Pređi na sadržaj

Batat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Batat (slatki krompir)
Cvet slatkog krompira
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Solanales
Porodica: Convolvulaceae
Rod: Ipomoea
Vrsta:
I. batatas
Binomno ime
Ipomoea batatas

Batat ili slatki krompir (lat. Ipomoea batatas) je brašnasti gomolj nalik repi, višegodišnja tropska biljka iz porodice Convolvulaceae.[1][2][3] Pronalazi se i pod nazivom indijski krompir. Po izgledu podseća na običan krompir, po izduženom i pomalo nepravilnom obliku kao spoj krompira i šargarepe. Slatkastog je ukusa (sličnog bundevi), a po hemijskom sastavu je vrlo sličan običnom crvenom ili belom krompiru, s tim što sadrži više proteina.[4] Posebno ga karakteriše visok procenat betakarotena koji je poznat antioksidant.

Iako se u toplijim krajevima gaji kao višegodišnja, u krajevima sa 5-6 meseci bez mraza se gaji kao jednogodišnja biljka. U prehrani se koriste njegova sekundarna zadebljanja korena, kao i mlado zeleno lišće.[5] Postoje više vrsta batata. Najrašireniji su batati belog, narandžastog i ljubičastog korena[1], a pronalazi se i u žutoj i crvenoj boji.[6]

Poreklo

[uredi | uredi izvor]

Poreklo biljke je iz Srednje i Južne Amerike. Danas se masovno gaji u Aziji, Americi i Africi gde predstavlja vodeću krtolastu biljku. U poslednje vreme postaje sve popularniji i u Evropi. Danas dobro uspeva u Španiji i Francuskoj.[1]

Batat u Andaluziji potpuno zamenjuje krompir. Zbog nestašice krompira u Nemačkoj oko 1850. godine, batat se počeo sladiti po Nemačkoj sve do Pariza.[7]

Hranljiva svojstva

[uredi | uredi izvor]

Batat je visokoenergetska kultura. Sadrži puno skroba, malo šećera i nimalo masti. Bogat je vitaminima (A, B6, C, E), mineralima (K, Ca, Mg, Fe) i ugljenim hidratima.[5] Karotenoidi iz batata deluju na održavanje dobrog vida, jačaju imunitet i imaju antioksidantne karakteristike koje štite od kancerogenih oboljenja.[6]

Batat je posebno pogodna namirnica za ljude koji boluju od dijabetesa, zbog niskog glikemijskog indeksa koji osigurava sporiju apsorpciju glukoze.[4]

Biološke osobine i proizvodnja

[uredi | uredi izvor]

Batat je toploljubiva vrsta i najbolje uspeva na dubokim, plodnim, vlažnim i osunčanim zemljištima, pa ga je u uslovima u našim krajevima potrebno navodnjavati.[7] Pored toga, zemljište zadržava temperaturu i potrebnu količinu vlage i kada se zemlja pre sadnje dobro isfrezuje, digne na gredice i preko razvuče crna folija. Batat najbolje prinose daje na oceditom i rastresitom zemljištu. Najbolje predkulture za sadnju batata su bilo koje žitarice, a ne preporučuje se kukuruz.

Sadnja se odvija isključivo iz rasada u mesecima kad prođe opasnost od mrazeva, a vađenje se obavlja krajem septembra i u oktobru, pre mrazeva i obilnih kiša. Batat se vadi ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom.[1] Na istoj površini može da se gaji nakon 4 godine.[8]

Batat je potrebno čuvati u mračnim, toplim prostorijama u kojima je temperatura ne silazi ispod 10 stepeni, a nikako ne u frižiderima i hladnjačama, jer tada truli.[1]


Priprema u ishrani

[uredi | uredi izvor]

Pošto je batat skrobna namirnica, u kulinarstvu se koristi kao zamena za krompir. Zbog mnoštva minerala, slatkastog je ukusa i nema potrebe da se soli. Batat se može pripremati na razne načine, koristi se pečen u rerni i na roštilju, pržen, kuvan na pari, u supama, čorbama, pireima i šejkovima. Koristi se i u pripremi raznih poslastica, poput pudinga, štrudli i pita.[6] Zarad čuvanja arome i ukusa, najbolje ga je kuvati između 30 i 40 minuta, što zavisi i od veličine korena.

Od njega se pravi brašno tako što se njegovo gomoljasto korenje može kuvati, pržiti ili mleti. Mladi listovi se pripravljaju i jedu kao spanać ili salata.[7]

Sadržaj hranljivih materija

[uredi | uredi izvor]
Slatki krompir, kuvan, pečen u koži, bez soli
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija378 kJ (90 kcal)
20,7 g
Skrob7,05 g
Šećeri6,5 g
Prehrambena vlakna3,3 g
0,15 g
2,0 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(120%)
961 μg
Tiamin (B1)
(10%)
0,11 mg
Riboflavin (B2)
(9%)
0,11 mg
Niacin (B3)
(10%)
1,5 mg
Vitamin B6
(22%)
0,29 mg
Folat (B9)
(2%)
6 μg
Vitamin C
(24%)
19,6 mg
Vitamin E
(5%)
0,71 mg
Minerali
Kalcijum
(4%)
38 mg
Gvožđe
(5%)
0,69 mg
Magnezijum
(8%)
27 mg
Mangan
(24%)
0,5 mg
Fosfor
(8%)
54 mg
Kalijum
(10%)
475 mg
Natrijum
(2%)
36 mg
Cink
(3%)
0,32 mg

„Sweet potato”. USDA Database. Arhivirano iz originala 22. 11. 2018. g. Pristupljeno 07. 05. 2019. 
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Osim jednostavnog skroba, slatki krompir je bogat kompleksnim ugljenim hidratima, dijetarnim vlaknima i Beta-karotenu (provitamin A karotenoidu), sa umerenim sadržajem drugih mikronutrijenata, uključujući vitamin B5, vitamin B6 i mangan (tabela).[9] Pri pripremi pečenjem, dolazi do malih varijabilni promena gustine mikronutrijenata, čime je obuhvaćen visok sadržaj vitamina C sa 24 % dnevne vrednosti na 100 g serviranju (desna tabela).[10][11]

Centar za nauku u javnom interesu rangirao je nutricionu vrednost slatkog krompira kao najvišu među nekoliko drugih namirnica.[12] Osim toga, lišće ove biljke je jestivo i može se pripremiti poput spanaćevog ili repinog lišća.[13]

Kultivari slatkog krompira sa tamno narandžastim mesom imaju više beta-karotena nego oni sa svetlo-obojenim mesom, i njihova povećana kultivacija se podstiče u Africi gde je deficijencija vitamina A ozbiljan zdravstveni problem. Jedna studija iz 2012. godine na 10.000 domaćinstava u Ugandi je utvrdila da su deca koja su jela beta-karotenom obogaćeni slatki krompir u manjoj meri ispuštala od deficijencije vitamina A, nego ona koja nisu konzumirala toliko beta-karotena.[14]

Poređenje sa drugim hranom

[uredi | uredi izvor]

Donja tabela prikazuje relativnu performansu slatkog krompira (u koloni [G]) u odnosu na drugu osnovnu hranu. Dok slatki krompir pruža manje jestive energije i proteina po jedinici težine od žitarica, on ima veću hranljivu gustinu od žitarica.[15]

Prema studiji Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, slatki krompiri su najefikasnija osnovna hrana za uzgoj na farmama, koja pruža približno 70.000 kcal/ha d.[16]

Sadržaj hranjivih sastojaka 10 glavnih osnovnih hrana po porciji od 100 g,[17] prema redosledu
Nutrijent Kukuruz[A] Pirinač, beli[B] Pšenica[C] Krompir[D] Tapioka[E] Soja, zelena[F] Batat[G] Jam[Y] Sirak[H] Plantan[Z] PDK
Voda (g) 10 12 13 79 60 68 77 70 9 65 3.000
Energija (kJ) 1.528 1.528 1.369 322 670 615 360 494 1.419 511 8.368—10.460
Protein (g) 9,4 7,1 12,6 2,0 1,4 13,0 1,6 1,5 11,3 1,3 50
Masnoća (g) 4,74 0,66 1,54 0,09 0,28 6,8 0,05 0,17 3,3 0,37 44—77
Ugljeni hidrati (g) 74 80 71 17 38 11 20 28 75 32 130
Vlakna (g) 7,3 1,3 12,2 2,2 1,8 4,2 3 4,1 6,3 2,3 30
Šećer (g) 0,64 0,12 0,41 0,78 1,7 0 4,18 0,5 0 15 minimalno
Minerali [A] [B] [C] [D] [E] [F] [G] [Y] [H] [Z] PDK
Kalcijum (mg) 7 28 29 12 16 197 30 17 28 3 1.000
Gvožđe (mg) 2,71 0,8 3,19 0,78 0,27 3,55 0,61 0,54 4,4 0,6 8
Magnezijum (mg) 127 25 126 23 21 65 25 21 0 37 400
Fosfor (mg) 210 115 288 57 27 194 47 55 287 34 700
Kalijum (mg) 287 115 363 421 271 620 337 816 350 499 4.700
Natrijum (mg) 35 5 2 6 14 15 55 9 6 4 1.500
Cink (mg) 2,21 1,09 2,65 0,29 0,34 0,99 0,3 0,24 0 0,14 11
Bakar (mg) 0,31 0,22 0,43 0,11 0,10 0,13 0,15 0,18 - 0,08 0,9
Mangan (mg) 0,49 1,09 3,99 0,15 0,38 0,55 0,26 0,40 - - 2,3
Selenijum (μg) 15,5 15,1 70,7 0,3 0,7 1,5 0,6 0,7 0 1,5 55
Vitamini [A] [B] [C] [D] [E] [F] [G] [Y] [H] [Z] PDK
Vitamin C (mg) 0 0 0 19,7 20,6 29 2,4 17,1 0 18,4 90
Tiamin (B1) (mg) 0,39 0,07 0,30 0,08 0,09 0,44 0,08 0,11 0,24 0,05 1,2
Riboflavin (B2) (mg) 0,20 0,05 0,12 0,03 0,05 0,18 0,06 0,03 0,14 0,05 1,3
Niacin (B3) (mg) 3,63 1,6 5,46 1,05 0,85 1,65 0,56 0,55 2,93 0,69 16
Pantotenska kiselina (B5) (mg) 0,42 1,01 0,95 0,30 0,11 0,15 0,80 0,31 - 0,26 5
Vitamin B6 (mg) 0,62 0,16 0,3 0,30 0,09 0,07 0,21 0,29 - 0,30 1,3
Folat ukupno (B9) (μg) 19 8 38 16 27 165 11 23 0 22 400
Vitamin A (IU) 214 0 9 2 13 180 14.187 138 0 1.127 5.000
Vitamin E, alfa-tokoferol (mg) 0,49 0,11 1,01 0,01 0,19 0 0,26 0,39 0 0,14 15
Vitamin K1 (μg) 0,3 0,1 1,9 1,9 1,9 0 1,8 2,6 0 0,7 120
Beta-karoten (μg) 97 0 5 1 8 0 8.509 83 0 457 10.500
Lutein+zeaksantin (μg) 1.355 0 220 8 0 0 0 0 0 30 6.000
Masti [A] [B] [C] [D] [E] [F] [G] [Y] [H] [Z] PDK
Zasićene masne kiseline (g) 0,67 0,18 0,26 0,03 0,07 0,79 0,02 0,04 0,46 0,14 minimalno
Mononezasićene masne kiseline (g) 1,25 0,21 0,2 0,00 0,08 1,28 0,00 0,01 0,99 0,03 22—55
Polinezasićene masne kiseline (g) 2,16 0,18 0,63 0,04 0,05 3,20 0,01 0,08 1,37 0,07 13—19
[A] [B] [C] [D] [E] [F] [G] [Y] [H] [Z] PDK

A sirov žuti kukuruz
B sirov neobogaćeni dugozrni pirinač
C sirova tvrda crvena zimska pšenica
D sirov krompir sa mesom i kožom
E sirova tapioka
F sirova zelena soja
G sirovi slatki krompir
H sirovi sirak
Y sirovi jam
Z sirovi plantan
/* nezvanično

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d „Batat — slatki krompir”, batat.rs. Pristupljeno 12. decembra 2013.
  2. ^ Purseglove, John Williams (1968). Tropical crops: Dicotyledons. Longman Scientific and Technical. New York: John Wiley and Sons. ISBN 978-0-582-46666-1. 
  3. ^ Woolfe, Jennifer A. (5. 3. 1992). Sweet Potato: An untapped food resource. Cambridge, UK: Cambridge University Press and the International Potato Center (CIP). ISBN 978-0-521-40295-8. 
  4. ^ a b „Batat: slatki krompir”, NaDijeti.com, 15. avgust 2013. Pristupljeno 12. decembra 2013.
  5. ^ a b „Šta je to batat i kako se uzgaja?”, Nada Landeka, magicus.info. Pristupljeno 12. decembra 2013.
  6. ^ a b v „Zašto bi trebalo jesti batat”, Nina Topić, lifepressmagazin.com. Pristupljeno 12. decembra 2013.
  7. ^ a b v „Slatki krompir i čikoka”, poljoberza.net. Pristupljeno 12. decembra 2013.
  8. ^ „Batat: slatki krompir koji ne napada krompirova zlatica | Agrosaveti”, Agrosaveti.rs, 28. septembar 2021. Pristupljeno 03. oktobar 2021.
  9. ^ „Sweet potato, raw, unprepared, includes USDA commodity food A230”. Nutritiondata.com. Conde Nast. 2013. Pristupljeno 11. 10. 2012. 
  10. ^ „Sweet potato, cooked, baked in skin, without salt”. Nutritiondata.com. Conde Nast. 2013. Pristupljeno 21. 1. 2014. 
  11. ^ Dincer, C.; Karaoglan, M.; Erden, F.; Tetik, N.; Topuz, A.; Ozdemir, F. (novembar 2011). „Effects of baking and boiling on the nutritional and antioxidant properties of sweet potato [Ipomoea batatas (L.) Lam.] cultivars”. Plant Foods for Human Nutrition. 66 (4): 341—347. PMID 22101780. doi:10.1007/s11130-011-0262-0. 
  12. ^ „10 Worst and Best Foods”. Nutrition Action Health Letter. Center for Science in the Public Interest. 2013. Arhivirano iz originala 4. 1. 2014. g. 
  13. ^ Dyer, Mary H. „Are sweet potato leaves edible?”. Gardening Know How. Potato vine plant leaves. Pristupljeno 23. 4. 2018. 
  14. ^ Coghlan, A. (17. 8. 2012). „Nutrient-boosted foods protect against blindness”. Health. New Scientist. Pristupljeno 20. 8. 2012. 
  15. ^ Scott, Best, Rosegrant, and Bokanga (2000). Roots and tubers in the global food system: A vision statement to the year 2020 (PDF). International Potato Center, and others. ISBN 978-92-9060-203-3. 
  16. ^ „Roots, tubers, plantains and bananas in human nutrition”. Food and Agriculture Organization. Pristupljeno 29. 10. 2017. 
  17. ^ „Nutrient data laboratory”. United States Department of Agriculture. Arhivirano iz originala 10. 08. 2014. g. Pristupljeno 10. 8. 2016. 

Spoljašnji izvori

[uredi | uredi izvor]