Ahmed Ademović
| ahmed ademović | ||
|---|---|---|
 Amet Ametović sa ordenom | ||
| Lični podaci | ||
| Datum rođenja | 1871. | |
| Mesto rođenja | Leskovac, Osmansko carstvo | |
| Datum smrti | decembar 1963. | |
| Mesto smrti | Leskovac, SFRJ | |
| Delovanje | ||
| Učešće u ratovima | Prvi balkanski rat Drugi balkanski rat Prvi svetski rat | |
| Služba | Vojska Kraljevine Srbije 1911 — 1919. | |
| Čin | trubač | |
| Odlikovanja |
| |
Ahmed Ademović ili Amet Ametović[1] (Leskovac, 1871 — Leskovac, 1963) bio je srpski vojni trubač romskog porekla, učesnik Balkanskih ratova, kao i Prvog svetskog rata. Nosilac je vojničkog ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, kao i još nekoliko odlikovanja i priznanja.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Služio je kao trubač u srpskoj vojsci. Tokom Kumanovske bitke 24. oktobra 1912. godine, u trenutku kada se ona, kako će se ispostaviti, lomila. Amet se ušunjao u pozadinu turske vojske stavivši fes i obukvši kaftan mrtvog turskog vojnika[2] i odsvirao, po sluhu, njihove trubne znake za povlačenje. Zbunjena turska vojska koja je u tom trenutku bila u silovitom naletu, počela je da se povlači. Onda je opet, neopažen, prešao nazad, među srpske trupe i odsvirao signal za juriš. Njegov podvig je bio jedan od ključnih faktora za srpsku pobedu u ovoj bici. Ovaj Ametov poduhvat se izučavao i na vojnim akademijama.[3] Srpska vojska je nanela Turcima poraz i otvorila put za nadiranje dolinom Vardara.
Upravo za ovaj podvig, Amet je odlikovan Karađorđevom zvezdom sa mačevima.[4] Njegov podvig koji je bio toliko prost i jednostavan završio je u udžbenicima na francuskim i ruskim vojnim akademijama kao pozitivan primer lukavstva običnog vojnika. Amet je odlikovan za zasluge ukazom kralja Petra I br.11123 iz 1915. godine kada je orden ustanovljen upravo pod imenom Amet, dok se Ahmed nigde u ukazu ne pominje.[4] Takođe, u naselju Podvrce u Leskovcu gde je živeo ne postoji porodica Ademović, ali postoji porodica Ametović i grob koji je pronašao Vladimir Amzić urastao u korv i travu takođe sadrži drugu verziju imena i prezimena, a ne Ahmed Ademović.[5]
Pored Ametovića, zlatnu Karađorđevu zvezdu sa mačevima dobila su još dvojica trubača, Roma iz leskovačkog kraja: kaplar Amet Ide Ametović, bombaš srpske vojske iz Leskovca i Rustem Sejdić iz Bojnika, pradeda poznatog trubača Fejata Sejdića.[6]
Amet Ametović se ponosio svojim podvigom i Karađorđevom zvezdom toliko da odlikovanje nije skidao do kraja života. Meštani Leskovca pamtili su i poštovali njegovo herojstvo. U svakoj prilici i obeležavanju godišnjica Amet je dobijao počasna mesta i svi su mu ukazivali veliku pažnju.
Međutim starina nije imao sreće da do kraja svog života uživa u svojim zaslugama i časnom životu. Tokom Drugog svetskog rata Nemci su streljali dvojicu njegovih sinova, Redžu i Ramu. Sam se spasio streljanja, jer je nemački oficir koji je bio zadužen za njegovu grupu primetio orden od koga se Amet nikada nije odvajao i pustio ga je da ide kući.[4]
Poslednje godine života Amet je proveo u bedi, kod svoje unuke Fadile. Umro je decembra 1963. godine u svojoj 92. godini.[7]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Mitić, I. (28. 10. 2022). „TRUBOM ZASLUŽIO KARAĐORĐEVU ZVEZDU: Sećanje na Ameta Ametovića - heroja Kumanovske bitke”. Večernje novosti. Pristupljeno 29. 10. 2022.
- ^ „Ahmed Ademović - zaboravljeni heroj Kumanovske bitke”. Pristupljeno 9. 12. 2024.
- ^ Ahmed Ademović Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jun 2016) istorijasrba.weebly.com
- ^ a b v Spirić, Ivan (2019). „Amzić: Amet Ametović je pravo ime junaka Kumanovske bitke”. Nova naša reč. 40: 6.
- ^ Spirić, Ivan (2020). „Predlog da jedna ulica u gradu ponese ime Ameta Ametovića”. Nova naša reč. 48-49: 22.
- ^ „Ahmed odsvirao kraj Turaka na Balkanu”. politika.rs.
- ^ Leskovčanin Ahmed Ademović - zaboravljeni heroj Kumanovske bitke Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2016) leskovackevesti.rs
