Barski trozubac (lat. Triglochin palustris) je vrsta koja pripada familiji Juncaginaceae. Rod Triglochin je kosmopolitskog rasprostranjenja i obuhvata 26 vrsta, a samo dve su zabeležene na teritoriji Srbije (T. palustris i T. maritima)^[2]

Opis vrste

Barski trozubac
	Triglochin palustris L.
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Tip:	Tracheophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Alismatales
Porodica:	Juncaginaceae
Rod:	Triglochin
Vrsta:	T. palustris
Binomno ime
	Triglochin palustris; L.
Sinonimi
	Abbotia palustris (L.) Raf.; Juncago palustris (L.) Moench; Tristemon palustris (L.) Raf.; Triglochin andina Phil.; Triglochin chilensis Meyen; Triglochin crassiculmis (Tzvelev) Prob.; Triglochin fonticola Phil.; Triglochin himalensis Royle; Triglochin juncea Gilib.; Triglochin komarovii Lipsch. & Pavlov;

Barski trozubac je višegodišnja biljka sa kratkim rizomom. Stabljika je uspravna i visoka do 30 cm. Listovi su uspravni, linearni, u donjem delu olučasti sa rukavcem, dok u gornjem cilindrični. Listovi su sakupljeni u prizemnu rozetu. Cvetovi grupisani u klasoliku, rastresitu cvast. Cvetovi su sitni, oko 3 mm dugački sa široko jajastim, zečenkastim listićima cvetnog omotača. Cveta od jula do septembra, a kod vrste je prisutna proteroginija. Oprašuje se vetrom (anemofilija). Plodovi su linearni, dugački oko 8 mm, na vrhu su zašiljeni, a pri sazrevanju se raspadaju na tri plodića. Rasejava se epizoohorno.^[3]

Rasprostranjenje

Areal vrste obuhvata umerene i hladne zone Evroazije, Severne i Južne Amerike (Argentina i Čile). U Srbiji vrsta je zabeležena na nekoliko lokaliteta i to u Vojvodini (blizu Horgoša, Palića i Ludoškog jezera), dok je u užoj Srbiji zabležena na teritoriji Tare, Kopaonika i Peštera. Na prostoru Kosova i Metohije zabeležena je subpopulacija procenjena na oko 50 zrelih inividua na Šar planini. Stanište ove vrste obuhvata poplavne livade, močvare, jezera, bare i vlažne pašnjake.^[4]^[5]

Ugroženost i zaštita

Vrsta je Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, proglašena kao strogo zaštićena vrsta na teritoriji Republike Srbije. Subpopulacije vrste su sa velikog broja lokaliteta iščezle. Kao negativni faktori navode se isušivanje vlažnih livada, nitrifikacija staništa, ispaša, ako i sukcesija žbunaste vegatacije i tršćaka.^[4]

Reference

^ „Triglochin palustris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Triglochin | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Josifović, M. (1975). Flora SR Srbije 7. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 479-480.
^ ^a ^b Stevanović, V. (1999). Crvena knjiga flore Srbije 1. Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. str. 319-320.
^ Sabovljevic, M.; Tomovic, G.; ...; Kermavnar, J. (2023). „New records and noteworthy data of plants, algae and fungi in SE Europe and adjacent regions, 11”. Botanica Serbica. 47(1): 163—172.

Spoljašnje veze

Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva

Crvena knjiga flore Srbije
Ovaj takson je ubeležen u Crvenu knjigu flore Srbije usled svoje ugroženosti ili nestanka sa teritorije Srbije.

[POWO-1] „Triglochin palustris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[POW-2] „Triglochin | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Флора-3] Josifović, M. (1975). Flora SR Srbije 7. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 479-480.

[Црвена-4] Stevanović, V. (1999). Crvena knjiga flore Srbije 1. Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. str. 319-320.

[сербика-5] Sabovljevic, M.; Tomovic, G.; ...; Kermavnar, J. (2023). „New records and noteworthy data of plants, algae and fungi in SE Europe and adjacent regions, 11”. Botanica Serbica. 47(1): 163—172.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]