Pređi na sadržaj

Амфиоксус

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Amfioksus
Amfioksus (Branchiostoma lanceolatum)
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Leptocardii
Red: Amphioxiformes
Porodica: Branchiostomidae
Rod: Branchiostoma
Vrsta:
B. lanceolatum
Binomno ime
Branchiostoma lanceolatum

Amfioksus (lat. Branchiostoma lanceolatum) ili (lat. Amphioxus lanceolatus), poznat i kao kopljasta ribica ili kopljača je vrsta primitivnih hordata iz roda lat. Branchiostoma. Najprostiji je hordat ribolikog, prozračnog tela, dužine 6—8 cm, zašiljenog na oba kraja. Živi do glave zariven u pesak, po plićacima morskih obala.[1]

Građa amfioksusa

[uredi | uredi izvor]

Telo mu je pokriveno jednoslojnom kožom i skoro je prozračno. Ispod kože se nalaze mišići raspoređeni u dve snažne mišićne mase koje se pružaju duž bokova tela. Da bi se efikasnije kretali, muskulatura amfioksusa je segmentirana (mišići su izdeljeni mišićnim opnama). Nema lobanju, udove, ni srce, a umesto kičmenice, na leđnoj strani, od glave do repa, kao osovinski organ, proteže se štapićarsta leđna horda (svitnjak).[1]

Iznad horde nalazi se krvni sud i nervni sistem u obliku cevi sa koje polaze metamerno raspoređeni nervi, po dva u svakom segmentu. Amfioksus ima cevast nervni sistem. Pednji deo ove cevi je nešto proširen i predstavlja prapočetak mozga. Ispod horde nalazi se crevo. Počinje usnim otvorom oko kojeg se nalaze treplje. U njima se nalaze čulne ćelije za miris. Čulni organi imaju sasvim primitivan karakter. Diše na škrge koje se nalaze u ždrelu. Zbog velikog broja škržnih proreza u proširenom prednjem delu crevnog kanala, amfioksus je i dobio svoj drugi naziv (lat. Branchiostoma).[2] U larvenoj fazi svog razvoja, škrge direktno komuniciraju sa spoljašnjim svetom, dok se kasnije, dva uzdužna kožna nabora obrazuju okoškržastu duplju, u koju prodire voda iz škrga.[3]

Krvni sistem je zatvoren, čine ga dva krvna suda, jedan je dorzalna arterija, koja se nalazi iznad, drugi ventralna vena ispod creva, međusobno povezanih bočnim sudovima.[2] Krv cirkuliše zahvaljujući kontraktilnosti trbušne aorte koja ima proširenja (bulbuilli), koja vrše ulogu srca, koje nije diferencirano. S obzirom da je amfioksus slabo aktivna životinja, njena krv je bezbojna, ne sadrži krvne ćelije niti pigmente, sadrži samo leukocite i limfocite,[2], a kiseonik se direktno rastvara u krvnoj tečnosti. Ekskretorni sistem čine metamerno raspoređeni nefridijalni organi. Raspoređeni su u dva uzdužna niza, sa svake strane ždrela po jedan.

Šema poprečnog i uzdužnog preseka amfioksusa
1.moždani odeljak; 2.notohorda; 3.nervna cev; 4.analno peraje; 5.analni otvor; 6.crevo; 7.krvni sistem; 8.atrijalni otvor; 9.okoloždrelna duplja; 10.pora; 11.ždrelo; 12.vestibulum; 13.usne treplje; 14.usni otvor; 15.gonade; 16.svetlosni receptor; 17.nervi; 18.pleuralni nabor

Razmnožavanje

[uredi | uredi izvor]

Razmnožava se polno. Polni sistem je proste građe. Čine ga nizovi žlezda metamerno raspoređenih u oblasti okoloždrelne duplje. Prskanjem njihovih zidova, polne ćelije se oslobađaju u okoloždrelnu duplju, pa kroz atrijalni otvor, zajedno sa vodom u spoljašnju sredinu. Oplođenje je spoljašnje, u vodi. Ove životinje su gonohoristi, ali je razlika između polnih žlezda veoma mala, a polovi se ne mogu razlikovati ni spolja, ni po gonadama.[3]

Postoji stadijum larve, koji se znatno razlikuje od odraslih jedinki.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Amfioksusa je prvi opisao Palas (nem. Peter Simon Pallas) 1774. godine, pod nazivom lat. Limax lanceolatus smatrajući ga vrstom puža golaća. Tek 1834. Kosta (ital. Oronzio Gabriele Costa) ga je ponovo opisao kao vrstu ribe pod nazivom lat. Branchiostoma lanceolatum, koji se i danas koristi. Jarel (engl. William Yarrell) je 1836. utvrdio osovinski skelet u vidu horde i zbog toga mu dao naziv amfioksus. Iscrpna poručavanja je izvršio Johan Miler (nem. Johan Müller) 1839, a Kovaljevski (rus. Алекса́ндр Ону́фриевич Ковале́вский) je 1867. utvrdio sličnost njegovog embrionalnog razvitka sa plaštašima. U isto vreme, Hekel (nem. Ernst Heinrich Philip Haeckel) je utvrdio da najstariji prapreci svih kičmenjaka vode poreklo od nekih prapredaka, čiji je jedini preživeli predstavnik amfioksus, a celu grupu životinja, koje nemaju lobanjsku čauru, niti jasno deferenciran mozak, kojoj pripada veoma mali broj isključivo morskih životinja nazvao lat. acrania, (lat. Cephalochordata), odnosno kopljaši.[4]

Značaj

[uredi | uredi izvor]

Amfioksus u evolutivnom pogledu je značajan po tome što pored osobina kičenjaka ima i primitivnije osobine,[1] zbog čega je poslužio za objašnjene porekla kičmenjaka.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Matović 2004, str. 71.
  2. ^ a b v Radovanović 1959, str. 298.
  3. ^ a b Radovanović 1959, str. 299.
  4. ^ Radovanović 1959, str. 296.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Kalezić M. 2000. god. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
  • Radovanović, Milutin (1959). „VI Klasa Mamalia - sisari”. Ur.: Jovanović, Borivoj. Zoologija sa osnovama evolucije (drugo dopunjeno izd.). Beograd: Naučna knjiga. str. 433. 
  • Matović, Marijana (2004). „Dobroslav M. Ružić (1854—1918)” (PDF). Glas biblioteke. Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 08. 2016. g. Pristupljeno 29. 10. 2015.  Nepoznati parametar |volumen= ignorisan [|volume= se preporučuje] (pomoć)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Vikivrste imaju više informacija o članku Amfioksus.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амфиоксус&oldid=27538017”