Aristarh Samotrakski
Aristarh Samotrakski (Grčki: Ἀρίσταρχος ὁ Σαμόθραξ; oko 220 — oko 143 pre nove ere) bio je starogrčki gramatičar, kritičar, pisac, urednik, učitelj i bibliotekar. Bio je najuticajniji proučavalac Homerove poezije tog perioda.[1] Bio je glavni bibliotekar Aleksandrijske biblioteke i izgleda da je na toj funkciji nasledio svog učitelja Aristofana Vizantijskog.[2]
Biografija
[uredi | uredi izvor]Aristarh je kao mlad napustio ostrvo Samotraku i otišao u Aleksandriju, gde je učio kod direktora biblioteke. Kasnije je bio učitelj na dvoru, a potom i direktor biblioteke od 153. do 145. godine pre nove ere. Nakon što ga je progonio njegov učenik Ptolemej Dobrotvor, našao je utočište na Kipru, gde je i umro.
Kažu da je Aristarh imao izuzetno pamćenje i da je bio potpuno ravnodušan prema svom spoljašnjem izgledu.
Izveštaji o njegovoj smrti variraju, iako se slažu da je to bilo za vreme progona za vreme Ptolemeja VIII Fiskona. Prema jednom izveštaju, dobio je neizlečivu vodenu bolest i umro od gladi dok je bio u egzilu na Kipru.[3]
Verovatno je on, ili još verovatnije, stariji kolega iz Aleksandrijske biblioteke Zenodot, bio odgovoran za podelu Ilijade i Odiseje na po dvadeset i četiri knjige.
Prema enciklopediji Sudi, Aristarh je napisao 800 rasprava ( ὑπομνήματα) na različite teme; sve su to izgubljene osim fragmenata. Njegova dela se bave radom pisaca kao što su Alkej, Anakreont, Pindar, Hesiod i tragičara.
On je modifikovao sistem starogrčkih tekstualnih znakova (semeia) i od nekog trenutka ovi znaci su se nazivali aristarhijskim simbolima. Veza njegovog imena sa književnom kritikom stvorila je termin aristarh za nekoga ko je oštar kritičar koji osuđuje.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Schironi, Francesca (2018). The Best of the Grammarians: Aristarchus of Samothrace on the Iliad. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 9780472130764.
- ^ Probert, Philomen (2006). „Evidence for the Greek Accent”. Ancient Greek Accentuation: Synchronic Patterns, Frequency Effects, and Prehistory. Oxford University Press. str. 15—52. ISBN 0199279608. doi:10.1093/acprof:oso/9780199279609.003.0002.
- ^ Lemprière, John (1823). „A Classical Dictionary: Containing a Copious Account of All the Proper Names Mentioned in Ancient Authors ...” (na jeziku: engleski). T. Cadell. str. 94.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
