Balska haljina
Balska haljina je vrsta večernje haljine koja se nosi na balu ili svečanom događaju. Većina verzija je odsečena do ramena sa niskim dekolteom, otvorenim rukama i dugim suknjama.[1] Takve haljine se obično nose sa belim rukavicama, starinskim nakitom i ogrtačem umesto kaputa. Tamo gde se nose „državna odlikovanja“, ona su na mašni zakačena na grudi, a udate žene nose tijaru ako je imaju. Iako se danas ponekad koriste sintetičke tkanine, najčešće su tkanine satena, svile, tafta i somota sa ukrasima od čipke, bisera, šljokica, vezom, volanima, trakama i dr.[1]
Istorija
[uredi | uredi izvor]1850-e
[uredi | uredi izvor]Prethodnih godina, isti tip haljine se mogao nazivati večernjom, sa vrlo sličnim karakteristikama; dekoltea, uskog steznika, velike suknje i ponekad golih ruku.[2] Balska haljina u to vreme imala je slične karakteristike, suknju sa podsuknjom, uski struk postignut korsetom ili steznikom da drži uspravno.[3]
U narednim godinama, uvođenje šivaće mašine promenilo je tržište. Ljudi srednje klase sada su mogli da proizvode sopstvene haljine i to sa više kvaliteta i efikasnosti nego ranije kada su se izrađivale ručno. Članovi više klase su možda i dalje imali haljine koje je napravio dizajner, ali se vreme zaokreta smanjilo.[4] U to vreme došlo je i do uvođenja hemijskih boja.[4] Ovo je dramatično promenilo raspon boja u kojima se haljine mogu proizvoditi. Takođe je uveden krinolin, kao i skromni rukavi, koji su se nadimali oko ruke.[4]
1860–1864
[uredi | uredi izvor]Suknje su imale oblik zvona, ali sa dodatnom punoćom pozadi.[4]
1865–1867
[uredi | uredi izvor]Suknje su izgubile svoj prednji oblik i izmenjene su tako da su više pristajale uz telo, dok su strane i leđa dobile punoću plisiranjem. Često je dugačak šlep bio pričvršćen za zadnji deo suknje.[4]
1868–1878
[uredi | uredi izvor]U narednih 10 godina punoća zadnjeg dela suknje se dodatno povećavala uz korišćenje krinoline.[4]
1878–1884
[uredi | uredi izvor]Krinoline su izašle iz mode jer više nisu bile potrebne za punoću u zadnjem delu haljine. Umesto toga, materijal je sakupljen i pao je niz leđa koja se završila dugačkim šlepom.[4]
1890–1900
[uredi | uredi izvor]Oblik peščanog sata je bio poznat po uskom struku. To se postizalo tako što je imala suknju koja je bila uska u struku i dobijala punoću pri dnu.[5]
1947. godine, Kristijan Dior je predstavio svoj „Novi izgled“ urezanih struka i suknji.
1950-e
[uredi | uredi izvor]Ranije su se balske haljine nosile za privatne događaje i zabave, ali su se sredinom 20. veka privatni događaji postali javni. Kako je vek odmicao, tradicionalni događaji su postajali sve manje važni, dok su njihovo mesto zauzimali dobrotvorni događaji. U kulturi 21. veka, događaji na crvenom tepihu predstavljaju izlog da ekstravagantne haljine budu u očima javnosti. U Britaniji, javni događaji, poput dobrotvornog bala, postali su popularniji jer su bili otvoreni za svakoga ko je mogao da priušti da kupi kartu.[6]
Dizajnerske haljine su obično bile deo kolekcije, i menjale su ih za korisnika. Dizajneri moraju da znaju gde će se haljina nositi kako bi izbegli da se dvoje ljudi poklope.[7] Ako prvobitni nosilac odluči da haljinu nosi na drugom događaju, mogućnost podudaranja se povećava. U modernim vremenima, dizajneri moraju shvatiti da će njihovi radovi biti kritikovani i takođe hvaljeni kao rezultat interneta i paparaca.
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Haljina na krajnjoj desnoj strani je tačan prikaz one koja bi se nosila 1880.
-
Oblik „peščanog sata“ iz 1890. godine
-
Balska haljina i večernje rukavice Dior, 1954
-
Eva Peron u haljini Kristijana Diora, 1950
-
Dve balske haljine, 1951
Kultura
[uredi | uredi izvor]Iako stil oblačenja može da varira, popularne su varijacije bez naramenica i rukava i obično se nose sa belim dugim rukavicama i mogu se dopuniti buketima, a ponekad i lepezom. Tokom većeg dela 19. veka, pokrivalo za glavu sa velom je bio popularan stil, kao i pun voz vezan za struk, a u kasnijim godinama bi se pričvrstio za ramena.
Kolekcija prvih dama
[uredi | uredi izvor]Godine 1912., Helen Taft je zajedno sa osnivačima kolekcije Kesi Mejson Majers Džulijan-Džejms, Rouz Guverner Hos i Smitsonijan institucijom pokrenula „Kolekciju prve dame“. Uobičajeno je da prva dama Sjedinjenih Država donira haljinu koju nosi za inauguracioni bal, ali to nije obavezno.[8][9] Taft je započela ovu tradiciju kada je poklonila svoju haljinu koju je nosila tokom inauguracije svog muža. Obično su haljine dodavane u kolekciju nakon što je dotični predsednik napustio funkciju, ali 1955. kada je javnost videla haljinu Mejmi Ajzenhauer bila je toliko jaka da je Smitsonijan promenio svoju politiku i odmah dodao njenu haljinu, ne čekajući da njen muž napusti kancelariju.[8]
-
Balska haljina Helen Taft
-
Balska haljinaMejmi Ajzenhauer
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Hegland, Jane; Steele, Valerie (2010). The Berg Companion to Fashion. Bloomsbury Academic. str. 45—47.
- ^ Hegland, Jane (2010). Evening Dress. Oxford: Bloomsbury Academic. str. 265—267.
- ^ Schwartz, Jessica (2016). Clothing and Fashion: American Fashion from Head. ABC-CLIO.
- ^ a b v g d đ e Schwartz, Jessica (2016). Clothing and Fashion: American Fashion from Head. ABC-CLIO.
- ^ Schwartz, Jessica (2016). Clothing and Fashion: American Fashion from Head. ABC-CLIO.
- ^ „Ballgowns: About the Exhibition”. Victoria and Albert Museum. 26. 11. 2012. Pristupljeno 1. 11. 2017.
- ^ „Ballgowns: About the Exhibition”. Victoria and Albert Museum. 26. 11. 2012. Pristupljeno 1. 11. 2017.
- ^ a b „- The Tradition of the Gowns”. National Museum of American History (na jeziku: engleski). 4. 4. 2012. Arhivirano iz originala 2017-03-08. g. Pristupljeno 2017-11-16.
- ^ Solly, Meilan (2023-01-25). „Jill Biden's Inaugural Attire Is on View at the Smithsonian”. Smithsonian Magazine. Arhivirano iz originala 27. 1. 2023. g. Pristupljeno 2023-01-29.