Анадиплоза
Анадиплоза (grč. ἀναδίπλωσις — удвајање, удвостручење) је стилска фигура понављања у којој се последња реч или група речи једне реченице, стиха или строфе понавља на почетку наредне реченице, стиха или строфе. [1][2] Заједно са анафором, епифором и симплоком припада фигурама које се једним именом зову лирски паралелизми. Спада у фигуре дикције.[3]
Историјат појма
[уреди | уреди извор]Анадиплоза има више различитих назива. У антици је означавала било које понављање речи или групе речи.[3] Цицерон је звао revocatio verbi, Хермоген епанастрофом и анастрофом, Тиберије користи и термин епанадиплоза.[4] Коришћени су и називи епизеукса, палилогија, редупликација, чак и антиметабола.[3] Данас се анадиплоза најчешће поистовећује са палилогијом, али разграничава од осталих наведених фигура.[5]
Употреба
[уреди | уреди извор]Пошто понавља реч у узастопним реченицама, наглашава главну идеју а у поезији служи и ритму.[6] Честа је фигура како у поезији, тако и у прози. Употребљава се и у новинарству а у говорима и рекламама је средство убеђивања. Неретко се користи у свакодневном говору, нарочито у дијалогу када након постављеног питања саговорник одговара понављањем последње речи, или више њих у одговору: Где је отишао? - Отишао је до продавнице.[3] Није нужно да поновљене речи буду одмах једна за другом, могу постојати и речи између њих под условом да је понављање и даље у почетку наредне реченице.
Анадиплоза и антиметабола
[уреди | уреди извор]Анадиплоза је саставни део антиметаболе, али антиметабола није увек употребљена у анадиплози. Реченица "Један за све, сви за једног." (Три мускетара, Александар Дима) јесте антиметабола зато што понавља прву половину реченице у другој половини и преокреће је као у огледалу; иста реченица је анадиплоза зато што се завршетак прве половине реченице (све) понавља на почетку друге половине реченице (сви).
С друге стране реченица "Наша сумња је наша страст, а наша страст је наш задатак." (Средње године, Хенри Џејмс) јесте анадиплоза због понављања речи наша страст на крају прве половине и на почетку друге половине реченице, али није антиметабола јер се не понавља читава прва половина реченице у другој само преокренута, већ само један њен део.
Примери
[уреди | уреди извор]„ | И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум, |
” |
— Библија, Друга посланица Петрова, 1:5-7 |
„ | Уранила Косовка девојка, |
” |
— Косовка девојка, српска епска народна песма |
„ | Врати ми моје крпице |
” |
— Врати ми моје крпице, Васко Попа |
„ | У шест часова чекали смо кафу, |
” |
— Чудо за доручак, Елизабет Бишоп |
Анадиплоза је у овој краткој песми спроведена у сваком стиху:
„ | Игличе венче над воду цвета, |
” |
— српска лирска народна песма |
Анадиплоза удружена са антиметаболом:
„ | Једите да би живели, немојте живети да би јели. |
” |
— Сократ |
Анадиплоза удружена са симплоком:
„ | И била је моја, била је моја, кључ је био у мојој шаци, моја шака је била у мом џепу, била је моја. |
” |
— Лолита, Владимир Набоков |
Сличне стилске фигуре
[уреди | уреди извор]- Анастрофа
- Анафора
- Антиметабола
- Епанадиплоза
- Епаналепса
- Епизеукса
- Епифора
- Градација
- Палилогија
- Регресија (стилска фигура)
- Симплока
- Хијазам
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 19. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. стр. 9-10. ISBN 978-0-19-860883-7.
- ^ а б в г Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 32—33. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 15. 3. 2019.
- ^ Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 298—300. ISBN 978-86-343-0277-6.
- ^ Živković, Dragiša, ур. (2001). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 21.
- ^ „Anadiplosis”. Literary Devices. Приступљено 15. 3. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Živković, Dragiša, ур. (2001). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 21.
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 298—300. ISBN 978-86-343-0277-6.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 32—33. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 15. 3. 2019.
- Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms. стр. 9-10. ISBN 978-0-19-860883-7.