Кики
| Кики | ||||||||||
|
Кики је српска трговачка породица цинцарског порекла из Влахоклисуре, данас Клисуре у Грчкој.
Никола П. Кики
[уреди | уреди извор]Никола П. Кики, је рођен 1797. у Влахоклисури, данас Клисури, одакле се доселио у Београд, где је 1832. основао радњу са колонијалном робом. Бавио се трговином пиринча, а касније дувана. Дуван је лиферовао румунском и руском монополу. У Одеси имао је фабрику цигарета која је под његовим именом вођена све до Првог светског рата. Прво је био ожењен кћерком Дуке Пешике, а затим кћерком Хаџи-Ђорђа Петровића, трговца из Бешенова у Срему.
Никола Д. Кики
[уреди | уреди извор]Никола Д. Кики (Клисура, 1/13. август 1841 − Београд, 8/21. фебруар 1918)[1] је оставио своје велико имање као задужбину за зидање болнице под именом Болница Николе и Евгеније Кики за сиромашне и пострадале трговце.[2]
Његова супруга била је Евгенија Кики (Крушево[3], 8. октобар 1853 − Београд, 30. јул 1933).[4] Њен отац био је Никола Наумовић родом из Крушева у Македонији. Он је са старијим братом Ђорђем Наумовићем, дошао је у Београд. Отворили су радњу на Дорћолу (Зерку), а после тога у Хиландарској улици су купили имање. Поред Евгеније имао је и сина Наума Наумовића.[5] [6]
Породична кућа Евгеније и Николе Кикија за којег се удала 1870. године сазидана је на месту куће Евгенијиног оца. Модерна, лускузна, отмена и скупа кућа у улици Краља Петра имала је украсну капију са њиховим именом и дворишну ограду од кованог гвожђа. Преко степеништа је са гвоздених лукова висила украсна лоза, а у дворишту су стајале две смокве. Оне рађају и данас и у тој башти налази се истоимени кафе-ресторан.
Један део куће је национализован, а други, игром случаја, наслеђује већ четврта генерација потомака – по женској линији.
Евгенија је била мајка Петру и Софији који су врло млади умрли од туберкулозе.[7]
Породичне куће и задужбине
[уреди | уреди извор]Породична кућа породице Кики налази се у Кнез Михајловој улици на углу са улицом Краља Петра у Београду.
Никола и Евгенија Кики оставили су, у Звечанској улици, велико имање као задужбину за зидање болнице под именом „Болница Николе и Евгеније Кики за сиромашне и пострадале трговце",[8][9] или Болница београдске трговачке омладине, освећену маја 1940.[10][11]
Никола и Евгенија Кики оставили су и зграду-задужбину Дом трговачких омладинаца у Хиландарској улици, данас Трговачка школа Београд. Темељи "задужбине Николе и Марије Наумовић", родитеља Евгеније Кики, освећени су 30. априла 1939,[12], зграда је завршена до почетка 1940,[13], освећена на Богојављење 1941.
Кики су били у сродству за Пешикама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Papadrianos 1980, стр. 122.
- ^ Д. Поповић, О цинцарима, Београд 1937, стр. 385.
- ^ Време & 1. 8. 1933, стр. 9.
- ^ Papadrianos 1980.
- ^ Д. Поповић, О цинцарима, Београд 1937, стр. 415-416.
- ^ Евгенија Кики рођ. Наумовић Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2009), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „ЕВГЕНИЈА И НИКОЛА КИКИ: Људи које морамо да памтимо и славимо”. Осети Србију. 11. 5. 2019. Приступљено 31. 10. 2019.
- ^ Д. Поповић, О цинцарима, Београд 1937, стр. 385.
- ^ „Политика”, 23. јун 1937 (освећење темеља)
- ^ "Време", 13. мај 1940
- ^ "Политика", 13. мај 1940
- ^ "Политика", 1. мај 1939
- ^ "Време", 3. феб. 1940, стр. 12. digitalna.nb.rs
Литература
[уреди | уреди извор]- Papadrianos, Ioannis A. (1980). „Serbian epitaphs of Greeks from Belgrade (XIXth-XXth century)”. Balkan Studies (на језику: енглески). Tessaloniki: Institute for Balkans staties. 21 (1): 117—126. ISSN 2241-1674. Приступљено 12. 11. 2018.
- „Евгенија Н. Кики - Велика добротворка Београдске трговачке омладине”. Време. Београд. 4156. 1. 8. 1933. Приступљено 12. 11. 2018.
Спољашњи извори
[уреди | уреди извор]- „ЕВГЕНИЈА И НИКОЛА КИКИ: Људи које морамо да памтимо и славимо”. Осети Србију. Приступљено 31. 10. 2019.