Batat
| Batat (slatki krompir) | |
|---|---|
| |
_Flower.jpg)
| |
| Cvet slatkog krompira | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Asterids |
| Red: | Solanales |
| Porodica: | Convolvulaceae |
| Rod: | Ipomoea |
| Vrsta: | I. batatas
|
| Binomno ime | |
| Ipomoea batatas | |
Batat ili slatki krompir (lat. Ipomoea batatas) je brašnasti gomolj nalik repi, višegodišnja tropska biljka iz porodice Convolvulaceae.[1][2][3] Pronalazi se i pod nazivom indijski krompir. Po izgledu podseća na običan krompir, po izduženom i pomalo nepravilnom obliku kao spoj krompira i šargarepe. Slatkastog je ukusa (sličnog bundevi), a po hemijskom sastavu je vrlo sličan običnom crvenom ili belom krompiru, s tim što sadrži više proteina.[4] Posebno ga karakteriše visok procenat betakarotena koji je poznat antioksidant.
Iako se u toplijim krajevima gaji kao višegodišnja, u krajevima sa 5-6 meseci bez mraza se gaji kao jednogodišnja biljka. U prehrani se koriste njegova sekundarna zadebljanja korena, kao i mlado zeleno lišće.[5] Postoje više vrsta batata. Najrašireniji su batati belog, narandžastog i ljubičastog korena[1], a pronalazi se i u žutoj i crvenoj boji.[6]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Poreklo biljke je iz Srednje i Južne Amerike. Danas se masovno gaji u Aziji, Americi i Africi gde predstavlja vodeću krtolastu biljku. U poslednje vreme postaje sve popularniji i u Evropi. Danas dobro uspeva u Španiji i Francuskoj.[1]
Batat u Andaluziji potpuno zamenjuje krompir. Zbog nestašice krompira u Nemačkoj oko 1850. godine, batat se počeo sladiti po Nemačkoj sve do Pariza.[7]
Hranljiva svojstva[uredi | uredi izvor]
Batat je visokoenergetska kultura. Sadrži puno skroba, malo šećera i nimalo masti. Bogat je vitaminima (A, B6, C, E), mineralima (K, Ca, Mg, Fe) i ugljenim hidratima.[5] Karotenoidi iz batata deluju na održavanje dobrog vida, jačaju imunitet i imaju antioksidantne karakteristike koje štite od kancerogenih oboljenja.[6]
Batat je posebno pogodna namirnica za ljude koji boluju od dijabetesa, zbog niskog glikemijskog indeksa koji osigurava sporiju apsorpciju glukoze.[4]
Biološke osobine i proizvodnja[uredi | uredi izvor]
Batat je toploljubiva vrsta i najbolje uspeva na dubokim, plodnim, vlažnim i osunčanim zemljištima, pa ga je u uslovima u našim krajevima potrebno navodnjavati.[7] Pored toga, zemljište zadržava temperaturu i potrebnu količinu vlage i kada se zemlja pre sadnje dobro isfrezuje, digne na gredice i preko razvuče crna folija. Batat najbolje prinose daje na oceditom i rastresitom zemljištu. Najbolje predkulture za sadnju batata su bilo koje žitarice, a ne preporučuje se kukuruz.
Sadnja se odvija isključivo iz rasada u mesecima kad prođe opasnost od mrazeva, a vađenje se obavlja krajem septembra i u oktobru, pre mrazeva i obilnih kiša. Batat se vadi ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom.[1] Na istoj površini može da se gaji nakon 4 godine.[8]
Batat je potrebno čuvati u mračnim, toplim prostorijama u kojima je temperatura ne silazi ispod 10 stepeni, a nikako ne u frižiderima i hladnjačama, jer tada truli.[1]
Priprema u ishrani[uredi | uredi izvor]
Pošto je batat skrobna namirnica, u kulinarstvu se koristi kao zamena za krompir. Zbog mnoštva minerala, slatkastog je ukusa i nema potrebe da se soli. Batat se može pripremati na razne načine, koristi se pečen u rerni i na roštilju, pržen, kuvan na pari, u supama, čorbama, pireima i šejkovima. Koristi se i u pripremi raznih poslastica, poput pudinga, štrudli i pita.[6] Zarad čuvanja arome i ukusa, najbolje ga je kuvati između 30 i 40 minuta, što zavisi i od veličine korena.
Od njega se pravi brašno tako što se njegovo gomoljasto korenje može kuvati, pržiti ili mleti. Mladi listovi se pripravljaju i jedu kao spanać ili salata.[7]
Sadržaj hranljivih materija[uredi | uredi izvor]
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 378 kJ (90 kcal) |
20,7 g | |
| Skrob | 7,05 g |
| Šećeri | 6,5 g |
| Prehrambena vlakna | 3,3 g |
0,15 g | |
2,0 g | |
| Vitamini | |
| Vitamin A ekv. | (120%) 961 μg |
| Tiamin (B1) | (10%) 0,11 mg |
| Riboflavin (B2) | (9%) 0,11 mg |
| Niacin (B3) | (10%) 1,5 mg |
| Vitamin B6 | (22%) 0,29 mg |
| Folat (B9) | (2%) 6 μg |
| Vitamin C | (24%) 19,6 mg |
| Vitamin E | (5%) 0,71 mg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (4%) 38 mg |
| Gvožđe | (5%) 0,69 mg |
| Magnezijum | (8%) 27 mg |
| Mangan | (24%) 0,5 mg |
| Fosfor | (8%) 54 mg |
| Kalijum | (10%) 475 mg |
| Natrijum | (2%) 36 mg |
| Cink | (3%) 0,32 mg |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
Osim jednostavnog skroba, slatki krompir je bogat kompleksnim ugljenim hidratima, dijetarnim vlaknima i Beta-karotenu (provitamin A karotenoidu), sa umerenim sadržajem drugih mikronutrijenata, uključujući vitamin B5, vitamin B6 i mangan (tabela).[9] Pri pripremi pečenjem, dolazi do malih varijabilni promena gustine mikronutrijenata, čime je obuhvaćen visok sadržaj vitamina C sa 24 % dnevne vrednosti na 100 g serviranju (desna tabela).[10][11]
Centar za nauku u javnom interesu rangirao je nutricionu vrednost slatkog krompira kao najvišu među nekoliko drugih namirnica.[12] Osim toga, lišće ove biljke je jestivo i može se pripremiti poput spanaćevog ili repinog lišća.[13]
Kultivari slatkog krompira sa tamno narandžastim mesom imaju više beta-karotena nego oni sa svetlo-obojenim mesom, i njihova povećana kultivacija se podstiče u Africi gde je deficijencija vitamina A ozbiljan zdravstveni problem. Jedna studija iz 2012. godine na 10.000 domaćinstava u Ugandi je utvrdila da su deca koja su jela beta-karotenom obogaćeni slatki krompir u manjoj meri ispuštala od deficijencije vitamina A, nego ona koja nisu konzumirala toliko beta-karotena.[14]
Poređenje sa drugim hranom[uredi | uredi izvor]
Donja tabela prikazuje relativnu performansu slatkog krompira (u koloni [G]) u odnosu na drugu osnovnu hranu. Dok slatki krompir pruža manje jestive energije i proteina po jedinici težine od žitarica, on ima veću hranljivu gustinu od žitarica.[15]
Prema studiji Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, slatki krompiri su najefikasnija osnovna hrana za uzgoj na farmama, koja pruža približno 70.000 kcal/ha d.[16]
| Nutrijent | Kukuruz[A] | Pirinač, beli[B] | Pšenica[C] | Krompir[D] | Tapioka[E] | Soja, zelena[F] | Batat[G] | Jam[Y] | Sirak[H] | Plantan[Z] | PDK |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Voda (g) | 10 | 12 | 13 | 79 | 60 | 68 | 77 | 70 | 9 | 65 | 3.000 |
| Energija (kJ) | 1.528 | 1.528 | 1.369 | 322 | 670 | 615 | 360 | 494 | 1.419 | 511 | 8.368—10.460 |
| Protein (g) | 9,4 | 7,1 | 12,6 | 2,0 | 1,4 | 13,0 | 1,6 | 1,5 | 11,3 | 1,3 | 50 |
| Masnoća (g) | 4,74 | 0,66 | 1,54 | 0,09 | 0,28 | 6,8 | 0,05 | 0,17 | 3,3 | 0,37 | 44—77 |
| Ugljeni hidrati (g) | 74 | 80 | 71 | 17 | 38 | 11 | 20 | 28 | 75 | 32 | 130 |
| Vlakna (g) | 7,3 | 1,3 | 12,2 | 2,2 | 1,8 | 4,2 | 3 | 4,1 | 6,3 | 2,3 | 30 |
| Šećer (g) | 0,64 | 0,12 | 0,41 | 0,78 | 1,7 | 0 | 4,18 | 0,5 | 0 | 15 | minimalno |
| Minerali | [A] | [B] | [C] | [D] | [E] | [F] | [G] | [Y] | [H] | [Z] | PDK |
| Kalcijum (mg) | 7 | 28 | 29 | 12 | 16 | 197 | 30 | 17 | 28 | 3 | 1.000 |
| Gvožđe (mg) | 2,71 | 0,8 | 3,19 | 0,78 | 0,27 | 3,55 | 0,61 | 0,54 | 4,4 | 0,6 | 8 |
| Magnezijum (mg) | 127 | 25 | 126 | 23 | 21 | 65 | 25 | 21 | 0 | 37 | 400 |
| Fosfor (mg) | 210 | 115 | 288 | 57 | 27 | 194 | 47 | 55 | 287 | 34 | 700 |
| Kalijum (mg) | 287 | 115 | 363 | 421 | 271 | 620 | 337 | 816 | 350 | 499 | 4.700 |
| Natrijum (mg) | 35 | 5 | 2 | 6 | 14 | 15 | 55 | 9 | 6 | 4 | 1.500 |
| Cink (mg) | 2,21 | 1,09 | 2,65 | 0,29 | 0,34 | 0,99 | 0,3 | 0,24 | 0 | 0,14 | 11 |
| Bakar (mg) | 0,31 | 0,22 | 0,43 | 0,11 | 0,10 | 0,13 | 0,15 | 0,18 | - | 0,08 | 0,9 |
| Mangan (mg) | 0,49 | 1,09 | 3,99 | 0,15 | 0,38 | 0,55 | 0,26 | 0,40 | - | - | 2,3 |
| Selenijum (μg) | 15,5 | 15,1 | 70,7 | 0,3 | 0,7 | 1,5 | 0,6 | 0,7 | 0 | 1,5 | 55 |
| Vitamini | [A] | [B] | [C] | [D] | [E] | [F] | [G] | [Y] | [H] | [Z] | PDK |
| Vitamin C (mg) | 0 | 0 | 0 | 19,7 | 20,6 | 29 | 2,4 | 17,1 | 0 | 18,4 | 90 |
| Tiamin (B1) (mg) | 0,39 | 0,07 | 0,30 | 0,08 | 0,09 | 0,44 | 0,08 | 0,11 | 0,24 | 0,05 | 1,2 |
| Riboflavin (B2) (mg) | 0,20 | 0,05 | 0,12 | 0,03 | 0,05 | 0,18 | 0,06 | 0,03 | 0,14 | 0,05 | 1,3 |
| Niacin (B3) (mg) | 3,63 | 1,6 | 5,46 | 1,05 | 0,85 | 1,65 | 0,56 | 0,55 | 2,93 | 0,69 | 16 |
| Pantotenska kiselina (B5) (mg) | 0,42 | 1,01 | 0,95 | 0,30 | 0,11 | 0,15 | 0,80 | 0,31 | - | 0,26 | 5 |
| Vitamin B6 (mg) | 0,62 | 0,16 | 0,3 | 0,30 | 0,09 | 0,07 | 0,21 | 0,29 | - | 0,30 | 1,3 |
| Folat ukupno (B9) (μg) | 19 | 8 | 38 | 16 | 27 | 165 | 11 | 23 | 0 | 22 | 400 |
| Vitamin A (IU) | 214 | 0 | 9 | 2 | 13 | 180 | 14.187 | 138 | 0 | 1.127 | 5.000 |
| Vitamin E, alfa-tokoferol (mg) | 0,49 | 0,11 | 1,01 | 0,01 | 0,19 | 0 | 0,26 | 0,39 | 0 | 0,14 | 15 |
| Vitamin K1 (μg) | 0,3 | 0,1 | 1,9 | 1,9 | 1,9 | 0 | 1,8 | 2,6 | 0 | 0,7 | 120 |
| Beta-karoten (μg) | 97 | 0 | 5 | 1 | 8 | 0 | 8.509 | 83 | 0 | 457 | 10.500 |
| Lutein+zeaksantin (μg) | 1.355 | 0 | 220 | 8 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 30 | 6.000 |
| Masti | [A] | [B] | [C] | [D] | [E] | [F] | [G] | [Y] | [H] | [Z] | PDK |
| Zasićene masne kiseline (g) | 0,67 | 0,18 | 0,26 | 0,03 | 0,07 | 0,79 | 0,02 | 0,04 | 0,46 | 0,14 | minimalno |
| Mononezasićene masne kiseline (g) | 1,25 | 0,21 | 0,2 | 0,00 | 0,08 | 1,28 | 0,00 | 0,01 | 0,99 | 0,03 | 22—55 |
| Polinezasićene masne kiseline (g) | 2,16 | 0,18 | 0,63 | 0,04 | 0,05 | 3,20 | 0,01 | 0,08 | 1,37 | 0,07 | 13—19 |
| [A] | [B] | [C] | [D] | [E] | [F] | [G] | [Y] | [H] | [Z] | PDK |
A sirov žuti kukuruz
B sirov neobogaćeni dugozrni pirinač
C sirova tvrda crvena zimska pšenica
D sirov krompir sa mesom i kožom
E sirova tapioka
F sirova zelena soja
G sirovi slatki krompir
H sirovi sirak
Y sirovi jam
Z sirovi plantan
/* nezvanično
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d „Batat — slatki krompir”, batat.rs. Pristupljeno 12. decembra 2013.
- ^ Purseglove, John Williams (1968). Tropical crops: Dicotyledons. Longman Scientific and Technical. New York: John Wiley and Sons. ISBN 978-0-582-46666-1.
- ^ Woolfe, Jennifer A. (5. 3. 1992). Sweet Potato: An untapped food resource. Cambridge, UK: Cambridge University Press and the International Potato Center (CIP). ISBN 978-0-521-40295-8.
- ^ a b „Batat: slatki krompir”, NaDijeti.com, 15. avgust 2013. Pristupljeno 12. decembra 2013.
- ^ a b „Šta je to batat i kako se uzgaja?”, Nada Landeka, magicus.info. Pristupljeno 12. decembra 2013.
- ^ a b v „Zašto bi trebalo jesti batat”, Nina Topić, lifepressmagazin.com. Pristupljeno 12. decembra 2013.
- ^ a b v „Slatki krompir i čikoka”, poljoberza.net. Pristupljeno 12. decembra 2013.
- ^ „Batat: slatki krompir koji ne napada krompirova zlatica | Agrosaveti”, Agrosaveti.rs, 28. septembar 2021. Pristupljeno 03. oktobar 2021.
- ^ „Sweet potato, raw, unprepared, includes USDA commodity food A230”. Nutritiondata.com. Conde Nast. 2013. Pristupljeno 11. 10. 2012.
- ^ „Sweet potato, cooked, baked in skin, without salt”. Nutritiondata.com. Conde Nast. 2013. Pristupljeno 21. 1. 2014.
- ^ Dincer, C.; Karaoglan, M.; Erden, F.; Tetik, N.; Topuz, A.; Ozdemir, F. (novembar 2011). „Effects of baking and boiling on the nutritional and antioxidant properties of sweet potato [Ipomoea batatas (L.) Lam.] cultivars”. Plant Foods for Human Nutrition. 66 (4): 341—347. PMID 22101780. doi:10.1007/s11130-011-0262-0.
- ^ „10 Worst and Best Foods”. Nutrition Action Health Letter. Center for Science in the Public Interest. 2013. Arhivirano iz originala 4. 1. 2014. g.
- ^ Dyer, Mary H. „Are sweet potato leaves edible?”. Gardening Know How. Potato vine plant leaves. Pristupljeno 23. 4. 2018.
- ^ Coghlan, A. (17. 8. 2012). „Nutrient-boosted foods protect against blindness”. Health. New Scientist. Pristupljeno 20. 8. 2012.
- ^ Scott, Best, Rosegrant, and Bokanga (2000). Roots and tubers in the global food system: A vision statement to the year 2020 (PDF). International Potato Center, and others. ISBN 978-92-9060-203-3.
- ^ „Roots, tubers, plantains and bananas in human nutrition”. Food and Agriculture Organization. Pristupljeno 29. 10. 2017.
- ^ „Nutrient data laboratory”. United States Department of Agriculture. Arhivirano iz originala 10. 08. 2014. g. Pristupljeno 10. 8. 2016.
Spoljašnji izvori[uredi | uredi izvor]
- „Sweet Potato”. fao.org. 1990. FAO Leaflet 13. Arhivirano iz originala 17. 12. 2014. g. Pristupljeno 07. 05. 2019.
