Pređi na sadržaj

Basava

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Basava
250p
Statua Basave u Bangaloru
Datum rođenja1131. godine[1]
Mesto rođenjaBasavana Bagevadi, Indija
Datum smrti1167. godine[1]
Mesto smrtiKudalasangama, Indija
Zanimanjedržavnik, pesnik, socijalni reformator, filozof, glavni ministar provincije Bijapur ("ವಚನಗಾರರು")

Basava (poznatiji kao Basaveshwara (1131—1167) bio je jedan od važnijih Šivizamskih filozofa i pesnika njegovog veka. Praktikovao je politiku koja je išla protiv indijske kulture i hinduizma.[2] Postao je poznat jer je bio jedan od revolucionara koji su doneli izmene u indijskom društvu tokom 12. veka.[3][4][5]

Bašava je širio društvenu svest kroz svoju poeziju, u narodu poznatu kao Vačanas. On je odbacio rodnu ili društvenu diskriminaciju, sujeverja i rituale,[1] ali je uveo Ištalinga ogrlicu, sa slikom Šive Linge,[6] svakoj osobi, bez obzira na njeno rođenje, kao stalni podsetnik na bakti (odanost) Šivi. Snažan promoter ahimse, takođe je osudio ljudske i životinjske žrtve. Kao glavni ministar svog kraljevstva, uveo je nove javne institucije kao što je Anubava Mantapa (ili, „dvorana duhovnog iskustva“),[7][8] koja je primala muškarce i žene iz svih socio-ekonomskih sredina da razgovaraju o duhovnim i svakodnevnim pitanjima života, na otvorenom.[9]

Tradicionalne legende i hagiografski tekstovi navode da je Basava osnivač Lingajata. Međutim, moderna učenja koja se oslanjaju na istorijske dokaze kao što su natpisi na Kalačuri navode da je Basava bio pesnik filozof koji je oživeo, rafinirao i podstakao već postojeću tradiciju.[1][3][10] Basavarajadevara Ragale (dostupno je 13 od 25 odeljaka) kanadskog pesnika Harihare (oko 1180) je najraniji dostupni izveštaj o životu društvenog reformatora i smatra se važnim, jer je autor bio skoro savremenik njegovog protagoniste.[11] Potpun prikaz Basavinog života i ideja je ispričan u svetom teluškom tekstu iz 13. veka, Basava Purani od Palkurikija Somanate.[12]

Basavina književna dela uključuju Vačana Sahitija na kanadskom jeziku. Takođe je poznat kao Baktibandari (doslovno, rizničar odanosti)[13] i Basavana.

Mladost

[uredi | uredi izvor]
Arjunavadski natpis kralja Seuna Kanare, datiran na 1260. godinu. Natpis koji se odnosi na Basavu i detalje njegove porodice. Imena se odnose na Basavaraj i Sangana Basavu.

Basava je rođen 1131. godine[1] u gradu Basavana Bagevadi u severnom delu Karnatake, u porodici Madarasa i Madalambike, u kanadskoj pravoslavnoj bramanskoj porodici[14] posvećenoj hinduističkom božanstvu Višnu.[10][13][15] Nazvan je Basava, kanadski oblik sanskritskog Vrišaba u čast Nandi bika (nosioca Šive) i lokalne tradicije šivizma.[15]

Basava je odrastao u Kudalasangami (severozapadna Karnataka), blizu obala reke Krišne i njene pritoke Malaprabe.[10][13] Basava je proveo dvanaest godina učeći u hinduističkom hramu u gradu Kudalasangama,[13] u Sangamešvari, tada šivskoj školi učenja, verovatno Lakuliša-Pašupata tradicije.[15]

Basava se oženio sa Gangambike,[13] rođakom po majci. Njen otac je bio premijer provincije Bidžala, Kalačurski kralj.[10][15] Počeo je da radi kao računovođa na kraljevom dvoru.[13] Kada mu je ujak po majci umro, kralj ga je pozvao da bude glavni ministar. Car se oženio i Basavinom sestrom po imenu Nagama.[10]

Kao glavni ministar kraljevine, Basava je koristio državnu blagajnu za pokretanje društvenih reformi i religioznog pokreta usmerenog na oživljavanje šivizma, prepoznavanje i osnaživanje asketa koji su se zvali džangami.[10] Jedna od inovativnih institucija koje je pokrenuo u 12. veku bila je Anubava Mantapa, javno veće i okupljanje koje je privlačilo muškarce i žene iz različitih slojeva života iz udaljenih zemalja da otvoreno razgovaraju o duhovnim, ekonomskim i društvenim pitanjima života.[9] On je komponovao je poeziju na lokalnom jeziku i širio svoju poruku masama. Njegova učenja i stihovi kao što su Kajakave Kajlasa (Rad je put ka Kajlasi [blaženstvu, nebu] ili Rad je bogosluženje) postali su popularni.[16]

Literarni rad

[uredi | uredi izvor]
Za više informacija pogledajte: Vačana sahitja

Basavi se pripisuje nekoliko dela, koja se poštuju u zajednici Verašajva Lingajat. To uključuje različite Vačane[1] kao što su Šat-stala-vačana (diskursi o šest faza spasenja), Kala-džnana-vačana (proricanje budućnosti), Mantra-gopija, Gatačakra-vačana i Radža-joga-vačana.[17]

Hagiografija

[uredi | uredi izvor]

Basava Purana, teluška biografska epska pesma, koju je prvi napisao Palkuriki Somanata u 13. veku,[18] i ažurirana kanadska verzija iz 14. veka, koju je napisao Bima Kavi 1369. godine, sveti su tekstovi u Verašajva Lingajatu.[3][19]

Druga hagiografska dela uključuju Mala Basava-radža-čaritre iz 15. veka i Vrišabendra Vidžaja iz 17. veka, obe na kanadskom jeziku.[10]

Autentičnost

[uredi | uredi izvor]

Naučnici navode da su pesme i legende o Basavi zapisane dugo nakon njegove smrti.[18] Ovo je pokrenulo pitanje tačnosti i kreativne interpolacije autora koji nisu bili neposredni svedoci, već su svoje radove izvodili oslanjajući se na sećanje, legende i priče drugih. Majkl navodi: „Sve 'Vačana' kolekcije kakve sada postoje verovatno su nastale mnogo kasnije od 15. veka [300 godina posle Basave]. Mnogo kritičnog rada treba uložiti u utvrđivanje autentičnosti delova ovih kolekcija”.[20]

Filozofija

[uredi | uredi izvor]

Basava je odrastao u šajivskoj porodici.[10][13] Kao vođa, razvio je i inspirisao novi pokret predanosti pod nazivom Virašhajivas, ili „vatreni, herojski obožavaoci Šive“. Ovaj pokret je imao svoje korene u tekućem tamilskom Bakti pokretu, posebno u tradicijama Šajiva Najanara, tokom 7. do 11. veka. Međutim, Basava se zalagao za predano obožavanje koje je odbacilo obožavanje hrama i rituale koje su vodili bramani i zamenilo ga personalizovanim direktnim obožavanjem Šive kroz prakse kao što su individualno nošene ikone i simbola poput malog linga. Ovaj pristup je omogućio Šivino prisustvo svima i u svakom trenutku, bez diskriminacije po polu, klasi ili kasti.[7][21] Basavina pesma, kao što je Basavana 703, govori o snažnom osećaju rodne ravnopravnosti i povezanosti zajednice, voljnim da vodi rat za pravi cilj, a ipak da je druga „nevesta poklonika“ u vreme njihove potrebe.[22]

Kontrast u njegovim pesmama i idejama je Stavara i Jangama, odnosno „ono što je statično, stoji“ i „ono što se kreće, traži“. Hramovi, drevne knjige su predstavljali prvo, dok su rad i diskusija predstavljali drugo.[23][24]

Basava je isticao stalni lični duhovni razvoj kao put ka dubokom prosvetljenju. On se zalagao za upotrebu narodnog jezika, kanada, u svim duhovnim diskusijama, tako da prevod i tumačenje od strane elite nisu potrebni i da svako može da razume duhovne ideje.[7] Njegov pristup je sličan protestantskom pokretu, navodi Ramanuja.[23] Njegova filozofija se vrti oko tretiranja sopstvenog tela i duše kao hrama; umesto da napravi hram, on predlaže da bude hram.[23] Njegovo trojstvo se sastojalo od gurua (učitelj), linga (lični simbol Šive) i jangame (stalno kretanje i učenje).

Basava je u 12. veku osnovao Anubava Mantapa, salu za okupljanje i diskusiju o duhovnim idejama bilo kog člana društva iz oba pola, gde su vatreni poklonici Šive delili svoja dostignuća i duhovne pesme na lokalnom jeziku.[7] Doveo je u pitanje rituale, dualizam i eksternalizaciju boga, i izjavio da je pravi Bog „jedno sa sobom, samorođen“.[25]

Dok je Basava odbacivao rituale, ohrabrivao je ikone i simbole kao što je nošenje Istalinge (ogrlica sa ličnim lingom, simbol Šive), semena Rudrakše ili perli na delovima tela, a primenjivao je Vibuti (sveti pepeo na čelu) kao konstantu, podsećanje na svoju privrženost i načela vere.[26] Još jedna pomoć veri, koju je podsticao, bila je mantra od šest slogova, Šivaja Namah, ili šadakšara mantra koja je Om Namah Šivaja.[26]

Bakti marga kao put ka oslobođenju

[uredi | uredi izvor]

Basava Purana, u prvom poglavlju, predstavlja seriju strastvenih rasprava između Basave i njegovog oca.[27] Obojica proglašavaju hindu Sruti i Smriti izvorima validnog znanja, ali se ne slažu oko marge (puta) ka oslobođenom, pravednom životu. Basavin otac favorizuje tradiciju rituala, dok Basava favorizuje put direktne, lične odanosti (bakti).[28]

Prema Velčeru Rau i Džinu Rogajiru,[28] Basava put predanosti naziva „izvan šest sistema filozofije. Sruti ga je pohvalio kao svevideći početak početka. Oblik tog božanskog linga je pravi Bog. Guru [učitelj] veroispovesti je oličenje dobrote i saosećanja, a on takođe stavlja Boga u vašu ruku. Mantra od šest slogova,[29] vrhovna mantra, je njegova mantra. Haljina – pramenovi kose, pepeo i rudrašaka perle – stavljaju čoveka izvan ciklusa rođenja i smrti. On ide putem oslobođenja. (...) Ovaj put nudi ništa manje od oslobođenja u ovom životu.“[28]

Koreni u filozofiji Vedante

[uredi | uredi izvor]

Sripati, naučnik Virasajiva, objasnio je Basavinu filozofiju u Šrikara Basji, koristeći Vedanta Sutru, sugerišući da je Basavina Lingajat teologija oblik kvalifikovanog nedualizma, u kojem je individualna Atma (duša) telo Boga, i da nema razlike između Šive i Atme (ja, duša), Šiva je nečija Atma, nečija Atma je Šiva.[26] Sripatijeva analiza postavlja Basavine stavove u školu Vedante, u obliku bliže Višištadvajita filozofu Ramanuji iz 11. veka, nego Advajita filozofu Adiju Šankari. Međutim, Sripatijeva analiza je osporena u zajednici Virasajiva.[26]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Basava je bio jako cenjen filozof. Zbog velikog poštovanja sedeoci su ga nazvali „Višva guru” (engl. Vishva-guru) koje je jako cenjeno i značajno zvanje u Indiji. Njegova učenja i pripovedanja prelaze sve granice. Podučavao je ljude kako voditi pravi način života i da centar čovečanstva treba biti božije iskustvo, bez obzira na pol, poreklo ili socijalnog statusa. Pored navedenog, Basava je bio veliki humanista.

Nauku koju je odbranjivao svodila se na jednu rečenicu: „suština Šive je Brahman”. U njemu je, na samom početku vremena, boravio svet i sve što nas danas okuržuje. Vernici koji prate ideologiju Basave i koji žele da se približe Šivi moraju da nose „lingu” (simbol Šive ili Brahmana u približnom obliku muškog polnog organa) i koristiti je kao amajliju. Ovim priznanjem se odbija dečji brak, omogućava se udovicama da se ponovo udaju i odbija se sistem kastova.

Nasleđe i uticaj

[uredi | uredi izvor]
Kudala sangama u okrugu Bagalkot, gde se nalazi Basavin samadi.

Moderna učenja koja se oslanjaju na istorijske dokaze kao što su natpisi u Kalačuri navode da je Basava bio pesnik-filozof iz 12. veka koji je oživeo i podstakao već postojeću tradiciju.[1][3][10] Zajednica kojoj je pomogao da se formira poznata je i kao Šaranas. Zajednica je uglavnom koncentrisana u Karnataki, ali je migrirala u druge države Indije, kao i u inostranstvo. Pred kraj 20. veka, procenjuje Majkl, jedna šestina stanovništva države Karnataka, ili oko 10 miliona ljudi, bili su Verašajiva Lingajat ili tradicija koju je zastupao Basava.[16] Verašajiva Lingajat sačinjava oko 17% stanovništva Karnatake i ima dominaciju u 100 od 223 izborne jedinice. Među ukupno 23 glavna ministra koje je Karnataka imala od 1952. godine, 10 je bilo iz Lingajatske zajednice.[30]

Socijalna reforma

[uredi | uredi izvor]
Ogrlica sa priveskom koji sadrži linga simbol Šive, koju nose poklonici tradicije koju je zastupao Basava. Rudrakša perle (prikazano gore) i Vibuti (sveti pepeo na čelu) su drugi podsetnici na nečije principe vere.[26]

Bašava je učio da je svako ljudsko biće jednako, bez obzira na kastu, i da su svi oblici manuelnog rada podjednako važni.[31] Majkl navodi da nije rođenje, već ponašanje ono što je odredilo pravog sveca i Šajiva baktu u pogledu Basave i Šarana zajednice.[32] To je, piše Majkl, bio i stav južnoindijskog čoveka, da je „ponašanje, a ne rođenje“ ono što određuje pravog čoveka.[32] Jedna razlika između njih dvoje je bila u tome što je Šaranas prihvatao bilo koga, bez obzira u kom zanimanju je rođen, da se preobrati i ponovo rodi u veću porodicu Šivinih poklonika, a zatim prihvati bilo koje zanimanje koje želi.[32] Basava je insistirao na ahimsi ili nenasilju i oštro je osuđivao sve oblike žrtvovanja, ljudske ili životinjske.[33][34]

Sinteza različitih hinduističkih tradicija

[uredi | uredi izvor]

Bašava je zaslužan za ujedinjavanje različitih duhovnih tokova tokom svoje epohe. Jan Peter Šouten navodi da virašajivizam, pokret koji zastupa Basava, teži monoteizmu sa Šivom kao božanstvom, ali sa snažnom svešću o jedinstvu Konačne realnosti.[35] Šouten ovo naziva sintezom Ramanujine Višištadvajte i Šankarine Advajitske tradicije, nazivajući je Šakti-Višištadvajita, odnosno monizam spojen sa Šakti verovanjima.[35] Basava tradicija posmatra duhovni napredak pojedinca kao šestostepenu Satstalasidhantu, koja progresivno evoluira pojedinca kroz fazu bakte, do faze majstora, zatim faze primaoca milosti, nakon toga Linga u životnom dahu (bog prebiva u njihovoj duši), faza predanja (svesnost da nema razlike između boga i duše, sopstva), do poslednjeg stepena potpunog sjedinjenja duše i boga (oslobođenje, mukti).[35] Basavin pristup se razlikuje od Adija Šankare, navodi Šuten, po tome što Basava naglašava put predanosti, u poređenju sa Šankarinim naglaskom na putu znanja – sistemu monističke Advajitske filozofije o kojoj se naširoko raspravljalo u Karnataki u vreme Basave.[36][37]

Džesika Frejzer i dr. navode da je Basava postavio temelje pokreta koji je ujedinio „vedsku sa tantričkom praksom i advajitski monizam sa ekspresivnim bakti devocionalizmom“.[38]

Ikone i simboli

[uredi | uredi izvor]
Bista Basave, otkrivena u Londonu 2015. godine, okrenuta prema parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva

Basava se zalagao za nošenje Ištalinge, ogrlice sa priveskom koja sadrži mali Šiva linga.[31] Njega je vodila njegova spoznaja; u jednoj od svojih Vačana kaže Arive Guru, što znači da je sopstvena svest njegov/njen učitelj. Mnogi savremeni Vačanakari (ljudi koji su napisali Vačane) opisali su ga kao Svajankrita Sahaja, što znači „samoukog”.

Spomenici i priznanja

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e Carl Olson (2007), The Many Colors of Hinduism: A Thematic-historical Introduction, Rutgers University Press, ISBN 978-0813540689, pages 239–240
  2. ^ Jestice, Phyllis G. (2004). Holy People of the World: A Cross-cultural Encyclopedia (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. str. 107. ISBN 978-1-57607-355-1. 
  3. ^ a b v g Basava Encyclopædia Britannica (2012), Quote: "Basava, (flourished 12th century, South India), Hindu religious reformer, teacher, theologian, and administrator of the royal treasury of the Kalachuri-dynasty king Bijjala I (reigned 1156–67)."
  4. ^ A. K. Ramanujan (1973). Speaking of ŚivaNeophodna slobodna registracija. Penguin. str. 175–177. ISBN 978-0-14-044270-0. 
  5. ^ Gene Roghair (2014). Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha. Princeton University Press. str. 11—14. ISBN 978-1-4008-6090-6. 
  6. ^ Fredrick Bunce (2010), Hindu deities, demi-gods, godlings, demons, and heroes, ISBN 9788124601457, page 983
  7. ^ a b v g Jan Peter Schouten (1995), Revolution of the Mystics: On the Social Aspects of Vīraśaivism, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120812383, page 4
  8. ^ R Blake Michael (1992), The Origins of Vīraśaiva Sects, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120807761, pages 1–5
  9. ^ a b SK Das (2005), A History of Indian Literature, 500–1399: From Courtly to the Popular, Sahitya Akademi, ISBN 978-8126021710, page 163
  10. ^ a b v g d đ e ž z Edward Rice (1982), A History of Kannada Literature, Asian Educational Services, ISBN 978-8120600638, pages 52–53
  11. ^ Shiva Prakash 1997, str. 179
  12. ^ Velchuri Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, ISBN 978-0691604879, pp. 1–14
  13. ^ a b v g d đ e Jan Peter Schouten (1995), Revolution of the Mystics: On the Social Aspects of Vīraśaivism, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120812383, pages 2–3
  14. ^ „Basavanna, the Immortal, Being Invoked by the Mortals to Achieve Political Goals”. News18. Pristupljeno 18. 4. 2018. 
  15. ^ a b v g SK Das (2005), A History of Indian Literature, 500–1399: From Courtly to the Popular, Sahitya Akademi, ISBN 978-8126021710, pages 161–162
  16. ^ a b Michael, R. Blake (1982). „Work as Worship in Vīraśaiva Tradition”. Journal of the American Academy of Religion. 50 (4): 605—619. JSTOR 1462945. doi:10.1093/jaarel/L.4.605. 
  17. ^ Edward Rice (1982), A History of Kannada Literature, Asian Educational Services, ISBN 978-8120600638, pages 53–54
  18. ^ a b Velchuri Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, ISBN 978-0691604879, pages 21–23
  19. ^ „hjhlhin Literature”. Lingayatreligion.com. Arhivirano iz originala 27. 5. 2013. g. Pristupljeno 18. 6. 2013. 
  20. ^ R Blake Michael (1992), The Origins of Vīraśaiva Sects, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120807761, page 64 footnote 19
  21. ^ R Blake Michael (1992), The Origins of Vīraśaiva Sects, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120807761, pages 1–5
  22. ^ AK Ramanujan (1973), Speaking of Śiva, Penguin Classics, ISBN 978-0140442700, page 29
  23. ^ a b v AK Ramanujan (1973), Speaking of Śiva, Penguin Classics, ISBN 978-0140442700, pages 19–22
  24. ^ AK Ramanujan (1973), Speaking of Śiva, Penguin Classics, ISBN 978-0140442700, page 19
  25. ^ AK Ramanujan (1973), Speaking of Śiva, Penguin Classics, ISBN 978-0140442700, page 28
  26. ^ a b v g d Carl Olson (2007), The Many Colors of Hinduism: A Thematic-historical Introduction, Rutgers University Press, ISBN 978-0813540689, pages 243–244
  27. ^ Velcheru Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, ISBN 978-0691604879, pages 55–58
  28. ^ a b v Velcheru Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, ISBN 978-0691604879, pages 57–58
  29. ^ Om Namah Shivaya, see: Carl Olson (2007), The Many Colors of Hinduism: A Thematic-historical Introduction, Rutgers University Press, ISBN 978-0813540689, pages 243–244
  30. ^ „Lingayats hold key to electoral outcome in poll-bound Karnataka”. The Economic Times. 31. 3. 2023. ISSN 0013-0389. Pristupljeno 15. 8. 2023. 
  31. ^ a b MN Srinivas (1980), The Remembered Village, University of California Press, ISBN 978-0520039483, pages 307–308
  32. ^ a b v R Blake Michael (1992), The Origins of Vīraśaiva Sects, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120807761, pages 7–9
  33. ^ Uppar, Ravindra (8. 10. 2016). „'Prevent sacrificing thousands of animals at Kakkeri fair-seer'”. The Times of India. Belagavi: The Times Group. Pristupljeno 4. 5. 2022. 
  34. ^ Lankesh, Gauri (9. 5. 2016). „Basavanna: India's first free thinker”. Bangalore Mirror. Bangalore: IndiaTimes.com. Pristupljeno 4. 5. 2022. 
  35. ^ a b v Jan Peter Schouten (1995), Revolution of the Mystics: On the Social Aspects of Vīraśaivism, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120812383, pages 9–10
  36. ^ Jan Peter Schouten (1995), Revolution of the Mystics: On the Social Aspects of Vīraśaivism, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120812383, pages 111–112
  37. ^ サイ (2005). Sai. [Sai]. OCLC 852251154. 
  38. ^ Jessica Frazier et al. (2014), The Bloomsbury Companion to Hindu Studies, Bloomsbury Academic, ISBN 978-1472511515, page 281
  39. ^ „PM's address on the occasion of release of Commemorative Coin in honour of Mahatma Basaveshwara”. archivepmo.nic.in. Pristupljeno 3. 7. 2022. 
  40. ^ Ataulla, Naheed (14. 11. 2015). „PM Modi unveils 12th century social reformer Basavanna's statue in London”. The Times of India. Pristupljeno 3. 7. 2022. 
  41. ^ Staff (23. 6. 2006). „Manmohan arrives in Bangalore ahead of schedule”. Oneindia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 7. 2022. 
  42. ^ T.V. Sivanandan (11. 2. 2011). „Basaveshwara's statue may come up in London”. The Hindu. Arhivirano iz originala 7. 9. 2013. g. Pristupljeno 7. 9. 2013. 
  43. ^ „Lambeth Basaveshwara - Home”. www.lambethbasaveshwara.co.uk. 
  44. ^ Image of the Prime Minister paying homage to Basaveshwara statue in London The Hindu (14 November 2015)

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]
Basava na Vikimedijinoj ostavi.
  • Leslie, Julia (1998). „Understanding Basava: History, hagiography and a modern Kannada drama”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 61 (2): 228—261. doi:10.1017/S0041977X00013793. 
  • Michael, R. Blake (1982). „"Linga" as Lord Supreme in the Vacana-s of bAsava”. Numen. 29 (2): 202—219. doi:10.1163/156852782X00033. 
  • McCormack, William (1963). „Lingayats as a Sect”. The Journal of the Royal Anthropological Institute of Great Britain and Ireland. 93 (1): 59—71. JSTOR 2844333. doi:10.2307/2844333. 
  • Michael, R. Blake (1982). „Work as Worship in Vīraśaiva Tradition”. Journal of the American Academy of Religion. 50 (4): 605—619. JSTOR 1462945. doi:10.1093/jaarel/L.4.605. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Басава&oldid=28442183”