Ахмед Адемовић
| ахмед адемовић | ||
|---|---|---|
 Амет Аметовић са орденом | ||
| Лични подаци | ||
| Датум рођења | 1871. | |
| Место рођења | Лесковац, Османско царство | |
| Датум смрти | децембар 1963. | |
| Место смрти | Лесковац, СФРЈ | |
| Деловање | ||
| Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат | |
| Служба | Војска Краљевине Србије 1911 — 1919. | |
| Чин | трубач | |
| Одликовања |
| |
Ахмед Адемовић или Амет Аметовић[1] (Лесковац, 1871 — Лесковац, 1963) био је српски војни трубач ромског порекла, учесник Балканских ратова, као и Првог светског рата. Носилац је војничког ордена Карађорђеве звезде са мачевима, као и још неколико одликовања и признања.
Биографија
[уреди | уреди извор]Служио је као трубач у српској војсци. Током Кумановске битке 24. октобра 1912. године, у тренутку када се она, како ће се испоставити, ломила. Амет се ушуњао у позадину турске војске ставивши фес и обуквши кафтан мртвог турског војника[2] и одсвирао, по слуху, њихове трубне знаке за повлачење. Збуњена турска војска која је у том тренутку била у силовитом налету, почела је да се повлачи. Онда је опет, неопажен, прешао назад, међу српске трупе и одсвирао сигнал за јуриш. Његов подвиг је био један од кључних фактора за српску победу у овој бици. Овај Аметов подухват се изучавао и на војним академијама.[3] Српска војска је нанела Турцима пораз и отворила пут за надирање долином Вардара.
Управо за овај подвиг, Амет је одликован Карађорђевом звездом са мачевима.[4] Његов подвиг који је био толико прост и једноставан завршио је у уџбеницима на француским и руским војним академијама као позитиван пример лукавства обичног војника. Амет је одликован за заслуге указом краља Петра I бр.11123 из 1915. године када је орден установљен управо под именом Амет, док се Ахмед нигде у указу не помиње.[4] Такође, у насељу Подврце у Лесковцу где је живео не постоји породица Адемовић, али постоји породица Аметовић и гроб који је пронашао Владимир Амзић урастао у корв и траву такође садржи другу верзију имена и презимена, а не Ахмед Адемовић.[5]
Поред Аметовића, златну Карађорђеву звезду са мачевима добила су још двојица трубача, Рома из лесковачког краја: каплар Амет Иде Аметовић, бомбаш српске војске из Лесковца и Рустем Сејдић из Бојника, прадеда познатог трубача Фејата Сејдића.[6]
Амет Аметовић се поносио својим подвигом и Карађорђевом звездом толико да одликовање није скидао до краја живота. Мештани Лесковца памтили су и поштовали његово херојство. У свакој прилици и обележавању годишњица Амет је добијао почасна места и сви су му указивали велику пажњу.
Међутим старина није имао среће да до краја свог живота ужива у својим заслугама и часном животу. Током Другог светског рата Немци су стрељали двојицу његових синова, Реџу и Раму. Сам се спасио стрељања, јер је немачки официр који је био задужен за његову групу приметио орден од кога се Амет никада није одвајао и пустио га је да иде кући.[4]
Последње године живота Амет је провео у беди, код своје унуке Фадиле. Умро је децембра 1963. године у својој 92. години.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Митић, И. (28. 10. 2022). „ТРУБОМ ЗАСЛУЖИО КАРАЂОРЂЕВУ ЗВЕЗДУ: Сећање на Амета Аметовића - хероја Кумановске битке”. Вечерње новости. Приступљено 29. 10. 2022.
- ^ „Ахмед Адемовић - заборављени херој Кумановске битке”. Приступљено 9. 12. 2024.
- ^ Ахмед Адемовић Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2016) istorijasrba.weebly.com
- ^ а б в Спирић, Иван (2019). „Амзић: Амет Аметовић је право име јунака Кумановске битке”. Нова наша реч. 40: 6.
- ^ Спирић, Иван (2020). „Предлог да једна улица у граду понесе име Амета Аметовића”. Нова наша реч. 48-49: 22.
- ^ „Ахмед одсвирао крај Турака на Балкану”. politika.rs.
- ^ Лесковчанин Ахмед Адемовић - заборављени херој Кумановске битке Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2016) leskovackevesti.rs
