Амерички председник (film)
| Američki predsednik | |
|---|---|
.jpg) Filmski poster | |
| Izvorni naslov | The American President |
| Režija | Rob Rajner |
| Scenario | Aron Sorkin |
| Producent | Rob Rajner |
| Glavne uloge | Majkl Daglas Anet Bening Martin Šin Dejvid Pejmer Samanta Matis Majkl Džej Foks |
| Muzika | Mark Šejman |
| Direktor fotografije | Džon Sil |
| Montaža | Robert Lejton |
| Producentska kuća | Castle Rock Entertainment Universal Pictures Wildwood Enterprises |
| Distributer | Columbia Pictures Universal Pictures |
| Godina | 1995. |
| Trajanje | 113 minuta[1] |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 62 miliona dolara[2] |
| Zarada | 107,9 miliona dolara[3] |
| IMDb veza | |
Američki predsednik (engl. The American President) je američki ljubavni humorističko-dramski film iz 1995. godine, režisera i producenta Roba Rajnera, prema scenariju koji je napisao Aron Sorkin. Glavnu ulogu u filmu tumači Majkl Daglas kao predsednik Endru Šepard, udovac koji ulazi u vezu sa lobistkinjom za zaštitu životne sredine Sidni Elen Vejd (Anet Bening) – koja se tek doselila u Vašington – dok istovremeno pokušava da obezbedi usvajanje zakona o kontroli kriminala u godini kada se kandiduje za reizbor. Sporedne uloge tumače Martin Šin, Dejvid Pejmer, Samanta Matis, Majkl Džej Foks i Ričard Drajfus.
Film je zaradio preko 107 miliona dolara širom sveta i naišao na pozitivne recenzije kritičara, koji su naročito pohvalili glumu, muziku, priču i scenario. Mark Šejman, kompozitor filma, bio je nominovan za Oskara u kategoriji za najbolju originalnu muziku.[4][5] Film je bio nominovan za pet Zlatnih globusa, u kategorijama za najbolji film (mjuzikl ili komedija), najboljeg reditelja, najboljeg glumca u mjuziklu ili komediji (Daglas), najbolju glumicu u mjuziklu ili komediji (Bening) i najbolji scenario.[6][7] Američki filmski institut je 2002. smestio film na 75. mesto liste „najboljih američkih ljubavnih priča”.[8]
Radnja
[uredi | uredi izvor]Predsednik Endru Šepard iz Demokratske stranke priprema kampanju za reizbor. Zajedno sa svojim timom, na čijem je čelu šef kabinet i njegov najbolji prijatelj Ej-Džej Makinerni, on pokušava da konsoliduje rejting administracije od 63% usvajanjem umerenog zakona o kontroli kriminala. Međutim, podrška ovom zakonu u obe stranke je mlaka: konzervativci ga odbacuju, dok liberali smatraju da je previše blag. Ako zakon bude usvojen, pretpostavlja se da će Šepard gotovo sigurno biti reizabran. Šepard odlučuje da najavi zakon i obezbedi podršku Kongresa do svog govora o stanju nacije.
Kada se ispostavi da predsednikova rođaka Džudit, koja je trebalo da bude domaćica na državnom banketu za predsednika Francuske, ne može prisustvovati zbog bolesti, Šepard shvata da je slika njegovog osoblja o njemu kao usamljenom udovcu tačan. Ubrzo zatim upoznaje Sidni Elen Vejd, advokatkinju zaposlenu u firmi za lobiranje za zaštitu životne sredine, koja radi na usvajanju zakona o značajnom smanjenju emisije ugljen-dioksida. Poziva Sidni da bude domaćica (i njegova pratiteljka) na državnom banketu, gde ona oduševljava goste i pleše sa njim.
Tokom jednog sastanka, Šepard postiže dogovor sa Sidni: ako uspe da obezbedi 24 glasa za ekološki zakon pre njegovog govora o stanju nacije, on će joj osigurati poslednjih deset. Makinerni veruje da Sidni neće uspeti da dobije dovoljno glasova, čime bi Šepard bio oslobođen odgovornosti ako zakon ne bude usvojen.
Šepard i Sidni počinju da se viđaju i zaljubljuju se. Republikanski predsednički kandidat, senator Bob Ramson, pojačava svoje napade, fokusirajući se na Sidninu prošlost kao aktivistkinje i dovodeći u pitanje Šepardovu etiku i porodične vrednosti. Predsednikovo odbijanje da opovrgne Ramsonove optužbe smanjuje njegovu popularnost i urušava ključnu političku podršku, što ugrožava zakon o kriminalu.
Sidni je razočarana nakon neuspešnog sastanka sa trojicom kongresmena iz Mičigena u vezi sa ekološkim zakonom. Kada to kaže Šepardu, slučajno pominje da kongresmeni žele da obore i predsednikov zakon o kriminalu i njen ekološki zakon. Šepard i Makinerni su suočeni sa etičkom dilemom, ali ne mogu da ignorišu priliku da usvoje zakon o kriminalu, čak i ako to znači da predsednik odustane od dogovora sa Sidni.
Konačno, Sidni obezbeđuje dovoljno glasova za ekološki zakon, dok Šepardu nedostaju tri glasa. On može da ih dobije samo ako odustane od ekološkog zakona kako bi obezbedio podršku trojice kongresmena iz Mičigena za zakon o kriminalu – na šta pristaje.
Sidnina firma je otpušta zbog neuspeha u ostvarenju ciljeva i ugrožavanja njene političke reputacije. Ona odlazi kod Šeparda da okonča njihovu vezu i pominje mogućnost zaposlenja u Hartfordu, u Konektikatu. Dok on brani zakon o kriminalu kao svoj glavni prioritet, ona ga kritikuje kao slab i nedovoljan da spreči kriminal.
Pre govora o stanju nacije, Šepard neočekivano izlazi pred novinare u Beloj kući i oštro odgovara na Ramsonove napade na njegove vrednosti i karakter, kao i na insinuacije da se Sidni prostituisala za političke usluge. Objavljuje da će poslati kontroverzni ekološki zakon na glasanje Kongresu sa ogromnim smanjenjem emisije fosilnih goriva od 20% – mnogo više od prvobitno predloženih 10%. Pored toga, povlači zakon o kriminalu kako bi predložio jači, sa značajnim merama kontrole oružja.
Šepardova strast inspiriše novinare i njegovo osoblje. Šepard i Sidni se mire, a ona ga prati do vrata sale Predstavničkog doma, gde ga dočekuje gromoglasan aplauz dok se sprema da održi govor o stanju nacije.
Uloge
[uredi | uredi izvor]| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Majkl Daglas | predsednik Endru Šepard |
| Anet Bening | Sidni Elen Vejd |
| Martin Šin | Ej-Džej Makinerni |
| Dejvid Pejmer | Leon Kodak |
| Samanta Matis | Džejni Basdin |
| Džon Mahoni | Leo Solomon |
| Majkl Džej Foks | Luis Rotšild |
| Ana Diver Smit | Robin Makol |
| Nina Šjemoško | Bet Vejd |
| Vendi Malik | Suzan Sloun |
| Šona Voldron | Lusi Šepard |
| En Hejni | gospođa Čapil |
| Ričard Drajfus | senator Bob Ramson |
| Bob Bilingsli | agent Kuper |
| Gejl Strikland | Ester Makinerni |
| Džošua Malina | Dejvid |
| Tejlor Nikols | Stu |
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „The American President (15)”. British Board of Film Classification. 15. 11. 1995. Arhivirano iz originala 20. 11. 2016. g. Pristupljeno 19. 11. 2016.
- ^ „The American President (1995) - Financial Information”. M.the-numbers.com. Arhivirano iz originala 4. 2. 2021. g. Pristupljeno 2022-02-19.
- ^ „The American President (1995)”. Box Office Mojo. Arhivirano iz originala 13. 1. 2021. g. Pristupljeno 2016-11-06.
- ^ „1996 | Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences”. Oscars.org. 1996-03-25. Arhivirano iz originala 17. 4. 2018. g. Pristupljeno 2016-11-06.
- ^ „Past Winners Database: 1995 68th Academy Awards”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 16. 9. 2006. g. Pristupljeno 16. 10. 2006.
- ^ „The 53rd Annual Golden Globe Awards (1996)”. Hollywood Foreign Press Association. Arhivirano iz originala 28. 10. 2006. g. Pristupljeno 16. 10. 2006.
- ^ „Past Winners Database: 1995 53rd Golden Globe Awards”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 11. 9. 2006. g. Pristupljeno 16. 10. 2006.
- ^ „AFI's 100 YEARS...100 PASSIONS”. afi.com. Arhivirano iz originala 8. 3. 2021. g. Pristupljeno 8. 3. 2011.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Američki predsednik na veb-sajtu IMDb (jezik: engleski)
