Beglerbeg

Beglerbeg (tur. beylerbeyi — „beg begova“) je titula u Osmanskom carstvu koju je nosio namesnik ejaleta, pašaluka, odnosno beglerbegluka, što označava pokrajinu. Početkom vladavine Murata I (1362—1389), kada se država Osmanlija proširila na Balkansko poluostrvo, stvorena je prva veća vojnoupravna zajednica — beglerbegluk ili ejalet Rumelija. Za vreme Bajazita I (1389—1402), u azijskom delu carstva je osnovan beglerbegluk Anadolija. Daljim širenjem države obrazovan je niz beglerbegluka. Oko 1600. godine bilo ih je 22, a krajem 17. veka 32 u Aziji, Evropi i Africi.

Na čelu beglerbegluka bio je beglerbeg ili namesnik u rangu paše sa dva ili tri konjska repa, pa odatle potiče naziv paša za njega, a za beglerbegluk — pašaluk. Beglerbega je postavljala i smenjivala centralna vlast. Beglerbeg je komandovao vojskom, pre svega spahijama, koja je držana na njegovoj teritoriji. Osim toga, u miru i u ratu je izdržavao kontingent vojnika.

U vojnoupravnom pogledu beglerbegu su bili potčinjeni sandžakbegovi, koji su bili obavezni da mu na poziv dovedu vojsku sandžaka (okruga).

Beglerbeg je imao više saradnika:

Beglerbegov zamenik zvao se ćehaja, pomoćnici su bili
munla (vrhovni sudija),
reis-efendi (kancelar) i
defterdar (odgovoran za finansije).

Za rešavanje važnijih pitanja sazivao je divan (veće).

Bosanski beglerbegluk je osnovan u septembru 1580. godine. Zemlje sa prostora bivše Jugoslavije su potpadale pod rumelijski, budimski, temišvarski, bosanski, egerski i kaniški beglerbegluk. Pogranični beglerbegluci, budimski, temišvarski i bosanski, su imali veće vojne kompetencije. Posle reformi Mahmuda II beglerbeg se nazivao valija, a beglerbegluk vilajet.

Vidi još

Literatura

Fotić, Aleksandar (1999). „Beglerbeg”. Leksikon srpskog srednjeg veka. Beograd: Knowledge. str. 36.
Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
Šuletić, Nebojša (2008). „Beglerbeg”. Enciklopedija srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 81.