Арапаима

Арапаима
	Arapaima gigas
Статус угрожености
	; Недовољно података (IUCN 2.3)
	CITES Appendix II (CITES)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Actinopterygii
Ред:	Osteoglossiformes
Породица:	Osteoglossidae
Род:	Arapaima
Врста:	A. gigas
Биномно име
	Arapaima gigas; (Schinz, 1822)
Синоними
	Списак Sudis gigas Schinz, 1822; Sudis gigas G. Cuvier, 1829 (ambiguous); Arapaima gigas (G. Cuvier, 1829) (ambiguous); Sudis pirarucu Spix & Agassiz, 1829 (ambiguous); Vastres mapae Valenciennes, 1847; Vastres cuvieri Valenciennes, 1847; Vastres agassizii Valenciennes, 1847; Vastres arapaima Valenciennes, 1847; ;

Арапаима или пираруку (Arapaima gigas) је врста зракоперке из реда Osteoglossiformes и породице Osteoglossidae.^[3]^[4]^[3]

Таксономија

Arapaima gigas се првобитно сматрао једином врстом у роду Arapaima, али је накнадна идентификација даљих врста, заједно са реткошћу примерака и губитком неколико типских примерака, довела је до извесне несигурности у погледу класификације унутар рода и идентитета описане особе.^[5]

Arapaima gigas плива у заточеништву.

Опис

Ова врста је међу највећим познатим слатководним рибама, обично мери 200 cm (79 in) и наводно изузетно достиже дужину до 450 cm (15 ft). Одрасле јединке могу тежити до 200 kg (440 lb).^[6] A. gigas има аеродинамично тело са леђним и аналним перајима добро постављеним према репу. Док је тело углавном сиво до сиво-зелено, његово бразилско локално име „pirarucu“ потиче од аутохтоне речи за „црвену рибу“, за које се сматра да се односи или на црвене мрље на љускама према репу, или на црвенкасто-наранџасту боју њеног меса.^[4] Ове рибе имају „флексибилне крљушти налик оклопу” сачињене од „чврстог минерализованог спољашњег слоја” и „чврстог, али флексибилног унутрашњег слоја” који јој помажу у заштити од напада пирана.^[7]

Распрострањење

Ареал врсте је ограничен на мањи број држава. Врста је присутна у следећим државама: Бразил, Перу и Гвајана.^[1]

A. gigas је пореклом из несланих вода у сливу реке Амазон; познато је да се јавља у Боливији, Бразилу, Гвајани и Перуу.^[6]^[1] У Боливији, паиче се сматра инвазивном врстом, која утиче на локалне аутохтоне врсте и екосистем. Први пут је пронађена 1976. године^[8] и вероватно је унета из Перуа након што ју је поплава однела из перуанског рибњака.^[9] Ова врста је унета у делове источне Азије, како због риболова, тако и случајно.^[4] Ове рибе се налазе у поплављеним шумским подручјима где се размножавају током влажне сезоне; пресељавају се у језера након пада водостаја.^[10]

Фосил арапаима (или врло сличне врсте) стар 13 милиона година пронађен је у Колумбији, у формацији Вилавиеја, која датира из ере миоцена.^[11]

Станиште

Станиште врсте су слатководна подручја.

Угроженост

Подаци о распрострањености ове врсте су недовољни.^[1]

Физиологија

Морфолошке промене се дешавају како Arapaima gigas пролази кроз транзицију са система за водено дисање на дисање ваздуха 8–9 дана након излегања.^[12] Током ове транзиције удисања ваздуха, структура шкрга се мења, чинећи их боље прилагођеним за апсорпцију јона, али мање способним да се подвргну дифузији гаса. Када дође до развојних промена у шкргама, ламела је мање препознатљива. Уместо тога, шкрге одраслих су састављене од глатких влакана у облику стубова.^[13] Ове радње су неповратне и објашњавају зашто је врсти облигаторно дисање ваздуха. Бубрези имају важну улогу у излучивању азотног отпада код ове врсте и повећани су код одраслих риба.^[12]

Екологија

Врсти A. gigas је неопходно да удише површински ваздух да би допунила кисеоник који добија коришћењем својих шкрга, и, као такава, зависи од израња на површину сваких 5-15 минута да би гласно гутала ваздух на површини. Као и код других врста у роду, у ту сврху се користи модификована пливачка бешика која садржи ткиво налик плућима.

Ова врста се првенствено храни рибом, иако ће млади преферирати инсекте и рибље ларве док потпуно не порасту. Такође конзумира птице, сисаре, воће и семе на површини воде.^[14]

Мрест се дешава у језерима и речним каналима у време ниског водостаја (од августа до марта). Након што се млади излегу из јаја положених у гнездо које су изградила оба родитеља, мужјак остаје да их штити око три месеца. Млади достижу полну зрелост у добу од четири до пет година; просечан животни век у заточеништву је 15-20 година.^[4]

Конзервација

Ова врста је у прошлости била под великим утицајем прекомерног лова, погоршаног њиховом лако искоришћеном навиком да редовно израњају на површину ради гутања ваздуха. IUCN тренутно не додељује статус заштите A. gigas због недостатка детаљних информација о развоју популације.^[4] Пецање на арапаима је било потпуно забрањено у Бразилу од 1996. до 1999. године, због опадања популације; од тада су и самостални и комерцијални риболов дозвољени у посебно одређеним подручјима, а софистицирана стратегија одрживог управљања довела је до масовног опоравка стокова, са 2.500 у 1999. на преко 170.000 у 2017. години.^[15]

За Боливију, према извештајима паиче као инвазивна врста се сматра претњом локалним аутохтоним врстама. Постоје различити извештаји о корелацији између ширења паичеа и смањења броја аутохтоних врста риба у деловима боливијске амазоније. Ефекти на локалне популације рибљих врста и на понашање у риболову јако варирају у зависности од региона.^[9] Заједничка студија боливијске владе и различитих истраживачких организација од 2017. године указује на неопходност даље процене сложеног еколошког и социо-економског утицаја паичеа у земљи.^[16]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д . World Conservation Monitoring Centre. „Arapaima gigas”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 1996: e.T1991A9110195. 1996. doi:10.2305/IUCN.UK.1996.RLTS.T1991A9110195.en . Приступљено 19. 11. 2021.
^ „Appendices | CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14.
^ ^а ^б „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II”. pravno-informacioni-sistem.rs.
^ ^а ^б ^в ^г ^д „Arapaima (Arapaima gigas)”. Arkive.org. Архивирано из оригинала 2012-11-03. г. Приступљено 2017-05-29.
^ Stewart, D. J. (2013). „Re-description of Arapaima agassizii (Valenciennes), a rare fish from Brazil (Osteoglossomorpha, Osteoglossidae)”. Copeia. 2013: 38—51. S2CID 84207464. doi:10.1643/ci-12-013.
^ ^а ^б Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2017). Arapaima gigas” на FishBase-у. [верзија на датум: 5 2017]
^ Dunham, Will (2019-10-16). „Amazon fish wears nature's 'bullet-proof vest' to thwart piranhas”. Reuters. Приступљено 2019-10-18.
^ La aventura del Paiche en la Amazonía de Bolivia, Laregion.bo. Retrieved 2020-02-27.
^ ^а ^б Can We Really Eat Invasive Species into Submission?, Scientific American. Retrieved 2020-02-27.
^ „Arapaima, facts and photos”. Animals (на језику: енглески). 2020-02-25. Приступљено 2021-09-14.
^ "A Miocene Fossil of the Amazonian Fish Arapaima (Teleostei, Arapaimidae) from the Magdalena River Region of Colombia - Biogeografic and Evolutionary Implications", by John G. Lundberg and Barry Chernoof, on Biotropica 24, 1992
^ ^а ^б Ramos, Cleverson Agner; Fernandes, Marisa Narciso; da Costa, Oscar Tadeu Ferreira; Duncan, Wallice Paxiuba (октобар 2013). „Implications for osmorespiratory compromise by anatomical remodeling in the gills of Arapaima gigas”. Anatomical Record. 296 (10): 1664—1675. ISSN 1932-8494. PMID 23956000. doi:10.1002/ar.22758.
^ Brauner, C. J.; Matey, V.; Wilson, J. M.; Bernier, N. J.; Val, A. L. (април 2004). „Transition in organ function during the evolution of air-breathing; insights from Arapaima gigas, an obligate air-breathing teleost from the Amazon”. The Journal of Experimental Biology. 207 (Pt 9): 1433—1438. ISSN 0022-0949. PMID 15037637. doi:10.1242/jeb.00887.
^ „Arapaima”. 25. 4. 2016.
^ Gonçalves AC, Cunha J, Batista JS (2018). The Amazonian Giant: Sustainable Management of Arapaima (Pirarucu) (PDF). Tefé, Amazonas: Mamirauá Institute for Sustainable Development. ISBN 978-85-88758-77-3. Приступљено 2020-05-05.
^ Bases técnicas para el manejo y aprovechamiento del paiche (Arapaima gigas) en la cuenca amazónica boliviana Архивирано 2020-02-27 на сајту Wayback Machine, faunagua.org. Retrieved on 2020-02-27.

Литература

IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
Hilton, E. J.; Lavoué, S. (2018). „A review of the systematic biology of fossil and living bony-tongue fishes, Osteoglossomorpha (Actinopterygii: Teleostei)”. Neotropical Ichthyology. 16 (3). doi:10.1590/1982-0224-20180031.
Castello, L.; and Stewart, D.J (2008). Assessing CITES non-detriment findings procedures for Arapaima in Brazil. NDF Workshop case studies (Mexico 2008), WG 8 – Fishes, Case study 1
Miranda-Chumacero, G.; Wallace, R.; Calderón, H.; Calderón, G.; Willink, P.; Guerrero, M.; Siles, T.M.; Lara, K.; and Chuqui, D. (2012). Distribution of arapaima (Arapaima gigas) (Pisces: Arapaimatidae) in Bolivia: implications in the control and management of a non-native population. BioInvasions Records 1(2): 129–138
Kumar, Biju; Raj, Smrithy; C.P., Arjun; Katwate, Unmesh; Raghavan, Rajeev (2019-05-22). „Jurassic invaders: flood-associated occurrence of arapaima and alligator gar in the rivers of Kerala” (PDF). Current Science. Current Science Association + Indian Academy of Sciences. 116 (10): 1628—1630. ResearchGate. CABD 20210033477.
Clarke, M. (15 January 2010).Two Arapaima species, not one. Архивирано 2014-11-29 на сајту Wayback Machine Practicalfishkeeping. Retrieved 24 May 2014.
„Osteoglossidae” (PDF). Deeplyfish- fishes of the world. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 01. 2023. г. Приступљено 18. 5. 2017.
Arantes, Caroline C.; Castello, Leandro; Cetra, Mauricio; Schilling, Ana (2013). „Environmental Influences on the Distribution of Arapaima in Amazon Floodplains”. Environmental Biology of Fishes. 2011 (10–11): 1257—267. S2CID 9980805. doi:10.1007/s10641-011-9917-9.
Sherman, Vincent R. (2016). „A comparative study of piscine defense: The scales of Arapaima gigas, Latimeria chalumnae and Atractosteus spatula”. Journal of the Mechanical Behavior of Biomedical Materials. 73: 1—16. PMID 27816416. doi:10.1016/j.jmbbm.2016.10.001.
„Engineers Find Inspiration for New Materials in Piranha-proof Armor”. Jacobs School of Engineering, UC San Diego. Приступљено 8. 2. 2012.
Sherman, Vincent R. (2015). „The materials science of collagen”. Journal of the Mechanical Behavior of Biomedical Materials. 52: 22—50. PMID 26144973. doi:10.1016/j.jmbbm.2015.05.023.
„Arapaima videos, photos and facts - Arapaima gigas - ARKive”. arkive.org. Архивирано из оригинала 2012-11-03. г. Приступљено 2012-11-22.
Ferraris, C.J. (2003). „Family Arapaimatidae”. Ур.: Reis, R.E.; Kullander, S.O.; Ferraris, C.J. Check List of the Freshwater Fishes of South and Central America. Porto Alegre, Brazil: EDIPUCRS. стр. 582—588.
Lundberg, J.G.; B. Chernoff (1992). „A Miocene fossil of the Amazonian fish Arapaima (Teleostei, Arapaimidae) from the Magdalena River region of Colombia--Biogeographic and evolutionary implications”. Biotropica. 24 (1): 2—14. JSTOR 2388468. doi:10.2307/2388468.

Спољашње везе

„Arapaima”. Smithsonian's National Zoo & Conservation Biology Institute. Smithsonian's National Zoo & Conservation Biology Institute.

[iucn_status_19_November_2021-1] а ^б ^в ^г ^д . World Conservation Monitoring Centre. „Arapaima gigas”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 1996: e.T1991A9110195. 1996. doi:10.2305/IUCN.UK.1996.RLTS.T1991A9110195.en . Приступљено 19. 11. 2021.

[2] „Appendices | CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14.

[Прилог_II-3] а ^б „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II”. pravno-informacioni-sistem.rs.

[arkive-4] а ^б ^в ^г ^д „Arapaima (Arapaima gigas)”. Arkive.org. Архивирано из оригинала 2012-11-03. г. Приступљено 2017-05-29.

[Stewart2013b-5] Stewart, D. J. (2013). „Re-description of Arapaima agassizii (Valenciennes), a rare fish from Brazil (Osteoglossomorpha, Osteoglossidae)”. Copeia. 2013: 38—51. S2CID 84207464. doi:10.1643/ci-12-013.

[fishbase-6] а ^б Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2017). Arapaima gigas” на FishBase-у. [верзија на датум: 5 2017]

[7] Dunham, Will (2019-10-16). „Amazon fish wears nature's 'bullet-proof vest' to thwart piranhas”. Reuters. Приступљено 2019-10-18.

[8] La aventura del Paiche en la Amazonía de Bolivia, Laregion.bo. Retrieved 2020-02-27.

[scientificamerican-9] а ^б Can We Really Eat Invasive Species into Submission?, Scientific American. Retrieved 2020-02-27.

[10] „Arapaima, facts and photos”. Animals (на језику: енглески). 2020-02-25. Приступљено 2021-09-14.

[11] "A Miocene Fossil of the Amazonian Fish Arapaima (Teleostei, Arapaimidae) from the Magdalena River Region of Colombia - Biogeografic and Evolutionary Implications", by John G. Lundberg and Barry Chernoof, on Biotropica 24, 1992

[:0-12] а ^б Ramos, Cleverson Agner; Fernandes, Marisa Narciso; da Costa, Oscar Tadeu Ferreira; Duncan, Wallice Paxiuba (октобар 2013). „Implications for osmorespiratory compromise by anatomical remodeling in the gills of Arapaima gigas”. Anatomical Record. 296 (10): 1664—1675. ISSN 1932-8494. PMID 23956000. doi:10.1002/ar.22758.

[13] Brauner, C. J.; Matey, V.; Wilson, J. M.; Bernier, N. J.; Val, A. L. (април 2004). „Transition in organ function during the evolution of air-breathing; insights from Arapaima gigas, an obligate air-breathing teleost from the Amazon”. The Journal of Experimental Biology. 207 (Pt 9): 1433—1438. ISSN 0022-0949. PMID 15037637. doi:10.1242/jeb.00887.

[14] „Arapaima”. 25. 4. 2016.

[Mamirauá-15] Gonçalves AC, Cunha J, Batista JS (2018). The Amazonian Giant: Sustainable Management of Arapaima (Pirarucu) (PDF). Tefé, Amazonas: Mamirauá Institute for Sustainable Development. ISBN 978-85-88758-77-3. Приступљено 2020-05-05.

[16] Bases técnicas para el manejo y aprovechamiento del paiche (Arapaima gigas) en la cuenca amazónica boliviana Архивирано 2020-02-27 на сајту Wayback Machine, faunagua.org. Retrieved on 2020-02-27.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]