Autonomni roboti

Model autonomnog robota za floru. Robot "BoniRob" može da prepozna pojedinačne biljke, automatski sačuva njene koordinate i oceni je, mereći spektralne, morfološke ili druge karakteristike. Preko GPS sistema, robot može ponovo da pronađe biljku.

Autonomni robot je elektro-mehanička mašina koja je u stanju da autonomno, po nekom programu, ili pod kontrolom čoveka izvodi određene zadatke.

Još u antičko doba zabeleženi su pokušaji pravljenja automata. Poznati su delimično automatizovana pozorišta i muzičke mašine, kao i planovi i skice androida iz 15. veka od Leonarda da Vinčija.

Roboti

Da bi se mašina mogla nazvati robotom mora da ispunjava sledeće uslove:

• da prima i tumači informacije iz okruženja
• da pomera i manipuliše objektima

Izraz „robot“ se prvi put pominje u drami Karela Čapeka „R. U. R.“.

Postoji više podela robota u zavisnosti od kriterijuma podele.

Na osnovu konfiguracije, roboti se dele na one sa pravougaonom, cilindiričnom, sfernom konfiguracijom, zatim SCARA robot čija se konfiguracija bazira na dva paralelna obrta, na robote sa rotacijskom konfiguracijom i kartezijanske robote.

Generacijski, roboti su podeljeni na: programske, adaptivne i inteligentne robote.

Prema stepenu samostalnosti, roboti se dele na:

• industrijske robote (koji se kreću u skupu diskretnih lokacija)
• autonomne robote (kojima je razvijena interakcija s okruženjem)

Delovi robota

Ruka robota

Sastavni delovi robota su: procesor koji obrađuje informacije (mozak robota), senzori koji skupljaju informacije iz okoline u kojoj se nalazi robot (čula robota), delove koji se pokreću i obavljaju neku radnju (udove robota) i izvor energije koji oživljava robota. Ako postoji više pokretnih delova i senzora, oni se ugrađuju u telo robota.

• Procesor ili mozak robota služi za kontrolisanje radnje robota. U zavisnosti od složene aktivnosti robota koriste se razni procesori.
• Pokretni delovi su delovi robota koji služe za njegovo kretanje. Robot može da se kreće na razne načine u zavisnosti od površine po kojoj se kreće: po tvrdim površinama može da koristi noge ili točkove, po tečnim može da pliva ili da roni, a u vazdušnom prostoru da leti. Većina robota ima još pokretnih delova koji služe za obavljanje neke radnje.
• Senzori su deo robota koji služi za njegovu interakciju sa okolinom na taj način što preko njih sakuplja potrebne informacije. Robot koristi potrebne senzore u zavisnosti od namene.
• Izvor napajanja je deo robota koji ga povezuje sa energijom za rad. Robot može biti povezan sa spoljašnjim izvorom energije ili imati sopstveni izvor napajanja.

Autonomni roboti opšte namene

Namena robota je da zamene ljude u obavljanju zadataka koji se ponavljaju, koji su opasni, zadataka koje ljudi ne vole da rade ili nisu u stanju da ih rade (ograničenja veličine ili ekstremnih uslova, npr. u svemiru ili na dnu mora). Roboti mogu da se klasifikuju po svojoj specifičnosti svrhe. Robot može biti dizajniran da obavlja jedan poseban zadatak dobro, ili spektar zadataka manje dobro. Po svojoj prirodi, svi roboti se mogu preprogramirati da se ponašaju drugačije, ali mogu biti ograničeni po svojoj fizičkoj formi.

Na osnovu namene, tj. njihovog korišćenja, postoje dve grupe robota:

• autonomni roboti opštih namena
• posvećeni roboti.

Autonomne roboti opšte namene mogu samostalno da obavljaju različite funkcije. Oni obično mogu da se kreću samostalno u poznatim prostorijama, da sami izvrše svoje potrebe (punjenje), da umeju da koriste elektronska vrata, liftove i da obavljaju druge osnovne zadatke. Kao i računari, roboti se mogu povezati sa mrežama, softverima i priključcima koji povećavaju njihovu korisnost. Oni mogu da prepoznaju ljude ili objekte, da razgovaraju, da obezbede druženje, prate kvalitet životne sredine, reaguju na alarme, pokupe zalihe i obavljaju druge korisne poslove. Ovi roboti mogu da obavljaju različite funkcije istovremeno ili mogu imati različite uloge u različito doba dana.

Humanoidni roboti

Humanoidni robot ASIMO

Humanoidni roboti su roboti koji imaju oblik ljudskog tela. Androidi su podvrsta humanoidnih robota čija je svrha da i po svojim ostalim karakteristikama (kretanje, govor, gestikulacije) što više oponašaju ljudska bića. Humanoidni roboti su i dalje u početnoj fazi razvoja, jer nemaju inteligenciju.

Fabrički roboti

Fabrički roboti su najviše zastupljeni u prozvodnji automobila, gde je postupak izrade podeljen na mnogo malih delova koje roboti zasebno izvršavaju. Roboti se takođe intenzivno koriste pri pakovanju i paletiziranju robe, a jako veliku upotrebu imaju i u elektronici gde daleko prestižu čoveka u brzini, preciznosti i pouzdanosti. U poslednje vreme sve se više koriste i mobilni roboti tj. automatizovano vođena vozila.

Mehanički roboti

Mehanički roboti su roboti koji izvršavaju dosadne ili nedostupne zadatke. Među takvim robotima, razlikuju se svemirske sonde, zatim tele-roboti, odnosno roboti na daljinsko upravljanje koji se koriste u ratu (bespilotne letelice) ili u hirurgiji (operacije unutar pacijenata), automatizovani berači voća ili domaći roboti koji su posvećeni jednom poslu kao što je usisavanje, pranje poda ili košenje travnjaka. Roboti se koriste i u rudarstvu, školama i zdravstvu. Roboti u zdravstvu se mogu podeliti na one koji pomažu starim ili bolesnim osobama i na one koje pomažu u apotekama i bolnicama.

Trenutna istraživanja

Trenutno se dosta radi na istraživanju robota i novih tehnologija. Najpopularnija istraživanja ovih godina su istraživanja koja se bave nanorobotima i istraživanja na stvaranju veštačke inteligencije.

Vidi još

• Robot
• Mašina

Spoljašnje veze

• Vrste robota