Алхемијски симбол

Симболи у алхемији у делу Торберна Бергмана.

Алхемијски симболи, првобитно осмишљени као део алхемије, коришћени су за означавање неких елемената и једињења све до 18. века. Иако је нотација била делимично стандардизована, стил и симбол су варирали међу алхемичарима. Лиди-Тенгерж^[1] је објавио попис од 3.695 симбола и варијанти, и то није било исцрпно, изостављајући на пример многе симболе које је користио Исак Њутн. Ова страница стога наводи само најчешће симболе.

Три основна стања

Према Парацелзусу (1493—1541), главна стања или tria prima којима се материје налазе су:

Сумпор или душа, принцип запаљивости : 🜍 ()
Меркур или дух, принцип топљивости и испарљивости : ☿ ()
Со или тело, принцип незапаљивости и неиспарљивости: 🜔 ()

Четири основна елемента

Западна алхемија користи четири класична елемента. Симболи који се користе за њих су:^[2]

Ваздух 🜁 ()
Земља 🜃 ()
Ватра 🜂 ()
Вода 🜄 ()

Седам планетарних метала

Седам метала познатих од класичних времена у Европи било је повезано са седам класичних планета; ово је имало велику улогу у алхемијском симболизму. Тачна корелација је варирала током времена, а у раним вековима су понекад пронађени бронза или електрум уместо живе, или бакар за Марс уместо гвожђа; међутим, злато, сребро и олово су одувек били повезани са Сунцем, Месецом и Сатурном.^{[note 1]} Асоцијације у наставку су потврђене од 7. века и усталиле су се до 15. века. Ове стандардизације су почеле да се распадају са открићем антимона, бизмута и цинка у 16. веку. Алхемичари би метале обично називали њиховим планетарним именима, нпр. „Сатурн” за олово, „Марс” за гвожђе; једињења калаја, гвожђа и сребра и даље су се називала „весели“, „борбени“ и „месечеви“; или „Јупитерски”, „Марсовски” и „Месечев”, током читавог 17 века. Традиција је остала и данас са именом елемента живе, где су хемичари одлучили да је планетарно име боље од уобичајених имена као што је „живо сребро”, и у неколико архаичних израза као што су лунарна каустика (за сребро-нитрат) и сатурнизам (за тровање оловом).^[3]^[4]

Свима седам метала владало је једно небеско тело, планета, или божанство. Планете после Сатурна, Уран и Нептун.

Оловом влада Сатурн ♄ ()
Калајем влада Јупитер ♃ ()
Гвожђем влада Марс ♂ ()
Златом влада Сунце ☉ 🜚 ☼ ()
Бакром влада Венера ♀ ()
Живом влада Меркур ☿ ()
Сребром влада Месец ☽ или ☾ ( или) [такође 🜛 по Њутну] ^[5]

Световни елементи и каснији метали

Антимон ♁ () (по Њутну), такође
Арсен 🜺 ()
Бизмут ♆ () (по Њутну), 🜘 () (по Бергману)
Кобалт(приближно 🜶) (по Бергману)
Манган (по Бергману)
Никл (по Бергману; раније коришћен за регулус сумпора)
Кисеоник (по Лавоисиеру)
Флогистон (по Бергману)
Фосфор или
Платина или (по Бергману и др.)
Сумпор 🜍 () (по Њутну)
Цинк (по Бергману)

Алхемијска једињења

Следећи симболи су, између осталих, усвојени у Уникоду.

Киселина (укључујући сирће) 🜊 (</img> )
Сони амонијак (амонијум хлорид) 🜹 (</img> ) ^[6]
Аква фортис (азотна киселина) 🜅 (</img> ), АФ ^[6]
Аква региа (азот-хлороводонична киселина) 🜆 (), 🜇 (), АР ^[6]
Вино живота (концентровани етанол; зове се акуа витае или спиритус вини) 🜈 (), СВ или 🜉 ()
Амалгам (легуре метала и живе) 🝛 () = ааа, ааа (између осталих скраћеница).
Цинобар (живин сулфид) 🜓 ()
Сирће (дестиловано) 🜋 () (по Њутну)
Витриол или Витрољ (сулфати) 🜓 🜖 () ^[6]
Црни сумпор (остатак од сублимације сумпора) 🜏 ()^[7]

Симболи из *Одабране колекције ретких тајни,* Кенелма Дигбија, 1682.

Алхемијски процеси

Алхемијски магнум опус се понекад изражавао као низ хемијских операција. У случајевима када их је било дванаест, сваком би се могао приписати један од знакова зодијака као облик криптографије. Следећи пример се може наћи у Пернетијевом Dictionnaire mytho-hermétique (1758):^[8]

Калцинација (Ован) ♈︎
Конгелација (Бик) ♉︎
Фиксирање (Близанци) ♊︎
Дисолуција (Рак ) ♋︎
Варење (Лав ) ♌︎
Дестилација (Девица ) ♍︎
Сублимација (Вага ) ♎︎
Синтеза (Шкорпија ) ♏︎
Сагоревање (Стрелац ) ♐︎
Ферментација (Јарац ) ♑︎ (труљење )
Умножавање (Водолија ) ♒︎
Приказивање (Рибе ) ♓︎

Јединице мере

Пар симбола означамају јединице за запремину, тежину и време.

Месец 🝱 () илиили xXx
Дан-Ноћ 🝰 ()
Час или сат 🝮 ()
Гутљај 🝲
Унца ℥
Половина унце 🝳

Уникод

Блок Алхемијски симболи је додат 2010. године као део Уникод 6.0.^[9]

Алхемијски симболи^[1]^[2] Званична табела кодова Уникод конзорцијума (PDF)
	0	1	2	3	4	5	6	7	8	9	A	B	C	D	E	F
U+1F70x	🜀	🜁	🜂	🜃	🜄	🜅	🜆	🜇	🜈	🜉	🜊	🜋	🜌	🜍	🜎	🜏
U+1F71x	🜐	🜑	🜒	🜓	🜔	🜕	🜖	🜗	🜘	🜙	🜚	🜛	🜜	🜝	🜞	🜟
U+1F72x	🜠	🜡	🜢	🜣	🜤	🜥	🜦	🜧	🜨	🜩	🜪	🜫	🜬	🜭	🜮	🜯
U+1F73x	🜰	🜱	🜲	🜳	🜴	🜵	🜶	🜷	🜸	🜹	🜺	🜻	🜼	🜽	🜾	🜿
U+1F74x	🝀	🝁	🝂	🝃	🝄	🝅	🝆	🝇	🝈	🝉	🝊	🝋	🝌	🝍	🝎	🝏
U+1F75x	🝐	🝑	🝒	🝓	🝔	🝕	🝖	🝗	🝘	🝙	🝚	🝛	🝜	🝝	🝞	🝟
U+1F76x	🝠	🝡	🝢	🝣	🝤	🝥	🝦	🝧	🝨	🝩	🝪	🝫	🝬	🝭	🝮	🝯
U+1F77x	🝰	🝱	🝲	🝳	🝴	🝵	🝶					🝻	🝼	🝽	🝾	🝿
Notes 1.^ Шаблон:Јуникод верзија 2.^ Сива подручја означавају нераспоређене кодне тачке

Галерија

Овде су приказане таблице из књиге Реутер де Розмон (1931) Историја апотекарства кроз векове, том II, 4 таблице после стране 260 и 2 таблице после стране 268.

(свих 6 таблица, урамљених)

Напомене

^ For example, Mercury was tin and Jupiter was electrum in Marcianus.^[3]^‍:{{{1}}}

Референце

^ Fritz Lüdy-Tenger (1928). Alchemistische und chemische Zeichen. . Wolfgang Schneider (1962) Lexicon alchemistisch-pharmazeutischer Symbole covers many of the same symbols with a cross-index and indicates synonyms.
^ Holmyard 1957, стр. 149.
^ ^а ^б Crosland, Maurice (2004). Historical Studies in the Language of Chemistry.
^ Holmyard 1957, стр. 149
^ Newman, William R.; Walsh, John A.; Kowalczyk, Stacy; Hooper, Wallace E.; Lopez, Tamara (6. 3. 2009). „Proposal for Alchemical Symbols in Unicode” (PDF). Indiana University. p. 13, 2nd from bottom. Unicode: 1F71B.
^ ^а ^б ^в ^г Holmyard 1957, стр. 149
^ Explanation of the Chimical Characters from Nicaise Le Febvre, A compleat body of chymistry, London, 1670.
^ See Holmyard 1957, стр. 150.
^ „Unicode 6.0.0”. Unicode Consortium. 11. 10. 2010. Приступљено 21. 10. 2019.

Спољашње везе

Алхемијски симболи у Уникоду 6.0

[4] For example, Mercury was tin and Jupiter was electrum in Marcianus.^[3]^‍:{{{1}}}

[1] Fritz Lüdy-Tenger (1928). Alchemistische und chemische Zeichen. . Wolfgang Schneider (1962) Lexicon alchemistisch-pharmazeutischer Symbole covers many of the same symbols with a cross-index and indicates synonyms.

[2] Holmyard 1957, стр. 149.

[Crosland-3] а ^б Crosland, Maurice (2004). Historical Studies in the Language of Chemistry.

[auto-5] Holmyard 1957, стр. 149

[6] Newman, William R.; Walsh, John A.; Kowalczyk, Stacy; Hooper, Wallace E.; Lopez, Tamara (6. 3. 2009). „Proposal for Alchemical Symbols in Unicode” (PDF). Indiana University. p. 13, 2nd from bottom. Unicode: 1F71B.

[auto2-7] а ^б ^в ^г Holmyard 1957, стр. 149

[8] Explanation of the Chimical Characters from Nicaise Le Febvre, A compleat body of chymistry, London, 1670.

[9] See Holmyard 1957, стр. 150.

[10] „Unicode 6.0.0”. Unicode Consortium. 11. 10. 2010. Приступљено 21. 10. 2019.

[1]

[2]

[note 1]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[1]

[2]