Балска хаљина
Балска хаљина је врста вечерње хаљине која се носи на балу или свечаном догађају. Већина верзија је одсечена до рамена са ниским деколтеом, отвореним рукама и дугим сукњама.[1] Такве хаљине се обично носе са белим рукавицама, старинским накитом и огртачем уместо капута. Тамо где се носе „државна одликовања“, она су на машни закачена на груди, а удате жене носе тијару ако је имају. Иако се данас понекад користе синтетичке тканине, најчешће су тканине сатена, свиле, тафта и сомота са украсима од чипке, бисера, шљокица, везом, воланима, тракама и др.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]1850-е
[уреди | уреди извор]Претходних година, исти тип хаљине се могао називати вечерњом, са врло сличним карактеристикама; деколтеа, уског стезника, велике сукње и понекад голих руку.[2] Балска хаљина у то време имала је сличне карактеристике, сукњу са подсукњом, уски струк постигнут корсетом или стезником да држи усправно.[3]
У наредним годинама, увођење шиваће машине променило је тржиште. Људи средње класе сада су могли да производе сопствене хаљине и то са више квалитета и ефикасности него раније када су се израђивале ручно. Чланови више класе су можда и даље имали хаљине које је направио дизајнер, али се време заокрета смањило.[4] У то време дошло је и до увођења хемијских боја.[4] Ово је драматично променило распон боја у којима се хаљине могу производити. Такође је уведен кринолин, као и скромни рукави, који су се надимали око руке.[4]
1860–1864
[уреди | уреди извор]Сукње су имале облик звона, али са додатном пуноћом позади.[4]
1865–1867
[уреди | уреди извор]Сукње су изгубиле свој предњи облик и измењене су тако да су више пристајале уз тело, док су стране и леђа добиле пуноћу плисирањем. Често је дугачак шлеп био причвршћен за задњи део сукње.[4]
1868–1878
[уреди | уреди извор]У наредних 10 година пуноћа задњег дела сукње се додатно повећавала уз коришћење кринолине.[4]
1878–1884
[уреди | уреди извор]Кринолине су изашле из моде јер више нису биле потребне за пуноћу у задњем делу хаљине. Уместо тога, материјал је сакупљен и пао је низ леђа која се завршила дугачким шлепом.[4]
1890–1900
[уреди | уреди извор]Облик пешчаног сата је био познат по уском струку. То се постизало тако што је имала сукњу која је била уска у струку и добијала пуноћу при дну.[5]
1947. године, Кристијан Диор је представио свој „Нови изглед“ урезаних струка и сукњи.
1950-е
[уреди | уреди извор]Раније су се балске хаљине носиле за приватне догађаје и забаве, али су се средином 20. века приватни догађаји постали јавни. Како је век одмицао, традиционални догађаји су постајали све мање важни, док су њихово место заузимали добротворни догађаји. У култури 21. века, догађаји на црвеном тепиху представљају излог да екстравагантне хаљине буду у очима јавности. У Британији, јавни догађаји, попут добротворног бала, постали су популарнији јер су били отворени за свакога ко је могао да приушти да купи карту.[6]
Дизајнерске хаљине су обично биле део колекције, и мењале су их за корисника. Дизајнери морају да знају где ће се хаљина носити како би избегли да се двоје људи поклопе.[7] Ако првобитни носилац одлучи да хаљину носи на другом догађају, могућност подударања се повећава. У модерним временима, дизајнери морају схватити да ће њихови радови бити критиковани и такође хваљени као резултат интернета и папараца.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Хаљина на крајњој десној страни је тачан приказ оне која би се носила 1880. -
Облик „пешчаног сата“ из 1890. године -
Балска хаљина и вечерње рукавице Диор, 1954 -
Ева Перон у хаљини Кристијана Диора, 1950 -
Две балске хаљине, 1951
_(14597303469).jpg)
Култура
[уреди | уреди извор]Иако стил облачења може да варира, популарне су варијације без нараменица и рукава и обично се носе са белим дугим рукавицама и могу се допунити букетима, а понекад и лепезом. Током већег дела 19. века, покривало за главу са велом је био популаран стил, као и пун воз везан за струк, а у каснијим годинама би се причврстио за рамена.
.jpg)
Колекција првих дама
[уреди | уреди извор]Године 1912., Хелен Тафт је заједно са оснивачима колекције Кеси Мејсон Мајерс Џулијан-Џејмс, Роуз Гувернер Хос и Смитсонијан институцијом покренула „Колекцију прве даме“. Уобичајено је да прва дама Сједињених Држава донира хаљину коју носи за инаугурациони бал, али то није обавезно.[8][9] Тафт је започела ову традицију када је поклонила своју хаљину коју је носила током инаугурације свог мужа. Обично су хаљине додаване у колекцију након што је дотични председник напустио функцију, али 1955. када је јавност видела хаљину Мејми Ајзенхауер била је толико јака да је Смитсонијан променио своју политику и одмах додао њену хаљину, не чекајући да њен муж напусти канцеларију.[8]
-
Балска хаљина Хелен Тафт -
Балска хаљинаМејми Ајзенхауер -
.jpg)
.jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Hegland, Jane; Steele, Valerie (2010). The Berg Companion to Fashion. Bloomsbury Academic. стр. 45—47.
- ^ Hegland, Jane (2010). Evening Dress. Oxford: Bloomsbury Academic. стр. 265—267.
- ^ Schwartz, Jessica (2016). Clothing and Fashion: American Fashion from Head. ABC-CLIO.
- ^ а б в г д ђ е Schwartz, Jessica (2016). Clothing and Fashion: American Fashion from Head. ABC-CLIO.
- ^ Schwartz, Jessica (2016). Clothing and Fashion: American Fashion from Head. ABC-CLIO.
- ^ „Ballgowns: About the Exhibition”. Victoria and Albert Museum. 26. 11. 2012. Приступљено 1. 11. 2017.
- ^ „Ballgowns: About the Exhibition”. Victoria and Albert Museum. 26. 11. 2012. Приступљено 1. 11. 2017.
- ^ а б „- The Tradition of the Gowns”. National Museum of American History (на језику: енглески). 4. 4. 2012. Архивирано из оригинала 2017-03-08. г. Приступљено 2017-11-16.
- ^ Solly, Meilan (2023-01-25). „Jill Biden's Inaugural Attire Is on View at the Smithsonian”. Smithsonian Magazine. Архивирано из оригинала 27. 1. 2023. г. Приступљено 2023-01-29.