Pređi na sadržaj

Antireligija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Antireligija ili antireligioznost je izraz kojim se opisuje opozicija odnosno suprotstavljanje religiji. Antireligiozno nastrojeni ljudi smatraju da je religija kao društveni fenomen po svojoj prirodi štetna s obzirom da onemogućava racionalno razmišljanje, koči naučni napredak, te izaziva podele i sukobe među ljudima.

Antireligioznost valja razlikovati od ateizma, s obzirom da neverovanje u Boga ili božanstva ne mora da znači suprotstavljanje religiji kao takvoj, s obzirom da ima ateista koji smatraju kako religija - bez obzira na to što je u svojoj osnovi pogrešna - može imati društveno korisnu funkciju (moral). Antireligioznost takođe valja razlikovati od antiteizma koji se suprotstavlja svakom teističkom verovanju umesto religiji.

Državna ateireligija[uredi | uredi izvor]

Sovjetski Savez je, od svog osnivanja, usvojio političku ideologiju marksizma-lenjinizma i dalje politiku državnog ateizma[1]. Organizovao je različite antireligijske akacije usmerene na različite vere, u zavisnosti od toga kakvu pretnju predstavljaju sovjetskoj ideologiji i državi i njihove spremnosti da se potčine političkoj vlasti. Tokom 1930-ih, tokom staljinističkog perioda, vlast je uništavala crkvene zgrade ili ih stavljala u sekularnu upotrebu (kao muzeje religije i ateizma, klubove ili skladišta), ubijala sveštenstvo, zabranila objavljivanje većine verskih materijala i progonila neposlušne pripadnike verskih zajednica, pretežno pravoslavne vernike[2]. Manje nasilni pokušaji da se smanji ili eliminiše uticaj religije u društvu takođe su vršeni u drugim vremenima u sovjetskoj istoriji. Na primer, obično je bilo potrebno biti ateista da bi se stekao bilo kakav važan politički položaj ili bilo koji prestižni naučni posao; tako su mnogi ljudi postali ili se deklarisali kao ateisti da bi napredovali u karijeri. Neki procenjuju da je u Sovjetskom Savezu ubijeno 12-15 miliona hrišćana[3]. Sovjetska vlada je progonila do 500.000 ruskih pravoslavnih hrišćana, ne uključujući druge verske grupe[4]. Najmanje 106.300 ruskih sveštenika je pogubljeno između 1937. i 1941. godine. Moldavska Sovjetska Socijalistička Republika ciljala je brojno sveštenstvo za hapšenje i ispitivanje kao neprijatelje države, a mnoge crkve, džamije i sinagoge su pretvorene u sekularnu upotrebu[5].

Narodna Republika Albanija je imala cilj da potpuno eliminiše sve vere u Albaniji sa ciljem stvaranja ateističke nacije i države, što je proglasila da je postigla 1967. Albanija je 1976. godine primenila ustavnu zabranu verskih aktivnosti i aktivno promovisala ateizam[6]. Vlada je nacionalizovala većinu imovine verskih institucija i koristila je u nereligijske svrhe, kao što su kulturni centri za mlade. Verska književnost je bila zabranjena. Mnogim sveštenstvom i vernicime je suđeno, mučeno i pogubljeno. Svo pravoslavno i rimokatoličko sveštenstvo je proterano 1946.

Vlasti u Narodnoj Republici Rumuniji su imale za cilj da krenu ka ateističkom društvu, u kome bi se religija smatrala ideologijom buržoazije; režim je takođe krenuo da propagira među radnim masama u nauci, politici i kulturi kako bi im pomogao u borbi protiv sujeverja i misticizma, i pokrenuo je antireligijsku kampanju sa ciljem da se smanji uticaj religije u društvu[7].Posle komunističkog preuzimanja vlasti 1948. godine, deo sveštenstva je zatvoren pod optužbom za navodne političke zločine[8].

Socijalistička republika Crna Gora sprovela je slične mere sa ciljem sprovođenja ateizacije ove republike SFRJ. Od ukupno 200 sveštenika u Crnoj Gori, tokom i posle Drugog svjetskog rata, ubijeno je njih 182.[9]

Crveni Kmeri su pokušali da eliminišu kulturnu baštinu Kambodže, uključujući njene religije, posebno Theravada budizam[10]. Tokom četiri godine vladavine Crvenih Kmera, stradalo je najmanje 1,5 miliona Kambodžanaca. Od šezdeset hiljada budističkih monaha koji su ranije postojali, samo tri hiljade je preživelo genocid u Kambodži[11].

Poznate antireligijske ličnosti[uredi | uredi izvor]

Neki od najpoznatijih antireligioznih osoba su: Karl Marks, Bertrand Rasel, Vladimir Lenjin, Nikita Hruščov,Enver Hodža, Josif Staljin, genetičar Ričard Dokins, knjiđevnik Filip Rot, komičarka Rozi O'Donel, muzičar Elton Džon...

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kowalewski, David (1980). „Protest for Religious Rights in the USSR: Characteristics and Consequences”. Russian Review. 39 (4): 426. ISSN 0036-0341. doi:10.2307/128810. 
  2. ^ Koenker, Edited by Diane P.; Bachman, Ronald D. (2010), Revelations from the Russian Archives, Duke University Press, str. 471—474, Pristupljeno 2024-05-03 
  3. ^ Grim, Brian J.; Johnson, Todd M.; Skirbekk, Vegard; Zurlo, Gina A. (2015-01-01), World Religions by Country, BRILL, str. 241—269, ISBN 978-90-04-29431-8, Pristupljeno 2024-05-03 
  4. ^ Somin, Nikolay (2015-06-30). „Toward the Question of the Victims' Number of Political Repressions for Orthodox Belief in Russia in HH century”. St.Tikhons' University Reviews. 64 (3): 101—110. ISSN 1991-6434. doi:10.15382/sturii201564.101-110. 
  5. ^ Brezianu, Andrei; Spânu, Vlad (2010). The A to Z of Moldova. The A to Z guide series. Lanham: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7211-0. 
  6. ^ Temperman, Jeroen (2010). State-religion relationships and human rights law: towards a right to religiously neutral governance. Studies in religion, secular beliefs and human rights. Leiden: Nijhoff. ISBN 978-90-04-18148-9. 
  7. ^ Häberl, Charles G. (2009). Neo-Mandaic dialect of Khorramshahr (Teza). Wiesbaden: Harrassowitz Verl. ISBN 9783447058742. 
  8. ^ Luxmoore, Jonathan (1999). „Christians and the Communist Terror”. The Chesterton Review. 25 (1): 162—167. ISSN 0317-0500. doi:10.5840/chesterton1999251/252. 
  9. ^ regiona, Savez Srba iz (2023-03-08). „CRNOGORSKA GOLGOTA: Sveštenike bacali u jame!”. Savez Srba iz regiona (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-03. 
  10. ^ United Nations in New York, London, Nairobi, Dar-es-Salaam, Lusaka, Kampala, Blantyre, Cairo, Tunis, Algiers, Paris, Belgrade, Moscow, New Delhi, Rangoon, Phnom Penh & Bangkok, NUS Press, 2020-05-25, str. 94—114, Pristupljeno 2024-05-03 
  11. ^ „Internationale Studienergebnisse”. ergopraxis. 09 (07/08): 14—16. 2016-07-11. ISSN 1439-2283. doi:10.1055/s-0042-107132. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антирелигија&oldid=27728634”