957, str. 150.
^ „Unicode 6.0.0”. Unicode Consortium. 11. 10. 2010. Pristupljeno 21. 10. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

Alhemijski simboli u Unikodu 6.0

[4] For example, Mercury was tin and Jupiter was electrum in Marcianus.^[3]^‍:{{{1}}}

[1] Fritz Lüdy-Tenger (1928). Alchemistische und chemische Zeichen. . Wolfgang Schneider (1962) Lexicon alchemistisch-pharmazeutischer Symbole covers many of the same symbols with a cross-index and indicates synonyms.

[2] Holmyard 1957, str. 149.

[Crosland-3] Crosland, Maurice (2004). Historical Studies in the Language of Chemistry.

[auto-5] Holmyard 1957, str. 149

[6] Newman, William R.; Walsh, John A.; Kowalczyk, Stacy; Hooper, Wallace E.; Lopez, Tamara (6. 3. 2009). „Proposal for Alchemical Symbols in Unicode” (PDF). Indiana University. p. 13, 2nd from bottom. Unicode: 1F71B. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[auto2-7] v ^g Holmyard 1957, str. 149

[8] Explanation of the Chimical Characters from Nicaise Le Febvre, A compleat body of chymistry, London, 1670.

[9] See Holmyard 1957, str. 150.

[10] „Unicode 6.0.0”. Unicode Consortium. 11. 10. 2010. Pristupljeno 21. 10. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[note 1]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[1]

[2]