Anei
| Anei | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 577. p. n. e. |
| Datum smrti | 510. p. n. e. (67 godina) |
| Grob | Unebi-jama no hicuđisaru Mihodo no i no e no no misasagi no oka no e no misasagi (Nara) |
| Car Japana | |
| Period | 549. p. n. e. – 511. p. n. e.[1] |
| Prethodnik | Suizei |
| Naslednik | Itoku |
Anei (安寧天皇 Annei-tennō) je treći zvanični vladar Japana. Poznat je i pod nazivom Šikicuhikotamatemo no Mikoto i deo je mitoloških careva koji su vladali Japanom.[2][3]
Smatra se da je vladao od 549. do 511. godine p. n. e.[4] pred kraj Đomon perioda.
O vladaru[uredi | uredi izvor]
Današnji istraživači sumnjaju u postojanost devet careva Japana, uključujući i Aneija, pa ih klasifikuju u tz. mitološke careve, sve do Sudžina nakon čega dolaze vladari sa čvršćim dokazima postojanja.[5] Ime „Anei“ je posthumno ime koje se japanskom običaju dodeljuje posle smrti.[6] Pošto nema puno sačuvanih informacija, malo toga se zna o njemu.[7] U zapisima Kodžiki i Nihon šoki ostalo je sačuvano ime i genealogija vladara. Iako nema jačih dokaza da je ovaj vladar zaista vladao, Japanci su tradicionalno prihvatili njegovo postojanje održavajući mesto koje se smatra njegovim grobom (carski misasagi). Zbog toga se Anei smatra delom mitoloških vladara jer je njegovo postojanje, koje se pominje u spisima legendi, diskutabilno.
Anei je bio najstariji sin[8] (ili jedini sin) cara Suizeija.[3] Pre nego što je nasledio tron bio je poznat kao princ Šikicu-hiko Tatetemi.[9]
Džien, japanski pesnik, pisac i budistički monah iz 12. veka ostavio je zapis da je Anei vladao iz palate „Ukeno no Mija“ u Kataširu u provinciji Kavači (kasnije provincija Jamato, današnja Nara).[8]
Posmrtno ime cara u prevodu znači „stabilno spokojstvo“. Ipak sugeriše se da je to ime izvedeno iz kineske forme i može se povezati sa budizmom koji je kasnije došao u Japan, što govori da je taj naziv dodeljen dosta kasnije, verovatno u vreme kada je Kodžiki napisan.[10]
Pravo mesto gde je sahranjen car Anei ni danas nije poznato[2] pa se umesto toga tradicionalno poštuje u šintoističkom hramu (misasagi) u Nari. Tamo je i njegov zvanični mauzolejum Unebi-jama no hicuđisaru Mihodo no i no e no no misasagi no oka no e no misasagi.[11]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ a b Imperial Household Agency (Kunaichō): 安寧天皇 (3); retrieved 2013-8-22.
- ^ a b Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, pp. 29.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, na sajtu Gugl knjige; Brown, Delmer M. (1979). Gukanshō, pp. 251; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, pp. 89.
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl", Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era, na sajtu Gugl knjige; Dodeljivanje posthumnog imena za vladara je običaj nastao za vreme vladavine cara Kamua (782–805).
- ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture", Japanese Archaeology. 27. april 2009.
- ^ a b Brown & Ishida 1979, str. 251
- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Annei Tennō" in Japan Encyclopedia. str. 32 na sajtu Gugl knjige
- ^ Aston 1896, str. 141–142
- ^ Ponsonby-Fane. str. 418.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Aston, William George (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491.
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1959). The Imperial House of Japan. Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC 194887.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
