Арапаима

Arapaima
	Arapaima gigas
Status ugroženosti
	; Nedovoljno podataka (IUCN 2.3)
	CITES Appendix II (CITES)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Actinopterygii
Red:	Osteoglossiformes
Porodica:	Osteoglossidae
Rod:	Arapaima
Vrsta:	A. gigas
Binomno ime
	Arapaima gigas; (Schinz, 1822)
Sinonimi
	Spisak Sudis gigas Schinz, 1822; Sudis gigas G. Cuvier, 1829 (ambiguous); Arapaima gigas (G. Cuvier, 1829) (ambiguous); Sudis pirarucu Spix & Agassiz, 1829 (ambiguous); Vastres mapae Valenciennes, 1847; Vastres cuvieri Valenciennes, 1847; Vastres agassizii Valenciennes, 1847; Vastres arapaima Valenciennes, 1847; ;

Arapaima ili piraruku (Arapaima gigas) je vrsta zrakoperke iz reda Osteoglossiformes i porodice Osteoglossidae.^[3]^[4]^[3]

Taksonomija

Arapaima gigas se prvobitno smatrao jedinom vrstom u rodu Arapaima, ali je naknadna identifikacija daljih vrsta, zajedno sa retkošću primeraka i gubitkom nekoliko tipskih primeraka, dovela je do izvesne nesigurnosti u pogledu klasifikacije unutar roda i identiteta opisane osobe.^[5]

Arapaima gigas pliva u zatočeništvu.

Opis

Ova vrsta je među najvećim poznatim slatkovodnim ribama, obično meri 200 cm (79 in) i navodno izuzetno dostiže dužinu do 450 cm (15 ft). Odrasle jedinke mogu težiti do 200 kg (440 lb).^[6] A. gigas ima aerodinamično telo sa leđnim i analnim perajima dobro postavljenim prema repu. Dok je telo uglavnom sivo do sivo-zeleno, njegovo brazilsko lokalno ime „pirarucu“ potiče od autohtone reči za „crvenu ribu“, za koje se smatra da se odnosi ili na crvene mrlje na ljuskama prema repu, ili na crvenkasto-narandžastu boju njenog mesa.^[4] Ove ribe imaju „fleksibilne krljušti nalik oklopu” sačinjene od „čvrstog mineralizovanog spoljašnjeg sloja” i „čvrstog, ali fleksibilnog unutrašnjeg sloja” koji joj pomažu u zaštiti od napada pirana.^[7]

Rasprostranjenje

Areal vrste je ograničen na manji broj država. Vrsta je prisutna u sledećim državama: Brazil, Peru i Gvajana.^[1]

A. gigas je poreklom iz neslanih voda u slivu reke Amazon; poznato je da se javlja u Boliviji, Brazilu, Gvajani i Peruu.^[6]^[1] U Boliviji, paiče se smatra invazivnom vrstom, koja utiče na lokalne autohtone vrste i ekosistem. Prvi put je pronađena 1976. godine^[8] i verovatno je uneta iz Perua nakon što ju je poplava odnela iz peruanskog ribnjaka.^[9] Ova vrsta je uneta u delove istočne Azije, kako zbog ribolova, tako i slučajno.^[4] Ove ribe se nalaze u poplavljenim šumskim područjima gde se razmnožavaju tokom vlažne sezone; preseljavaju se u jezera nakon pada vodostaja.^[10]

Fosil arapaima (ili vrlo slične vrste) star 13 miliona godina pronađen je u Kolumbiji, u formaciji Vilavieja, koja datira iz ere miocena.^[11]

Stanište

Stanište vrste su slatkovodna područja.

Ugroženost

Podaci o rasprostranjenosti ove vrste su nedovoljni.^[1]

Fiziologija

Morfološke promene se dešavaju kako Arapaima gigas prolazi kroz tranziciju sa sistema za vodeno disanje na disanje vazduha 8–9 dana nakon izleganja.^[12] Tokom ove tranzicije udisanja vazduha, struktura škrga se menja, čineći ih bolje prilagođenim za apsorpciju jona, ali manje sposobnim da se podvrgnu difuziji gasa. Kada dođe do razvojnih promena u škrgama, lamela je manje prepoznatljiva. Umesto toga, škrge odraslih su sastavljene od glatkih vlakana u obliku stubova.^[13] Ove radnje su nepovratne i objašnjavaju zašto je vrsti obligatorno disanje vazduha. Bubrezi imaju važnu ulogu u izlučivanju azotnog otpada kod ove vrste i povećani su kod odraslih riba.^[12]

Ekologija

Vrsti A. gigas je neophodno da udiše površinski vazduh da bi dopunila kiseonik koji dobija korišćenjem svojih škrga, i, kao takava, zavisi od izranja na površinu svakih 5-15 minuta da bi glasno gutala vazduh na površini. Kao i kod drugih vrsta u rodu, u tu svrhu se koristi modifikovana plivačka bešika koja sadrži tkivo nalik plućima.

Ova vrsta se prvenstveno hrani ribom, iako će mladi preferirati insekte i riblje larve dok potpuno ne porastu. Takođe konzumira ptice, sisare, voće i seme na površini vode.^[14]

Mrest se dešava u jezerima i rečnim kanalima u vreme niskog vodostaja (od avgusta do marta). Nakon što se mladi izlegu iz jaja položenih u gnezdo koje su izgradila oba roditelja, mužjak ostaje da ih štiti oko tri meseca. Mladi dostižu polnu zrelost u dobu od četiri do pet godina; prosečan životni vek u zatočeništvu je 15-20 godina.^[4]

Konzervacija

Ova vrsta je u prošlosti bila pod velikim uticajem prekomernog lova, pogoršanog njihovom lako iskorišćenom navikom da redovno izranjaju na površinu radi gutanja vazduha. IUCN trenutno ne dodeljuje status zaštite A. gigas zbog nedostatka detaljnih informacija o razvoju populacije.^[4] Pecanje na arapaima je bilo potpuno zabranjeno u Brazilu od 1996. do 1999. godine, zbog opadanja populacije; od tada su i samostalni i komercijalni ribolov dozvoljeni u posebno određenim područjima, a sofisticirana strategija održivog upravljanja dovela je do masovnog oporavka stokova, sa 2.500 u 1999. na preko 170.000 u 2017. godini.^[15]

Za Boliviju, prema izveštajima paiče kao invazivna vrsta se smatra pretnjom lokalnim autohtonim vrstama. Postoje različiti izveštaji o korelaciji između širenja paičea i smanjenja broja autohtonih vrsta riba u delovima bolivijske amazonije. Efekti na lokalne populacije ribljih vrsta i na ponašanje u ribolovu jako variraju u zavisnosti od regiona.^[9] Zajednička studija bolivijske vlade i različitih istraživačkih organizacija od 2017. godine ukazuje na neophodnost dalje procene složenog ekološkog i socio-ekonomskog uticaja paičea u zemlji.^[16]

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d . World Conservation Monitoring Centre. „Arapaima gigas”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 1996: e.T1991A9110195. 1996. doi:10.2305/IUCN.UK.1996.RLTS.T1991A9110195.en . Pristupljeno 19. 11. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Appendices | CITES”. cites.org. Pristupljeno 2022-01-14.
^ ^a ^b „Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva - Prilog II”. pravno-informacioni-sistem.rs.
^ ^a ^b ^v ^g ^d „Arapaima (Arapaima gigas)”. Arkive.org. Arhivirano iz originala 2012-11-03. g. Pristupljeno 2017-05-29.
^ Stewart, D. J. (2013). „Re-description of Arapaima agassizii (Valenciennes), a rare fish from Brazil (Osteoglossomorpha, Osteoglossidae)”. Copeia. 2013: 38—51. S2CID 84207464. doi:10.1643/ci-12-013.
^ ^a ^b Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2017). Arapaima gigas” na FishBase-u. [verzija na datum: 5 2017]
^ Dunham, Will (2019-10-16). „Amazon fish wears nature's 'bullet-proof vest' to thwart piranhas”. Reuters. Pristupljeno 2019-10-18.
^ La aventura del Paiche en la Amazonía de Bolivia, Laregion.bo. Retrieved 2020-02-27.
^ ^a ^b Can We Really Eat Invasive Species into Submission?, Scientific American. Retrieved 2020-02-27.
^ „Arapaima, facts and photos”. Animals (na jeziku: engleski). 2020-02-25. Pristupljeno 2021-09-14.
^ "A Miocene Fossil of the Amazonian Fish Arapaima (Teleostei, Arapaimidae) from the Magdalena River Region of Colombia - Biogeografic and Evolutionary Implications", by John G. Lundberg and Barry Chernoof, on Biotropica 24, 1992
^ ^a ^b Ramos, Cleverson Agner; Fernandes, Marisa Narciso; da Costa, Oscar Tadeu Ferreira; Duncan, Wallice Paxiuba (oktobar 2013). „Implications for osmorespiratory compromise by anatomical remodeling in the gills of Arapaima gigas”. Anatomical Record. 296 (10): 1664—1675. ISSN 1932-8494. PMID 23956000. doi:10.1002/ar.22758. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Brauner, C. J.; Matey, V.; Wilson, J. M.; Bernier, N. J.; Val, A. L. (april 2004). „Transition in organ function during the evolution of air-breathing; insights from Arapaima gigas, an obligate air-breathing teleost from the Amazon”. The Journal of Experimental Biology. 207 (Pt 9): 1433—1438. ISSN 0022-0949. PMID 15037637. doi:10.1242/jeb.00887. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Arapaima”. 25. 4. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Gonçalves AC, Cunha J, Batista JS (2018). The Amazonian Giant: Sustainable Management of Arapaima (Pirarucu) (PDF). Tefé, Amazonas: Mamirauá Institute for Sustainable Development. ISBN 978-85-88758-77-3. Pristupljeno 2020-05-05.
^ Bases técnicas para el manejo y aprovechamiento del paiche (Arapaima gigas) en la cuenca amazónica boliviana Arhivirano 2020-02-27 na sajtu Wayback Machine, faunagua.org. Retrieved on 2020-02-27.

Literatura

IUCN crvena lista ugroženih vrsta, detaljniji podaci o vrsti (jezik: engleski)
Hilton, E. J.; Lavoué, S. (2018). „A review of the systematic biology of fossil and living bony-tongue fishes, Osteoglossomorpha (Actinopterygii: Teleostei)”. Neotropical Ichthyology. 16 (3). doi:10.1590/1982-0224-20180031.
Castello, L.; and Stewart, D.J (2008). Assessing CITES non-detriment findings procedures for Arapaima in Brazil. NDF Workshop case studies (Mexico 2008), WG 8 – Fishes, Case study 1
Miranda-Chumacero, G.; Wallace, R.; Calderón, H.; Calderón, G.; Willink, P.; Guerrero, M.; Siles, T.M.; Lara, K.; and Chuqui, D. (2012). Distribution of arapaima (Arapaima gigas) (Pisces: Arapaimatidae) in Bolivia: implications in the control and management of a non-native population. BioInvasions Records 1(2): 129–138
Kumar, Biju; Raj, Smrithy; C.P., Arjun; Katwate, Unmesh; Raghavan, Rajeev (2019-05-22). „Jurassic invaders: flood-associated occurrence of arapaima and alligator gar in the rivers of Kerala” (PDF). Current Science. Current Science Association + Indian Academy of Sciences. 116 (10): 1628—1630. ResearchGate. CABD 20210033477.
Clarke, M. (15 January 2010).Two Arapaima species, not one. Arhivirano 2014-11-29 na sajtu Wayback Machine Practicalfishkeeping. Retrieved 24 May 2014.
„Osteoglossidae” (PDF). Deeplyfish- fishes of the world. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 01. 2023. g. Pristupljeno 18. 5. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Arantes, Caroline C.; Castello, Leandro; Cetra, Mauricio; Schilling, Ana (2013). „Environmental Influences on the Distribution of Arapaima in Amazon Floodplains”. Environmental Biology of Fishes. 2011 (10–11): 1257—267. S2CID 9980805. doi:10.1007/s10641-011-9917-9.
Sherman, Vincent R. (2016). „A comparative study of piscine defense: The scales of Arapaima gigas, Latimeria chalumnae and Atractosteus spatula”. Journal of the Mechanical Behavior of Biomedical Materials. 73: 1—16. PMID 27816416. doi:10.1016/j.jmbbm.2016.10.001.
„Engineers Find Inspiration for New Materials in Piranha-proof Armor”. Jacobs School of Engineering, UC San Diego. Pristupljeno 8. 2. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Sherman, Vincent R. (2015). „The materials science of collagen”. Journal of the Mechanical Behavior of Biomedical Materials. 52: 22—50. PMID 26144973. doi:10.1016/j.jmbbm.2015.05.023.
„Arapaima videos, photos and facts - Arapaima gigas - ARKive”. arkive.org. Arhivirano iz originala 2012-11-03. g. Pristupljeno 2012-11-22.
Ferraris, C.J. (2003). „Family Arapaimatidae”. Ur.: Reis, R.E.; Kullander, S.O.; Ferraris, C.J. Check List of the Freshwater Fishes of South and Central America. Porto Alegre, Brazil: EDIPUCRS. str. 582—588.
Lundberg, J.G.; B. Chernoff (1992). „A Miocene fossil of the Amazonian fish Arapaima (Teleostei, Arapaimidae) from the Magdalena River region of Colombia--Biogeographic and evolutionary implications”. Biotropica. 24 (1): 2—14. JSTOR 2388468. doi:10.2307/2388468.

Spoljašnje veze

„Arapaima”. Smithsonian's National Zoo & Conservation Biology Institute. Smithsonian's National Zoo & Conservation Biology Institute.

[iucn_status_19_November_2021-1] v ^g ^d . World Conservation Monitoring Centre. „Arapaima gigas”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 1996: e.T1991A9110195. 1996. doi:10.2305/IUCN.UK.1996.RLTS.T1991A9110195.en . Pristupljeno 19. 11. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[2] „Appendices | CITES”. cites.org. Pristupljeno 2022-01-14.

[Прилог_II-3] „Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva - Prilog II”. pravno-informacioni-sistem.rs.

[arkive-4] v ^g ^d „Arapaima (Arapaima gigas)”. Arkive.org. Arhivirano iz originala 2012-11-03. g. Pristupljeno 2017-05-29.

[Stewart2013b-5] Stewart, D. J. (2013). „Re-description of Arapaima agassizii (Valenciennes), a rare fish from Brazil (Osteoglossomorpha, Osteoglossidae)”. Copeia. 2013: 38—51. S2CID 84207464. doi:10.1643/ci-12-013.

[fishbase-6] Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2017). Arapaima gigas” na FishBase-u. [verzija na datum: 5 2017]

[7] Dunham, Will (2019-10-16). „Amazon fish wears nature's 'bullet-proof vest' to thwart piranhas”. Reuters. Pristupljeno 2019-10-18.

[8] La aventura del Paiche en la Amazonía de Bolivia, Laregion.bo. Retrieved 2020-02-27.

[scientificamerican-9] Can We Really Eat Invasive Species into Submission?, Scientific American. Retrieved 2020-02-27.

[10] „Arapaima, facts and photos”. Animals (na jeziku: engleski). 2020-02-25. Pristupljeno 2021-09-14.

[11] "A Miocene Fossil of the Amazonian Fish Arapaima (Teleostei, Arapaimidae) from the Magdalena River Region of Colombia - Biogeografic and Evolutionary Implications", by John G. Lundberg and Barry Chernoof, on Biotropica 24, 1992

[:0-12] Ramos, Cleverson Agner; Fernandes, Marisa Narciso; da Costa, Oscar Tadeu Ferreira; Duncan, Wallice Paxiuba (oktobar 2013). „Implications for osmorespiratory compromise by anatomical remodeling in the gills of Arapaima gigas”. Anatomical Record. 296 (10): 1664—1675. ISSN 1932-8494. PMID 23956000. doi:10.1002/ar.22758. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[13] Brauner, C. J.; Matey, V.; Wilson, J. M.; Bernier, N. J.; Val, A. L. (april 2004). „Transition in organ function during the evolution of air-breathing; insights from Arapaima gigas, an obligate air-breathing teleost from the Amazon”. The Journal of Experimental Biology. 207 (Pt 9): 1433—1438. ISSN 0022-0949. PMID 15037637. doi:10.1242/jeb.00887. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[14] „Arapaima”. 25. 4. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Mamirauá-15] Gonçalves AC, Cunha J, Batista JS (2018). The Amazonian Giant: Sustainable Management of Arapaima (Pirarucu) (PDF). Tefé, Amazonas: Mamirauá Institute for Sustainable Development. ISBN 978-85-88758-77-3. Pristupljeno 2020-05-05.

[16] Bases técnicas para el manejo y aprovechamiento del paiche (Arapaima gigas) en la cuenca amazónica boliviana Arhivirano 2020-02-27 na sajtu Wayback Machine, faunagua.org. Retrieved on 2020-02-27.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]