Pređi na sadržaj

Ana Pavlovna

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ana Pavlovna
Lični podaci
Puno imeAna Pavlovna
Datum rođenja(1795-01-18)18. januar 1795.
Mesto rođenjaSankt Peterburg, Rusko carstvo
Datum smrti1. mart 1865.(1865-03-01) (70 god.)
Mesto smrtiHag, Holandija
GrobDelft
Porodica
SupružnikVilem II
RoditeljiPavle I
Marija Fjodorovna
DinastijaRomanov
kraljica Holandije
Period1840-1849

Ana Pavlovna (rus. А́нна Па́вловна, rođena 18. januara 1795. u Sankt Peterburgu, umrla 1. marta 1865. u Hagu) bila je ruska princeza, ćerka cara Pavla I i kraljica Holandije.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođena je u Sankt Peterburgu kao osmo dete i šesta ćerka cara Rusije Pavla I Petroviča i Marije Fjodorovne. Odrasla je u Carskom selu, letnjoj rezidenciji Romanovih. Detinjstvo je provela sa svojom mlađom braćom, Nikolom i Mihailom. Imala je vrlo široko obrazovanje, uključujući jezike i matematiku, a naročito je bila dobra u rukotvorinama i slikarstvu. 1809. godine car Napoleon I se zainteresovao za brak sa Anom. Ipak njena majka je uspela da oduži slanje odgovora dovoljno dugo da to interesovanje prestane i da oženi Mariju Lujza, ćerku austrijskog cara.[1]

Brak

[uredi | uredi izvor]
Slika Anine kraljevske porodice

21. februara 1816. godine udaje se za princa, a kasnije i kralja Holandije Vilema II.[2] Ovaj brak je predložio njen brat Aleksandar I, kao simbol saveza stvoren nakon Bečkog kongresa. Kako je ranije odlučeno da ni jedan član Romanovih ne može biti prisiljen da uđe u brak, Vilijam je pozvan u Rusiju pre venčanja, kako bi se Ana upoznala sa njim. Dogovoreno je i da deca princa Vilijama budu podignuta kao protestanti, ali da Ana ostane u pravoslavlju. Aleksandar Puškin je napisao specijalnu pesmu povodom ovog venčanja "Princ od oranža".[1] Nakon svadbe još godinu dana su mladenci ostali u Rusiji, a nakon toga otišli u prinčevu otadžbinu. Ana je bila šokirana zbog razlika između Rusije i njene nove zemlje, posebno kada je reč o klasnom sistemu, što je bilo mnogo manje izraženo u Holandiji, i teško se prilagođavala tome. Živeli su u Briselu sve dok ih belgijska revolucija nije primorala da odu 1830. godine. Ana je Brisel volela mnogo više od severa, jer ju je podsećala na svoju rodnu zemlju. Osnovala je školu gde su siromašne žene i devojke obrazovane u šivenju (1832) i bolnica za vojne ranjene u belgijskoj revoluciji (1830).

Njen brak je bio buran. Od samog početka, Ana je sebe smatrala superiornom od Vilema. 1829. godine ukradeno je nekoliko komada njenog nakita, a ona je sumnjala na supružnika, jer je tada bio u dugovima i družio sa sumnjivim ljudima. Vilemova preljuba stvorila je sukobe između njih, zbog čega su živeli odvojeno do 1843. godine. Ipak, Ana je nastavila da gaji nesmanjenu ljubav prema Vilemu. Ana je takođe delovala kao posrednik između njenog supruga i njenog svekra i pokušala da ublaži tenzije između njih tokom političkih sukoba. Inače, ona nije bila politički aktivna, uprkos njenim snažnim političkim uverenjima. Kao osoba, opisana je kao inteligentna, osetljiva, odana svojoj porodici i sa nasilnim temperamentom. Tokom svog boravka u Holandiji studira je holandski jezik, istoriju i kulturu i osnovala više od pedeset sirotišta.

Kraljica Holandije

[uredi | uredi izvor]
Ana Pavlovna kao kraljica, 1845)

Dana 7. oktobra 1840. godine, po smrti njenog svekra, Vilema I, postala je kraljevska supruga Holandije.[2] Ona je postala 343. dama kraljevskog poretka kraljice Marije Luise 1. februara 1842. godine. Kao kraljica, Ana su opisali kao dostojanstvenu, arogantnu i daleko od javnosti. Ana se često dopisivala sa svojom majkom i braćom u Rusiji. Volela je da deli uspomene na Rusiju pa je i osnovala je ruski dečiji hor. Govorilo se da je ostala Ruska vojvotkinja više nego što je ikada postala Kraljica Holandije. Kao kraljica ona je napustila palatu i živela u diskreciji.

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Frederik IV od Danske
 
 
 
 
 
 
 
8. Karl Fridrih, vojvoda od Holštajn-Gotorpa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Hidvig Sofija od Švedske
 
 
 
 
 
 
 
4. Petar III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Petar I
 
 
 
 
 
 
 
9. Ana Petrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Katarina I
 
 
 
 
 
 
 
2. Pavle I Petrovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Džon Luis I
 
 
 
 
 
 
 
10. Kristijan August
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Kristina Elonora
 
 
 
 
 
 
 
5. Katarina II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Kristijan August
 
 
 
 
 
 
 
11. Johana Elizabeta od Holštajn-Gotorpa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Albertina Frederika
 
 
 
 
 
 
 
1. Ana Pavlovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Frederik Čarls
 
 
 
 
 
 
 
12. Karl Aleksandar, vojvoda od Virtemberga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Eleonora Džulian
 
 
 
 
 
 
 
6. Fridrih II Eugen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Anselm Franc
 
 
 
 
 
 
 
13. Marija Augusta od Turna i Taksisa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Marija Ludovika
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Filip Vilijam
 
 
 
 
 
 
 
14. Frederik Vilhem
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Džoana Šarlot
 
 
 
 
 
 
 
7. Frederika Doroteja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Fridrih Vilhelm I
 
 
 
 
 
 
 
15. Sofija Doroteja Pruska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Sofija Doroteja Hanoverska
 
 
 
 
 
 

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b (jezik: ruski)„Grand Duchess Anna Pavlovna”. pushkareva. Arhivirano iz originala 15. 09. 2017. g. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  2. ^ a b (holandski)„Anna Paulowna (1795-1865)”. resources.huygens.knaw.nl. Pristupljeno 12. 11. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Ana Pavlovna na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Павловна&oldid=27455067”