Pređi na sadržaj

Balska haljina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Balska haljina, 1864

Balska haljina je vrsta večernje haljine koja se nosi na balu ili svečanom događaju. Većina verzija je odsečena do ramena sa niskim dekolteom, otvorenim rukama i dugim suknjama.[1] Takve haljine se obično nose sa belim rukavicama, starinskim nakitom i ogrtačem umesto kaputa. Tamo gde se nose „državna odlikovanja“, ona su na mašni zakačena na grudi, a udate žene nose tijaru ako je imaju. Iako se danas ponekad koriste sintetičke tkanine, najčešće su tkanine satena, svile, tafta i somota sa ukrasima od čipke, bisera, šljokica, vezom, volanima, trakama i dr.[1]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

1850-e

[uredi | uredi izvor]

Prethodnih godina, isti tip haljine se mogao nazivati večernjom, sa vrlo sličnim karakteristikama; dekoltea, uskog steznika, velike suknje i ponekad golih ruku.[2] Balska haljina u to vreme imala je slične karakteristike, suknju sa podsuknjom, uski struk postignut korsetom ili steznikom da drži uspravno.[3]

U narednim godinama, uvođenje šivaće mašine promenilo je tržište. Ljudi srednje klase sada su mogli da proizvode sopstvene haljine i to sa više kvaliteta i efikasnosti nego ranije kada su se izrađivale ručno. Članovi više klase su možda i dalje imali haljine koje je napravio dizajner, ali se vreme zaokreta smanjilo.[4] U to vreme došlo je i do uvođenja hemijskih boja.[4] Ovo je dramatično promenilo raspon boja u kojima se haljine mogu proizvoditi. Takođe je uveden krinolin, kao i skromni rukavi, koji su se nadimali oko ruke.[4]

1860–1864

[uredi | uredi izvor]

Suknje su imale oblik zvona, ali sa dodatnom punoćom pozadi.[4]

1865–1867

[uredi | uredi izvor]

Suknje su izgubile svoj prednji oblik i izmenjene su tako da su više pristajale uz telo, dok su strane i leđa dobile punoću plisiranjem. Često je dugačak šlep bio pričvršćen za zadnji deo suknje.[4]

1868–1878

[uredi | uredi izvor]

U narednih 10 godina punoća zadnjeg dela suknje se dodatno povećavala uz korišćenje krinoline.[4]

1878–1884

[uredi | uredi izvor]

Krinoline su izašle iz mode jer više nisu bile potrebne za punoću u zadnjem delu haljine. Umesto toga, materijal je sakupljen i pao je niz leđa koja se završila dugačkim šlepom.[4]

1890–1900

[uredi | uredi izvor]

Oblik peščanog sata je bio poznat po uskom struku. To se postizalo tako što je imala suknju koja je bila uska u struku i dobijala punoću pri dnu.[5]

1947. godine, Kristijan Dior je predstavio svoj „Novi izgled“ urezanih struka i suknji.

1950-e

[uredi | uredi izvor]

Ranije su se balske haljine nosile za privatne događaje i zabave, ali su se sredinom 20. veka privatni događaji postali javni. Kako je vek odmicao, tradicionalni događaji su postajali sve manje važni, dok su njihovo mesto zauzimali dobrotvorni događaji. U kulturi 21. veka, događaji na crvenom tepihu predstavljaju izlog da ekstravagantne haljine budu u očima javnosti. U Britaniji, javni događaji, poput dobrotvornog bala, postali su popularniji jer su bili otvoreni za svakoga ko je mogao da priušti da kupi kartu.[6]

Dizajnerske haljine su obično bile deo kolekcije, i menjale su ih za korisnika. Dizajneri moraju da znaju gde će se haljina nositi kako bi izbegli da se dvoje ljudi poklope.[7] Ako prvobitni nosilac odluči da haljinu nosi na drugom događaju, mogućnost podudaranja se povećava. U modernim vremenima, dizajneri moraju shvatiti da će njihovi radovi biti kritikovani i takođe hvaljeni kao rezultat interneta i paparaca.

Galerija

[uredi | uredi izvor]

Kultura

[uredi | uredi izvor]

Iako stil oblačenja može da varira, popularne su varijacije bez naramenica i rukava i obično se nose sa belim dugim rukavicama i mogu se dopuniti buketima, a ponekad i lepezom. Tokom većeg dela 19. veka, pokrivalo za glavu sa velom je bio popularan stil, kao i pun voz vezan za struk, a u kasnijim godinama bi se pričvrstio za ramena.

Kolekcija prvih dama

[uredi | uredi izvor]

Godine 1912., Helen Taft je zajedno sa osnivačima kolekcije Kesi Mejson Majers Džulijan-Džejms, Rouz Guverner Hos i Smitsonijan institucijom pokrenula „Kolekciju prve dame“. Uobičajeno je da prva dama Sjedinjenih Država donira haljinu koju nosi za inauguracioni bal, ali to nije obavezno.[8][9] Taft je započela ovu tradiciju kada je poklonila svoju haljinu koju je nosila tokom inauguracije svog muža. Obično su haljine dodavane u kolekciju nakon što je dotični predsednik napustio funkciju, ali 1955. kada je javnost videla haljinu Mejmi Ajzenhauer bila je toliko jaka da je Smitsonijan promenio svoju politiku i odmah dodao njenu haljinu, ne čekajući da njen muž napusti kancelariju.[8]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Pravila oblačenja

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Hegland, Jane; Steele, Valerie (2010). The Berg Companion to Fashion. Bloomsbury Academic. str. 45—47. 
  2. ^ Hegland, Jane (2010). Evening Dress. Oxford: Bloomsbury Academic. str. 265—267. 
  3. ^ Schwartz, Jessica (2016). Clothing and Fashion: American Fashion from Head. ABC-CLIO. 
  4. ^ a b v g d đ e Schwartz, Jessica (2016). Clothing and Fashion: American Fashion from Head. ABC-CLIO. 
  5. ^ Schwartz, Jessica (2016). Clothing and Fashion: American Fashion from Head. ABC-CLIO. 
  6. ^ „Ballgowns: About the Exhibition”. Victoria and Albert Museum. 26. 11. 2012. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  7. ^ „Ballgowns: About the Exhibition”. Victoria and Albert Museum. 26. 11. 2012. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  8. ^ a b „- The Tradition of the Gowns”. National Museum of American History (na jeziku: engleski). 4. 4. 2012. Arhivirano iz originala 2017-03-08. g. Pristupljeno 2017-11-16. 
  9. ^ Solly, Meilan (2023-01-25). „Jill Biden's Inaugural Attire Is on View at the Smithsonian”. Smithsonian Magazine. Arhivirano iz originala 27. 1. 2023. g. Pristupljeno 2023-01-29.