Барски трозубац (лат. Triglochin palustris) је врста која припада фамилији Juncaginaceae. Род Triglochin je космополитског распрострањења и обухвата 26 врста, а само две су забележене на територији Србије (Т. palustris и T. maritima)^[2]

Опис врсте

Барски трозубац
	Triglochin palustris L.
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Tracheophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Alismatales
Породица:	Juncaginaceae
Род:	Triglochin
Врста:	T. palustris
Биномно име
	Triglochin palustris; L.
Синоними
	Abbotia palustris (L.) Raf.; Juncago palustris (L.) Moench; Tristemon palustris (L.) Raf.; Triglochin andina Phil.; Triglochin chilensis Meyen; Triglochin crassiculmis (Tzvelev) Prob.; Triglochin fonticola Phil.; Triglochin himalensis Royle; Triglochin juncea Gilib.; Triglochin komarovii Lipsch. & Pavlov;

Барски трозубац је вишегодишња биљка са кратким ризомом. Стабљика је усправна и висока до 30 cm. Листови су усправни, линеарни, у доњем делу олучасти са рукавцем, док у горњем цилиндрични. Листови су сакупљени у приземну розету. Цветови груписани у класолику, растреситу цваст. Цветови су ситни, око 3 mm дугачки са широко јајастим, зеченкастим листићима цветног омотача. Цвета од јула до септембра, а код врсте је присутна протерогинија. Опрашује се ветром (анемофилија). Плодови су линеарни, дугачки око 8 mm, на врху су зашиљени, а при сазревању се распадају на три плодића. Расејава се епизоохорно.^[3]

Распрострањење

Ареал врсте обухвата умерене и хладне зоне Евроазије, Северне и Јужне Америке (Аргентина и Чиле). У Србији врста је забележена на неколико локалитета и то у Војводини (близу Хоргoша, Палића и Лудошког језера), док је у ужој Србији заблежена на територији Таре, Копаоника и Пештера. На простору Косова и Метохије забележена је субпопулација процењена на око 50 зрелих инивидуа на Шар планини. Станиште ове врсте обухвата поплавне ливаде, мочваре, језера, баре и влажне пашњаке.^[4]^[5]

Угроженост и заштита

Врста је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, проглашена као строго заштићена врста на територији Републике Србије. Субпопулације врсте су са великог броја локалитета ишчезле. Као негативни фактори наводе се исушивање влажних ливада, нитрификација станишта, испаша, ако и сукцесија жбунасте вегатације и тршћака.^[4]

Референце

^ „Triglochin palustris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2023.
^ „Triglochin | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2023.
^ Јосифовић, М. (1975). Флора СР Србије 7. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 479-480.
^ ^а ^б Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 319-320.
^ Sabovljevic, M.; Tomovic, G.; ...; Kermavnar, Ј. (2023). „New records and noteworthy data of plants, algae and fungi in SE Europe and adjacent regions, 11”. Botanica Serbica. 47(1): 163—172.

Спољашње везе

Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива

Црвена књига флоре Србије
Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.

[POWO-1] „Triglochin palustris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2023.

[POW-2] „Triglochin | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2023.

[Флора-3] Јосифовић, М. (1975). Флора СР Србије 7. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 479-480.

[Црвена-4] а ^б Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 319-320.

[сербика-5] Sabovljevic, M.; Tomovic, G.; ...; Kermavnar, Ј. (2023). „New records and noteworthy data of plants, algae and fungi in SE Europe and adjacent regions, 11”. Botanica Serbica. 47(1): 163—172.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]