Antule

Antule

Država	Srbija
Zvanja
Osnivač porodice	Konstantin Antula
Poreklo	Vlahoklisura, Severna Grčka, Krsna slava Sveti Nikola
Nacionalnost	Srpska cincarskog porekla
Današnji potomci

Antule su srpska porodica cincarskog porekla. Od 1800. godine žive u Zemunu, a od sredine XIX veka u Beogradu.

Poreklo

Po predanju porodica Antula poreklom iz Vlahoklisure, dobila je ime po babi Antuli (Cveti, gr.)^[1]. Krsnu slavu počeli su da slave 1910.

Stevan Antula

Stevan Antula bio je trgovac u Klisuri, a njegov brat Konstantin Antula (1800 - 1870), trgovac u Zemunu, vlasnik radnje „Kod tri glave šećera“ i „Kod Crnog Arapina“. Konstantin je posle prešao u Beograd. Stevan Antula imao je Konstantina, Mariju i Lenku. Konstantin je imao sina Jovana.

Konstantin S. Antula (1819 - 1882)

Konstantin Antula (1819 - 1882), trgovac, narodni poslanik, opštinski odbornik, član Trgovačkog suda, rođen je i venačao se sa Katarinom J. Naslas (1822-1891) u Vlahoklisuri. Otac Stevan poslao ga je svom bratu u Zemun, gde je svršio grčku osnovnu školu, a potom neko vreme radio u Budimpešti. 1850. godine nastanio se u Beogradu. Konstantin i Katarina Antula imali su osammnaestoro dece. Njihova odrasla deca su Nikola (1855-1891), Jelena, Anka, Anastasija, Jovan, Danica.

Jovan K. Antula (1854-1890)

Jovan K. Antula (1854-1883), trgovac, opštinski odbornik, javni radnik. Bio je član odbora Kolarčeve zadužbine, jedan od osnivača Narodne banke, i član odbora za železnice, koji je sklapao ugovore sa francuskom firmom Bontu. Jovan Antula je rođen u Beogradu gde se 1883. venčao sa Marijom N. Kiki (1862-1923). Njihova deca su Nikola, Milan, Konstantin.

Nikola J. Antula (1885-1916)

Nikola J. Antula (1885-1916), književnik i književni kritičar, rođen je u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i univerzitet. Studirao je i italijansku književnost u Rimu. Kao rezervni konjički oficir učestvovao je u balkanskim ratovima. Poginuo je 25. oktobra/7. novembra 1916. na Čukama (sektor Bitolj).

Milan J. Antula (1886-1926)

Milan J. Antula (1886-1926) je sa Natalijom M. Matković (1898-1992)kćerku Ljubicu udatu za Dušana D. Jovanovića. Imali su jednu kćerku.

Danići

Jelena (1863-1920), kćerka Konstantina Antule, bila je udata za dr Jovana D. Danića (1854-1924), neurolog< i psihijatra, sina Danila Danića, državnog savetnika.

Imali su Dimitrija, Danila, Radovana i Milovana. Danilo Danić je sa Danicom Grujić imao kćerku Jelenu.

Dimitrije Danić je bio oženjen Marijom Dinić, ali nisu imali dece.
Prof. dr Radovan Rada Danić bio je oženjen Desankom Pantić. Nema potomstva.
Danilo Danić je sa Danicom D. Grujić imao kćerku Jelenu udatu za Iliju Stanojčića.

Vlajići

Anka (1864-1903), kćerka Konstantina Antule, bila je udata za Miloja Vlajića. Imali su Jelenu, Aleksandra, Milicu, Bosiljku, Konstantina.

Gudovići

Jelena Gudović (1884-1974), rođ. Vlajić, kćerka Miloja i Anke Vlajić, bila je udata za Mihaila J. Gudovića (umro 1918), sina Jevrema Gudovića, ministra građevina i Sofije Gudović, rođ. Mihailović, kćerke gospodar Stevana Stevče Mihailovića (1804-1888), knjaževskog mestozastupnika, predsednika ministarskog saveta i njegove druge žene Katarine^[2]. Imali su Dragana, Vladimira, Branislava, Olgu i Veru.

Dragan Gudović (1904-1989) sa Zagorkom Ž. Vasiljević imao je sina Mihaila i kćerku Jelenu. Ima potomstva.

Branislav Gudović imao je sa Danicom Lukarević sina Jevrema Gudovića.

Olga Gudović je sa Ilijom M. Matkovićem imala dva sina, Miloša, Ivana i jednu kćerku, Jelenu. Ima potomstva.

Veličkovići

Anastasija (1844-1917), kćerka Konstantina Antule, rođena je u Vlahoklisuri, a bila je udata za Dimitrija M. Veličkovića, sina Manojla Veličkovića i unuka bimbaše Velička Đorđevića, brata bimbaše Hriste Đorđevića, rodonačelnika Hristića. Sestra Dimitrija M. Veličkovića Ljubica, bila je udata za Tomu Cincar-Jankovića.

Dimitrije M. Veličković i Anastasija Veličković, rođ. Antula imali su Dragutina i Slavku.

Dragutin Veličković (1866-1917) rođen je u Beogradu a umro je u Solunu 1917. Sa Leposavom P. Jovanović (1873-1930) imao je Đorđa Veličkovića (nema potomstva) i Bosiljku koja je sa Aleksandrom D. Đurićem imala sina i kćerku. Ima potomstva u Parizu.

Slavka Milićević, rođ. Veličković (1869-1937) je sa Dragutinom Milićevićem imala jednog sina i tri kćerke, Branislava, Julijanu, Ružicu i Radmilu. Ružica je bila udata za Velislava O. Živkovića. Njihova unuka udata je za Sretena V. Krstića (rođenog 1953), poznatog violinistu, koncertmajstora filharmonije u Minhenu.

Leko

Danica (1866-1951), kćerka Konstantina Antule, bila je udata za dr Marka T. Leka(1853-1932). Imali su Dragomira, Dimitrija, Dušana, Aleksandra, Jovana, Tomu, Aspaziju, Nikolu, Katarinu, Ljubicu.

Dragomir M. Leko (1898-1972)

Dragomir M. Leko (1898-1972), koji je rođen i umro u Beogradu bio je oženjen Stamenkom M. Radojlović. Njihova deca su Marko, Milan i Jelena.

Prof. dr Marko D. Leko (1929-2005), matematičar, profesor univerziteta u Beogradu, oženjen Verom Poznanić, ćerka Danica.

Milan Leko(1930-2012), oženjen Milicom Pelivanović, sin Aleksandar(Saša); drugi put oženjen Vesnom Timotijević, sin Dragomir .

Jelena Leko(1934), udata za Milana Oklobdžiju, dve ćerke Katarina(Nina)i Ružica.

Ima potomstva.

Dimitrije M. Leko (1887-1964)

Dimitrije M. Leko (1887-1964) je sa Ljubicom Leko, rođ. ž. Lazarević (Šabac, 9/21. sept. 1899) imao kćerku Anu. Ima potomstva.

Dušan M. Leko (1889-1922)

Dušan M. Leko (1889-1922) je sa Radulkom Leko, rođ. M. Janković imao sina Tomu i kćerku Radojku.

Toma D. Leko ima kćerku u SAD.

Radojka je bila udata za Borisa Belousova. Imaju kćerku.

Dr Aleksandar M. Leko (1890-1982)

Dr Aleksandar M. Leko (1890-1982) srpski hemičar, dekan Tehničkog fakulteta, predsednik Srpskog hemijskog društva od 1946. do 1955, njegov počasni predsednik od 1956. Dobio je i titulu počasnog doktora Beogradskog univerziteta 1975. Studirao je u Beogradu i Friburu (Švajcarska), gde je 1921. odbranio doktorsku disertaciju. Bio je profesor Tehnološko-metalruškog fakulteta u Beogradu.

Aleksandar M. Leko (1890-1982) je sa Sofijom Leko, rođ. Janati iz Temištvara imao Marka i Danicu.

Marko A. Leko ima sinove.

General Jovan M. Leko (1892-1964)

Pešadijski brigadni general Jovan M. Leko (1892-1964), kraljev ađutant, dvoroupravitelj, završio je 42. kl. Niže škole i 23. kl. Više škole Vojne akademije. U ratovima 1912-1918. vodnik 4. čete 1. bataljona 7. pešadijskog puka, vodnik u 3. bataljonu Vardarskog pešadijskog puka, ađutant 1. bataljona 7. pešadijskog puka 1. poziva, komandir 1. čete 1. bataljona 1. poziva, komandir mitraljeskog odeljenja 1. bataljona 7. puka (od 1916). Posle rata komandir čete Kraljeve garde, komandant 2. bataljona Kraljeve garde, ađutant kralja (1934), dvoroupravitelj, komandant pešadije Dunavske divizijske oblasti 1940. U Aprilskom ratu komandovao je združenim sastavom kod Mrkonjić grada u jednoj od poslednjih borbi jugoslovenske vojske. Odveden u zarobljeništvo gde je ostao da živi posle rata. Stanovao je u Čika Ljubinoj br. 10. Umro je u Vašingtonu 1964.

Nije imao dece.

Adžemovići

Aspazija (1894-1993), kćerka Marka Leka, bila je udata za Branka G. Adžemovića (1888-1962), diplomatu. Njihova deca su Danica, Vladimir i Mirosanda.

Vladimir Adžemović (1927-1990) bio je oženjen Vojislavom Gavrilović, kćerkom Milana Gavrilovića, ministra, poslanika u SSSR i Jelene Cincar-Janković. Ima potomstva u SAD.

Mirosanda Adžemović udata je za Džon Džeklin Dž. Ambler iz Virdžinije u SAD. Ima potomstva.

Jovanovići

Ljubica (1902-1981), kćerka Marka Leka, bila je udata za Aleksandra J. Jovanovića, rodom iz Donjeg Milanovca. Imali su Jovana i Cvetu udatu za Aleksandra Černe-a.

Ima potomstva.

Konstantin Antula

Konstantin Antula (1800 - 1870), brat Stevana Antule, trgovac u Zemunu, vlasnik radnje „Kod tri glave šećera“ i „Kod Crnog Arapina“. Konstantin je posle prešao u Beograd, gde je nastavio da vodi poslove. Konstantin Antula imao je Janka Siku, Tanu, Sofiju i Joanu.

Janko K. Antula (1829-1877)

Janko K. Antula (1829-1877), trgovac, imao je sa Živkom, Konstantina, Vasilija, Cvetu, Milorada, Dimitrija, Dragomira, Ljubomira i još jednu kćerku čija kćerka je bila udata za Mitu Kačanika^[3].

Dr Dimitrije J. Antula (1870-1924)

Dimitrije J. Antula (1870-1924), geolog, generalni direktor Rudarskog odeljenja ministarstva šuma i ruda, je sa Ljubom Milenković imao sina Milorada i kćerku Radimilu. Jedan od utemeljitelja geologije u Srbiji.

Milorad Antula, umro je u Francuskoj.

Radmila Đurić, rođ. Antula je sa Vladetom Đurićem imala dve kćerke - Draganu i Danicu. Ima potomstva.

Milorad J. Antula (1866-1934)

Milorad J. Antula (1866-1934), direktor Državne klasne lutrije, činovnik Narodne banke bio je oženjen Milevom Pajkić.

General Dragomir J. Antula (1873-1947)

Sudski brigadni general Dragomir J. Antula (1873-1947), župan podunavske oblasti, okružni inspektor, nastavnik Vojne akademije, završio je pravo u Beogradu 1894. Stalni sudija Vojnog suda za oficire, stalni sudija Velikog vojnog suda. Bio oženjen Sofijom Antula, nisu imali dece. Stanovao je u kralja Milutina 4, posle u Palmotićevoj 26^[4]

Srodstvo

Antule su bile u srodstvu sa porodicom Leko, Kiki, Veličkovićima i preko njih sa Cincar-Jankovićima i dr.

Vidi još

Spisak najistaknutijih srpskih porodica u Kneževini i Kraljevini Srbiji

Izvori

^ Detaljan rodoslov Antula, urado je prof. dr Marko Leko, D. Popović, O Cincarima, Beograd 1937, str. 318.
^ Srpske novine, 20. septembar 1888.
^ O članovima porodice Antula vid. Srpski biografski rečnik, Novi Sad, 2004, tom 1, str. 229-223.
^ M. Bjelajac, Generali i admirali vojske Kraljevine Jugoslavije, Beograd 2004, str. 122.

[1] Detaljan rodoslov Antula, urado je prof. dr Marko Leko, D. Popović, O Cincarima, Beograd 1937, str. 318.

[2] Srpske novine, 20. septembar 1888.

[3] O članovima porodice Antula vid. Srpski biografski rečnik, Novi Sad, 2004, tom 1, str. 229-223.

[4] M. Bjelajac, Generali i admirali vojske Kraljevine Jugoslavije, Beograd 2004, str. 122.

[1]

[2]

[3]

[4]