Anadiploza
Anadiploza (grč. ἀναδίπλωσις — udvajanje, udvostručenje) je stilska figura ponavljanja u kojoj se poslednja reč ili grupa reči jedne rečenice, stiha ili strofe ponavlja na početku naredne rečenice, stiha ili strofe. [1][2] Zajedno sa anaforom, epiforom i simplokom pripada figurama koje se jednim imenom zovu lirski paralelizmi. Spada u figure dikcije.[3]
Istorijat pojma
[uredi | uredi izvor]Anadiploza ima više različitih naziva. U antici je označavala bilo koje ponavljanje reči ili grupe reči.[3] Ciceron je zvao revocatio verbi, Hermogen epanastrofom i anastrofom, Tiberije koristi i termin epanadiploza.[4] Korišćeni su i nazivi epizeuksa, palilogija, reduplikacija, čak i antimetabola.[3] Danas se anadiploza najčešće poistovećuje sa palilogijom, ali razgraničava od ostalih navedenih figura.[5]
Upotreba
[uredi | uredi izvor]Pošto ponavlja reč u uzastopnim rečenicama, naglašava glavnu ideju a u poeziji služi i ritmu.[6] Česta je figura kako u poeziji, tako i u prozi. Upotrebljava se i u novinarstvu a u govorima i reklamama je sredstvo ubeđivanja. Neretko se koristi u svakodnevnom govoru, naročito u dijalogu kada nakon postavljenog pitanja sagovornik odgovara ponavljanjem poslednje reči, ili više njih u odgovoru: Gde je otišao? - Otišao je do prodavnice.[3] Nije nužno da ponovljene reči budu odmah jedna za drugom, mogu postojati i reči između njih pod uslovom da je ponavljanje i dalje u početku naredne rečenice.
Anadiploza i antimetabola
[uredi | uredi izvor]Anadiploza je sastavni deo antimetabole, ali antimetabola nije uvek upotrebljena u anadiplozi. Rečenica "Jedan za sve, svi za jednog." (Tri musketara, Aleksandar Dima) jeste antimetabola zato što ponavlja prvu polovinu rečenice u drugoj polovini i preokreće je kao u ogledalu; ista rečenica je anadiploza zato što se završetak prve polovine rečenice (sve) ponavlja na početku druge polovine rečenice (svi).
S druge strane rečenica "Naša sumnja je naša strast, a naša strast je naš zadatak." (Srednje godine, Henri Džejms) jeste anadiploza zbog ponavljanja reči naša strast na kraju prve polovine i na početku druge polovine rečenice, ali nije antimetabola jer se ne ponavlja čitava prva polovina rečenice u drugoj samo preokrenuta, već samo jedan njen deo.
Primeri
[uredi | uredi izvor]„ | I na samo ovo okrenite sve staranje svoje da pokažete u veri svojoj dobrodetelj, a u dobrodetelji razum, |
” |
— Biblija, Druga poslanica Petrova, 1:5-7 |
„ | Uranila Kosovka devojka, |
” |
— Kosovka devojka, srpska epska narodna pesma |
„ | Vrati mi moje krpice |
” |
— Vrati mi moje krpice, Vasko Popa |
„ | U šest časova čekali smo kafu, |
” |
— Čudo za doručak, Elizabet Bišop |
Anadiploza je u ovoj kratkoj pesmi sprovedena u svakom stihu:
„ | Igliče venče nad vodu cveta, |
” |
— srpska lirska narodna pesma |
Anadiploza udružena sa antimetabolom:
„ | Jedite da bi živeli, nemojte živeti da bi jeli. |
” |
— Sokrat |
Anadiploza udružena sa simplokom:
„ | I bila je moja, bila je moja, ključ je bio u mojoj šaci, moja šaka je bila u mom džepu, bila je moja. |
” |
— Lolita, Vladimir Nabokov |
Slične stilske figure
[uredi | uredi izvor]- Anastrofa
- Anafora
- Antimetabola
- Epanadiploza
- Epanalepsa
- Epizeuksa
- Epifora
- Gradacija
- Palilogija
- Regresija (stilska figura)
- Simploka
- Hijazam
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 19. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. str. 9-10. ISBN 978-0-19-860883-7.
- ^ a b v g Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 32—33. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019.
- ^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 298—300. ISBN 978-86-343-0277-6.
- ^ Živković, Dragiša, ur. (2001). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 21.
- ^ „Anadiplosis”. Literary Devices. Pristupljeno 15. 3. 2019.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Živković, Dragiša, ur. (2001). Rečnik književnih termina (2 izd.). str. 21.
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 298—300. ISBN 978-86-343-0277-6.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 32—33. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 15. 3. 2019.
- Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. str. 9-10. ISBN 978-0-19-860883-7.